Kucanje za „lenjivce” Tastatura je (još uvek) najbolje i najbrže sredstvo za unos informacija u računar. Dok se govorne komande ne usavrše dovoljno da budu tačne i precizne, ostajemo osuđeni na korišćenje tastature, svidelo se to nama ili ne. Čak i osobe koje znaju daktilografiju i kojima nije problem da dnevno ispišu desetine stranica teksta znaju koliko to „kuckanje” može da bude zamorno. To je naročito ispoljeno u slučajevima kada se često ponavlja isti fond reči ili fraza. Sigurno ste sada pomislili: „pa čemu služi cut & paste?” Ne znam za vas, ali autoru ovog teksta je teže da se u toku pisanja teksta vraća kroz ono što je napisao zbog traženja nekoliko fraza koje je već iskoristio. Idealno rešenje bi bilo kada bi postojala mogućnost da se već pri samom početku kucanja određene fraze korisniku omogući da odabere reč ili listu reči, ili čak frazu koja počinje na odabrano slovo ili nekoliko ukucanih slova. Uostalom, ovakav sistem već uveliko koristite (auto completition opcija u Web čitaču), ali bilo bi zgodno kada bi se takvo rešenje moglo primeniti na bilo koji program.Tu smo stigli do programa Autotyping koji omogućava baš to – automatsko kompletiranje teksta u svim Windows programima. Iako je ovaj alat namenjen svima koji rade na računaru, očigledno je da će najveće koristi od njega imati oni koji računar koriste najviše za pisanje, kao i korisnici koji imaju specifične potrebe (pisanje stručnih radova, prevođenje, pa čak i programiranje). U okviru programa postoje rečnici s unetim rečima (naravno na engleskom jeziku), što vam se možda neće učiniti kao dovoljno praktično rešenje. Međutim, kako postoji mogućnost učenja reči u toku pisanja, već posle nekoliko desetina kilobajta otkucanog teksta (za jednog profesionalnog daktilografa to je manje od dana posla), vaša lična baza biće već prilično popunjena. Druga prednost ovog programa jeste mogućnost pisanja skraćenica. Jednoj skraćenici možete dodeliti čitavu frazu, ceo pasus teksta ili čak kostur programerske procedure formatirane onako kako to vama odgovara. Razliku između automatske dopune u pisanju i zamene skraćenica pokazaćemo vam na jednom malom primeru. Recimo, ako krenete da kucate slova „pr”, u listi za dopunu mogu vam se prikazati reči „predstava”, „prednost”, „provera”... Ako odaberemo reč „prednost” iz liste, to bi predstavljalo automatsku dopunu teksta. Ali, ako bi uz reč „prednost” bio pridružen i proširen prikaz, kao na primer „komparativna prednost metoda A nad metodom B”, i ako biste otkucali reč „prednost”, tada bi se na ekranu prikazao ovaj proširen prikaz. To je već korišćenje skraćenica za pisanje teksta. Za svaku od ovih primena postoje posebne biblioteke u programu, mada su one međusobno vezane linkovima. Ako u nekoj aplikaciji ne želite da koristite automatsku dopunu teksta, potrebno je da tu aplikaciju postavite u posebnu listu kako bi je program ignorisao. Kada se u listi prikaže više mogućih varijanti za dopunu teksta, određenoj reči možete pristupiti ili kucanjem rednog broja iza kojeg se nalazi ili kretanjem kroz listu kursorskim tasterima. Ovde smo naišli na dva ograničenja. U listi može da se prikaže maksimalno 10 reči (ili fraza), što i nije toliko strašno koliko problem nepodržavanja naših slova. Mesta gde se nalaze naša slova u rečima ispisanim u listi su jednostavno progutana. Da nema ove činjenice, Autotyping bismo vam svakako preporučili. Ovako, do neke sledeće verzije, u našim uslovima je gotovo neupotrebljiv, sem možda programerima ili korisnicima računara koji komuniciraju i pišu tekstove uglavnom na engleskom jeziku. Branislav BUBANJA | | |
