Program za one koji od DVD autorstva žele nešto više

Promovišući jesenas integrisani paket Video Collection, Adobe je učinio možda najveću uslugu „sitnim” korisnicima otkako ova firma postoji. Kupac je, naime, u prilici da za „samo” 1000 dolara dobije četiri programa (Premiere Pro, After Effects 6.0 Standard, Audition 1.0, Encore 1.0) koji pokrivaju kompletan proces obrade audio-video zapisa bilo kog formata, što je neuporedivo manja suma od one koju treba izdvojiti za svaku komponentu posebno. Oni koji se „ispruže” za dodatnih 500 $ postaju vlasnici Pro verzije paketa koja uključuje After Effects 6.0 Pro, kao i najnoviji Photoshop CS (8.0). Pored Premierea koji predstavlja nezaobilaznu aplikaciju u procesu montaže video materijala, ključna komponenta ove kolekcije programa jeste Encore 1.0, softver s kojim Adobe prvi put zalazi u problematiku DVD autoringa.

Postoji najpre jedna generalna stvar na koju treba ukazati kada govorimo o softveru ovog tipa, bez obzira na to ko je njegov proizvođač. Produkcija DVD-ova i njihovo snimanje u kućnim uslovima jeste postupak koji je doživao punu komercijalizaciju u poslednjih pola godine ili nešto više od toga. To praktično znači da su programi koji se koriste za te svrhe još uvek u povoju, uglavnom nose oznake 1.0, i poseduju, kako koji, ozbiljna ograničenja, mane, pa čak i bagove. Jedno je pričati o Photoshopu, CorelDRAW-u ili AutoCAD-u koji se razvijaju deset, petnaest, pa i više godina i koji, bez obzira na to što postavljaju standarde u svojim oblastima, još uvek nisu savršeni, a nešto sasvim drugo o programima za autorizaciju DVD-ova koji predstavljaju tržišnu novinu. Sigurno je da će rekama proteći još dosta vode dok se jedan od njih ne izdvoji kao lider u toj oblasti i ne utvrdi norme i standarde koje će u manjoj ili većoj meri slediti svi ostali.

Kao i Premiere Pro, Encore 1.0 je isključivo Windows XP aplikacija. Adobe je očigledno u samom startu odustao od verzije za Macintosh jer tim delom tržišta neprikosnoveno vlada tandem Final Cut Pro 4 i DVD Studio Pro 2. Hardverski zahtevi spadaju u sferu standardnih, ali ne treba zaboraviti da je za komforan rad potrebno obezbediti dovoljno prostora na hard disku. Pod pretpostavkom da korisnik u njega importuje već gotov MPEG-2, što predstavlja najbolje rešenje, i da materijal treba smestiti na single-layer DVD (4,7 GB), preporučljivo je na hard disku obezbediti barem duplo više mesta, približno 10 GB. Ovaj podatak nije zvaničan, već predstavlja plod našeg iskustva u radu s programom.

Prilikom prvog pokretanja Adobe Encorea 1.0 neiskusni korisnik će po svemu sudeći biti zatečen skoro potpuno praznim ekranom i siromašnim toolbarom. Međutim, iza takvog minimalizma krije se moć. Rad u programu uvek počinje definisanjem novog projekta, što zavisi od željenog TV formata (u našem slučaju to je PAL – 768 x 576 tačaka). Prozor koji se nakon toga otvara predstavlja srž aplikacije jer korisnik unutar njega importuje sve komponente koje će činiti gotov DVD: statične slike, video i zvučne zapise, kao i menije u PSD formatu. Sav taj materijal može da se sortira po bilo kom kriterijumu, čime je navigacija kroz njega učinjena neuporedivo preglednijom od one u DVD Architectu 1.0. Klikom na željenu komponentu aktiviraće se prozor Properties u okviru kojeg se, u zavisnosti od tipa fajla, mogu vršiti razna podešavanja. Ako se radi o video fajlu, njemu se automatski dodeljuje vremenska linija (timeline) na kojoj se mogu markirati poglavlja i dodati titlovi, uz podršku za gotovo sve svetske jezike (od arapskog, preko tibetanskog, pa sve do zulua!). Kada su u pitanju meniji, njima se može pridružiti prateća muzika, pozadinski video, broj i dužina trajanja petlji itd. Kako korisnik dodaje materijal, Encore proračunava koliko će prostora sve to zauzeti nakon kompresije sa zadatim parametrima i signalizira ukoliko ta vrednost premašuje kapacitet diska.

