Meteorolozi u evropskoj mreži

Srpski meteorolozi konačno su uključeni u novu evropsku meteorološku komunikacionu mrežu

Kada smo nedavno pisali o superračunarima i njihovoj primeni, pokazali smo da, između ostalog, oni često pronalaze svoje mesto i u laboratorijama meteoroloških službi. Na primer, japanski Earth Simulator ima neverovatan zadatak da simulira klimatske promene na celoj planeti, ali ni drugi sistemi širom planete ne zaostaju mnogo za njim po težini svojih zadataka. Bilo da je u pitanju izučavanje globalnih klimatskih promena ili samo prognoza vremena u određenom delu sveta, današnji meteorolozi koji koriste ove superračunare ne mogu da funkcionišu bez podataka koje dobijaju od drugih meteoroloških centara u svom okruženju, pa i na čitavoj planeti.

Zbogom, Sofijo, dobar dan, Evropo!

S pojavom računara stručnjaci koji se bave meteorologijom su shvatili da bi uz njihovo korišćenje bili u stanju da dobiju mnogo tačnije i brže prognoze vremena. Tako je došao trenutak da se iskoriste matematički modeli koji su postojali od ranije, ali računari nisu bili dovoljno sposobni da se nose s njima. Vremenom je razvijen odgovarajući softver, a kao prirodan deo savremene meteorologije sve više se isticala potreba za brzom i uspešnom komunikacijom između meteorologa širom sveta.

Iz ovog razloga je bila razvijena telekomunikaciona mreža koja je povezivala sve evropske meteorološke centre, a Srbija je bila uključena konekcijom preko centara u Sofiji i Budimpešti. Veza s ovim centrima se ostvarivala (i još uvek se ostvaruje) preko zakupljene telefonske linije na čija se dva kraja nalaze modemi koji komuniciraju pri brzini od 9600 bit/s. Svi meteorološki podaci iz Evrope su pristizali u Sofiju, a odatle su prosleđivani ka telekomunikacionom centru u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

Ovaj tip komunikacione mreže svakako ne predstavlja „meteorološki Internet” o kojem smo imali nameru da nešto kažemo. RMTNE (Regionalna meteorološka telekomunikaciona mreža Evrope), koja je bazirana na „point to point” kanalima, počela je da se napušta 1999. godine.

Pošto su nedostaci ovakvog načina razmene podataka postali očigledni, ovaj tip mreže je počeo da se zamenjuje unapređenom računarskom mrežom koja je nazvana RMDCN (Regional Meteorological Data Communication Network). Osnovni protokol koji se koristi u ovoj mreži je TCP/IP, a ona je bazirana na tehnologiji Frame Relay s kompleksnom IP routing konfiguracijom, primenjujući BGP (Border Gateway Protocol), kao i protokol Open Shortest Path First (OSPF). Čitav projekat vodi organizacija ECMWF (European Centre for Medium Range Weather Forecasting) koja ima ključnu ulogu u integraciji i funkcionisanju celog sistema u Evropi.

RHMZ u našoj zemlji je doskoro koristio RMTNE mrežu, a evropski centri s kojima sarađuje u razmeni podataka su samo radi naše zemlje zadržali deo stare infrastrukture, da bi domaćim meteorolozima omogućili komunikacioni kanal.

Brzo i savremeno

Pošto je cela Evropa prešla na korišćenje nove RMDCN mreže, došlo je vreme da se i domaći meteorolozi uključe u njen rad i da napuste staru RMTNE „point to point” mrežu. Nova komunikaciona mreža funkcioniše po principima savremenog Interneta, ali koristi posebnu odvojenu infrastrukturu. Nju je formirala kompanija Equant (www.equant.com), koja se inače bavi realizacijom različitih mrežnih struktura za kompanije i institucije širom sveta.

Meteorološki centri u svim zemljama Evrope, pa tako i RHMZ u Srbiji, priključuju se na ovu mrežu preko lokalnog centra koji je uspostavila ova kompanija. Na primer, RMHZ u našoj zemlji ima zadatak da obezbedi fizičku vezu ka Equant centru koji se nalazi u Beogradu, s dodatkom jedne ISDN veze u vidu rezerve. Ovo je finansijski mnogo povoljnije rešenje u odnosu na zakup telefonske linije ka Budimpešti i Sofiji.

Meteorološki centri zakupljuju komunikacione kanale različite propusne moći ka RMDCN mreži, što se određuje procenom potreba datog telekomunikacionog meteorološkog centra. Telekomunikacioni centar RHMZ je zakupio vezu od 128 Kbit/s, što je uobičajena vrednost koju koriste slični centri u Evropi. Kanal iste vrednosti koristi Grčka, kao i neke druge zemlje, dok Francuska i Nemačka koriste veze od 1024 Kbit/s.

Nova mreža i nov način razmene podataka biće ukomponovani sa savremenim softverom koji proizvodi kompanija Corobor iz Francuske (www.corobor.com). Njegov zadatak je da prikuplja i na odgovarajući način obrađuje podatke koji stižu putem nove RMDCN mreže i da obezbedi njihovu efikasnu integraciju u ceo informatičko-komunikacioni sistem. Kompanija Corobor ima različite aplikacije koje pokrivaju sve aspekte prikupljanja i distribuiranja podataka, koje koriste pregledan i jednostavan grafički interfejs s kompatibilnošću sa Windows 2000/XP, Unix i Linux platformama. Domaći centar će koristiti Linux verziju ovog softvera jer je čvrsto opredeljen za Linux rešenja koja su jeftinija, bezbedna i donose dobre performanse.

Do početka oktobra ove godine RHMZ je radio na implementiranju tehničkih rešenja koja su neophodna za uključenje u RMDCN mrežu, a od 7. novembra će biti operativan i učestvovaće u razmeni podataka i meteoroloških proizvoda koristeći novu strukturu, kao što to sada rade i ostale zemlje u Evropi. Novi sistem će povećati obim i kvalitet podataka, olakšati rad i, nadamo se, učiniti da vremenske prognoze koje slušamo svakog dana budu još tačnije.

Mirko PERAK