Teac DV-W58G i Pioneer DVR-107D

Teac DV-W58G

Dualne DVD „osmice” samo pristižu. Ovoga puta smo pogledali prve osmobrzinske DVD pisače iz Teaca i Pioneera, dve firme koje su dosta cenjene na domaćem tržištu optičkih drajvova. Već letimičnim pregledom specifikacija oba drajva uočava se prednost Pioneerovog modela. Ova prednost se naročito primećuje u DVD modu, ali, kao malu kompenzaciju, Teac nudi bolje brzine u ipak manje bitnom CD modu. Velike brzinske razlike su se uglavnom pokazale i u praksi, ali to nisu bile jedine razlike između ova dva modela.

Oba stižu u OEM pakovanju, a Teacov model ima „lepšu figuru” – iskorišćeno je mini-pakovanje, te mu je dubina manja od DVR-107D. Pioneer je na prednjoj masci već ustalio dve „crte” koje predstavljaju otvore za hlađenje. Ni s jednim od modela nije bilo nikakvih problema oko instalacije, a u radu su se oba pokazala kao tihi drajvovi. Interesantno je to što se i po pregledu standarda medija koje podržavaju pokazalo da je Pioneerov model bolji jer može da pročita DVD-RAM diskove (verzije 2.0 i više). Oba modela imaju 2 MB bafera, ali koriste različite čip-setove, odakle potiču velike razlike između njih.

Pioneer DVR-107D

Pioneer koristi NEC-ov čip-set, te je po svom ponašanju dosta sličan NEC-ovom modelu koji smo opisali u prošlom broju. DVR-107D spada u retke „pune osmice”, tj. dualne DVD drajvove koji sa 8x režu i DVD+R i DVD–R medije (pored pomenuta dva, tu je za sada još samo LiteOn SOHW-812S). Nažalost, Z-CLV metod je zadržan pri brzini od 8x, dok se za 4x (maksimalna brzina za DVD±RW) upotrebljava CLV. Pri čitanju, Pioneer ima dobru maksimalnu brzinu od 12x za fabričke jednostrane DVD medije, dok ostale čita sa najviše 8x. CD mod je i dalje dosta spor (24x/24x/40x). Zadržavanje ovakvih brzina u CD modu dalo je drajvu odličan kvalitet zapisa. Ovo se primećuje i u DVD modu, ali je za to zaslužan poduži spisak ugrađenih novih tehnologija, što je svojstveno ovom proizvođaču. Pored toga, DVR-107D je do sada najbrži koji smo imali na testu jer postiže izuzetna vremena rezanja na maksimalnim brzinama (puni DVD+R disk narezan je za nešto više od osam minuta). Jedino što se može navesti kao mana jeste jednobojna dioda (zeleno svetlo i za rezanje i za čitanje), kao i slaba vremena prepoznavanja i pristupa disku.

Teacov model koristi stariji MediaTEK-ov čip-set koji dozvoljava 8x samo za pisanje DVD+R medija, isto koristeći Z-CLV. Maksimalna brzina pri rezanju DVD–R i DVD+RW diskova je 4x (CLV), dok je za DVD-RW maksimum 2x. Brzine su daleko niže i pri čitanju, te je za DVD diskove sa podacima maksimalno 6x, a za DVD medije sa video materijalom 4x. Jedino fabrički narezani DVD diskovi postižu 12x pri čitanju. U CD modu, DV-W58G je donekle bolji od Pioneerovog modela i ima karakteristiku 40x/24x/40x. Shodno karakteristici, ne čude bolja audio-ekstrakcija i odlična vremena pristupa. Za Teacove modele odavno ne važi da „gutaju sve što im se stavi”, što je pokazao i ovaj model, naročito pri snimanju pojedinih vrsta DVD medija. U celosti, pri rezanju u DVD modu, DV-W58G je postizao za nijansu lošija vremena od Pioneerovog modela, ali je u poređenju s ostalim dualnim DVD drajvovima koje smo isprobali ipak jedan od bržih.

Posmatrani modeli ne pripadaju istoj generaciji dualnih DVD pisača, o čemu najbolje govori razlika u njihovoj ceni. Jeftiniji Teac DV-W58G je pravi potrošački model, koji će budućem vlasniku pružiti dobre brzine i u CD i u DVD modu. Pioneerov model, s druge strane, spada u „prvu svetsku ligu” dualnih DVD drajvova. Uglavnom, oba modela imaju svoj kvalitet i pokazuju da je DVD kao standard uhvatio zalet, bar po pitanju brzine.

Dušan STOJIČEVIĆ