Svi meniji, od glavnog do onih koji se nalaze ispod njega, prikazani su u okviru centralnog prozora kao posebne „kartice”. Svaki objekat u meniju može se proglasiti „tasterom”, bilo da se radi o slici ili tekstu, nakon čega sledi linkovanje sa željenim video materijalom ili drugim menijem. Ukoliko meni sadrži više tastera, Encore će automatski dodeliti redosled po kojem će se po njima šetati kursor korišćenjem daljinskog upravljača, ali to, po sopstvenom izboru, može da učini i sam korisnik. Za svaki meni mogu se, kroz odgovarajuće linkove, definisati tzv. završne radnje (End Action) i premošćenja (Override) koja preciziraju šta će se dogoditi ako gledalac ne pritisne nijedan taster na daljincu u određenom vremenskom periodu. U toku sklapanja projekat može da se analizira (automatski se detektuju sve greške, poput „prekinutih” veza) ili da se aktivira opcija Preview koja, iako radi savršeno, deluje siromašnije od one kod DVD Architecta.

Uz Adobe Encore 1.0 dolazi impresivna biblioteka objekata koji mogu da se koriste u gradnji DVD-a, prostim prevlačenjem iz Library prozora u polje aktivnog menija. Neki od njih biće instalirani sa samim programom, dok se ostali nalaze u posebnom direktorijumu na instalacionom CD-u. Preko 150 različitih tastera, strelica, pozadina i animacija, i to u oba TV standarda (PAL i NTSC), zadovoljiće čak i one sa zahtevima daleko ozbiljnijim od prosečnih.

Međutim, ubedljivo najjači adut ovog programa jeste njegova savršena koordinacija sa drugim Adobeovim proizvodima, u prvom redu sa Photoshopom. Ovde se, međutim, ne radi samo o deklarativnoj podršci za različite formate, što je, uostalom, i najmanje što se očekuje od jednog renomiranog proizvođača, već se radi o direktnoj integraciji programa, što podrazumeva da se promene izvedene u jednom automatski reflektuju na drugi i obrnuto. To u praksi znači da se bilo koji meni iz Encorea, uz pomoć opcije Edit in Photoshop, može otvoriti u Photoshopu, pri čemu svi objekti i lejeri zadržavaju svoje osobine. Tada samo nivo korisnikovog znanja i umetničke kreativnosti može da predstavlja ograničavajući faktor u kreiranju maštovitih menija kakvi ne mogu da se pronađu u predefinisanim template bibliotekama. Računari sa dovoljno RAM memorije (preporučljivo 512+ MB) sa lakoćom će držati otvorena oba programa, tako da će svaki efekat primenjen u Photoshopu odmah naći svoje mesto u odgovarajućem meniju Encorea. Zahvaljujući dvosmernoj integraciji, lejere je moguće editovati i u samom Encoreu, mada je izbor opcija u toj varijanti znatno sužen i svodi se na pomeranje i pregrupisavanje objekata, dodavanje senki i slično.

Tu se, međutim, priča o integraciji ne završava. Naime, bolji poznavaoci Photoshopa biće u stanju da korišćenjem odgovarajuće programske sintakse kreiraju objekte (tastere) koji na zadatu komandu sa daljinskog upravljača DVD plejera reaguju promenom boje ili izgleda (npr. aktivan taster postaje oivičen crvenom bojom). Ovakvi objekti se formiraju pomoću opcije Layer Set..., ali moraju imati tačno definisane nazive i karakteristike. Recimo, da bi se postigao pomenuti efekat oivičavanja, dati lejer mora da nosi prefiks-oznaku (=1), a ceo set lejera (+). Ovakvu sintaksu Encore će bez problema pročitati i u procesu završnog kreiranja DVD-a će napraviti tastere koji izgledaju različito u zavisnosti od toga da li su neaktivni, aktivni ili pasivni (taster nije pritisnut, ali se kursor nalazi iznad njega). Iako ovaj postupak jeste nešto složeniji, vredi ga savladati jer rezultate koji se mogu dobiti na taj način nema smisla upoređivati ni sa jednim konfekcijskim programom za DVD autorizaciju koji se danas može naći na tržištu.

Završna priprema projekta i njegovo snimanje takođe su neke od jačih strana Encorea 1.0 u odnosu na konkurenciju. Pre svega, svi elementi projekta koji su pridruženi u nekompresovanim formatima (AVI, WAV...) proći će kroz proces transkodiranja za koji je zadužen onaj isti Media Encoder koji dolazi uz Premiere Pro, a o čijim smo izuzetnim mogućnostima već govorili. To je posebno značajno za one koji sebi ne mogu da priušte Adobeov program za nelinearnu montažu jer će korišćenjem Encorea dobiti doslovno isti modul koji, između ostalog, sadrži MainConceptov MPEG-2 kodek koji je već sam po sebi veoma skup. Pre početka transkodiranja, korisnik može da podesi čak i takve stvari kao što su veličina diska (od običnog CD-a sa 650 MB, pa sve do dual-layer DVD-a od 8,5 GB), region kôd, kao i tip i vrstu zaštite od kopiranja. Naravno, u zavisnosti od slobodnog prostora na disku, program će sam optimizovati nivo kompresije materijala da bi on u celini stao na odabrani medij. Finalno snimanje DVD-a može da se izvede na četiri različita načina: direktnim pisanjem na DVD, pravljenjem image fajla koji će čitati drugi programi za rezanje, formiranjem folderske strukture na hard disku (tako pripremljeni DVD će raditi na računaru, ali ne i na kućnim DVD plejerima) i kreiranjem mastera pogodnog za „štancovanje” na mašinama za proizvodnju diskova (slučaj dual-layer DVD-a). Iz ovoga se jasno vidi da je Adobe ovaj program namenio amaterima, ali i profesionalno orijentisanim korisnicima.

Da ne bi ispalo da je Encore 1.0 savršena aplikacija kojoj se baš ništa ne može zameriti, treba reći da on ipak ima nekoliko mana, od kojih su neke najblaže rečeno iznenađujuće. Kao prvo, poseduje veoma primitivnu opciju za poravnavanje i distribuciju objekata unutar menija koja se svodi na prosto osno centriranje i usklađivanje po ivicama. Ovo se delom može pravdati činjenicom da se sve to daleko bolje može odraditi u Photoshopu, ali se postavlja pitanje šta je sa onima koji nemaju taj program ili žele da kreiraju složene menije koji nemaju „školski” poravnate objekte po uglovima geometrijskih figura. Za njih će korišćenje klasičnog drag & dropa biti jedino rešenje, ali je izlišno govoriti o tome koliko takav način pomeranja i poravnavanja može biti (ne)precizan. Jasno je, dakle, da je DVD Architectova mogućnost da se direktnim unosom Dekartovih koordinata utiče na dimenzije i položaj objekta sa tačnošću do u piksel neuporedivo naprednija i da bi Adobe tako nešto obavezno morao da uvrsti u sledeću verziju Encorea, tim pre što ovaj program igra na kartu profesionalizma.

Neobično je, takođe, što je Adobe Encore 1.0 više nego restriktivan kada je u pitanju definisanje izgleda tastera sa thumbnailom. Program, naime, u prozoru tastera pristaje da prikaže tzv. poster frame (statičnu sliku ili filmski isečak) koji je isključivo vezan za materijal s kojim je linkovan. To ne predstavlja manu kada je u pitanju filmski zapis, ali stvara poprilične probleme kada je potrebno linkovati podmeni. U tom slučaju kao thumbnail će se pojaviti zbrčkana sličica samog menija, što deluje veoma ružno. Postoji, doduše, zaobilazni metod da se ovaj problem reši, ali takve „nedokumentovane” stvari ne bi smele da budu karakteristika jednog Adobeovog programa. Da stvar bude još zanimljivija, korisnik koji želi animirane tastere, moći će to da realizuje samo po sistemu „sve ili ništa”. Naime, Encore 1.0 dozvoljava da se u okviru menija animiraju ili svi ili nijedan taster(?!). Izostanak podrške za QuickTime format je nešto što takođe izaziva čuđenje. Konačno, u toku rada nije redak slučaj da prilikom sukcesivnog kopiranja više različitih objekata u clipboard, radi njihovog „lepljenja” u druge menije, program prijavi neidentifikovanu grešku („Unidentified Error”), nakon čega Copy/Paste funkcija postaje potpuno neupotrebljiva sve dok se program, po starom ali nimalo dobrom običaju, ne zatvori i ponovo pokrene.

Iako je daleko od savršenog, Adobe Encore 1.0 se pokazao kao jedan od najpouzdanijih i najnaprednijih programa za DVD autorstvo koji smo imali prilike da testiramo. Uz dodatno poliranje odnosno ispravljanje sitnih bagova i ograničenja već sa narednom verzijom on može postati standard u svojoj oblasti. Živi bili, pa videli.

Slobodan MACEDONIĆ