Kompjuteri u automobilima (2)

Kompjuteri se odavno koriste za projektovanje i proizvodnju automobila, sve više postaju neophodni deo automobila, jednako važan kao i sam motor, ali odnedavno oni svoje mesto nalaze i uz vozača, pružajući mu veću sigurnost, informacije i zabavu

Već smo se više puta bavili temom upotrebe kompjutera u automobilskoj industriji. Danas je uobičajeno da se za konstrukciju automobila upotrebljavaju kompjuteri, prototipovi se testiraju u kompjuterski simuliranim sudarima, prihvaćene modele u fabrikama sklapaju roboti koje kontrolišu kompjuteri, a normalno funkcionisanje savremenog automobila zavisi od velikog broja sistema kojima upravljaju mikroprocesori. Sveobuhvatna kompjuterizacija vozila objedinjena je pod nazivom telematics. Iako u današnjim kolima ima sve više elektronike koja polako zamenjuje sajle i poluge, mesta za dalja poboljšanja i te kako ima.

Sigurnost u saobraćaju

Ljudsko biće nije konstruisano da se kreće brzinama koje se mere stotinama kilometara na čas. Brzina reagovanja na dešavanja u našoj okolini prilagođena je brzini (čoveku prirodnog) kretanja na dve noge. Zbog toga je ljudski faktor glavni uzrok svih saobraćajnih nesreća čije posledice mogu biti užasavajuće. Konstruktori savremenih automobila čine sve kako bi eliminisali ljudsku grešku. Elektronski sistemi protiv blokade kočnica (ABS), kontrola proklizavanja (ESP) i aktivno vešanje su stvari koje se danas svrstavaju u uobičajenu opremu. Radi se na razvoju novih sistema koji aktivno prate proces vožnje i situaciju u saobraćaju. Ugrađene kamere nadgledaju udaljenost od okolnih vozila, pa će automobil sam smanjiti brzinu ako se isuviše približi vozilu ispred sebe. Kamere su usmerene i na unutrašnjost automobila. Spavanje za volanom izuzetno je čest uzročnik automobilskih nesreća. Kamera u unutrašnjosti automobila snima oči vozača i u slučaju da treptaji oka postanu predugački (što signalizira pospanost), javiće se alarm koji treba da razbudi vozača i auto će ga upozoriti da je vreme da potraži najbliže mesto za odmor.

Ako do nesreće ipak dođe, posledice treba što više ublažiti, a uzroke nesreće zabeležiti. Vazdušne jastuke, kojih ima sve više u savremenim automobilima, kontroliše mikroprocesor jer je veoma bitno da se ispuni određen skup uslova kako bi se oni aktivirali. Na primer, ranije se dešavalo da se vazdušni jastuci aktiviraju pri nailasku na ivičnjak. Takođe, za njihovu punu efikasnost bitan je pravi trenutak aktiviranja. U vezi s vazdušnim jastucima je i pojam „crnih kutija”, nama poznat iz sveta aeronautike. EDR (Event Data Recorders) se povezuju na senzore koji kontrolišu vazdušne jastuke i na pola kilobajta fleš memorije snimaju deset sekundi podataka – pet sekundi pre i pet sekundi posle sudara. Snimljeni podaci obuhvataju brzinu vozila u trenutku udesa, broj obrtaja motora, kada i koliko je korišćena kočnica, koliko udaraca je pretrpeo automobil, da li su pojasevi vezani ili ne, da li je upaljena neka od lampica za upozorenje... Sve su to podaci koji bi značajno pomogli u rasvetljavanju okolnosti sudara. Rekli smo da „bi pomogli” zato što je za skidanje podataka iz EDR-a za sada potreban sudski nalog, a pojedini proizvođači automobila, pre svega evropski, ne pružaju podatke o tome da li su njihovi automobili opremljeni „crnim kutijama” ili ne i na koji način je moguće preuzeti podatke iz njih. Dok pojam EDR-a ne bude zakonski regulisan, to će ostati jedan od automobilskih sistema za koji veoma mali procenat vozača zna da ga uopšte ima u kolima. Reći ćemo samo da na američkim putevima od dvesta miliona automobila oko trideset miliona ima u sebi ove uređaje.

Prikazivanje i unos informacija

Direktno vezan za sigurnost saobraćaja jeste i način razmene informacija unutar kola. Vozač treba, pre svega, da se koncentriše na vožnju, a ne na kontrolu ugrađenog kompjutera. Hands-free sistemi i komande glasom kakve se koriste za mobilne telefone nalaze svoju primenu i u automobilskim sistemima. Proizvođači automobila sarađuju s kompjuterskim firmama na usavršavanju softvera za prepoznavanje glasa, pa ta mogućnost, koja je do sada bila rezervisana samo za luksuzne automobile (kao što su BMW serije 7 i mercedes S-klase), polako ulazi i na tržište srednje klase.

Komande glasom, daljinski upravljači na volanu i multifunkcijski tasteri (poznati iz novih modela BMW-a) smanjuju potrebu petljanja s komplikovanim komandama, ali ipak iziskuju bacanje pogleda na ugrađeni ekran, a samim tim i skretanje pogleda s puta. Zbog toga se radi na razvoju ekrana koji će informacije prikazivati na šoferšajbni, što je koncept inspirisan HUD-om iz vojnih aviona. HUD (Head Up Display) je predstavljao revoluciju kada se pojavio jer su piloti dobili sve bitne informacije bez spuštanja pogleda na instrumente. Slična revolucija očekuje se i u automobilskoj industriji. Recimo, jedna od ideja je da laser iscrtava sliku na mestu na koje vozač fokusira svoj pogled.

Zabava

Iako je svojevremeno uvođenje radio-uređaja viđeno kao ogroman rizik za bezbednost u saobraćaju, danas se muzika u kolima podrazumeva. MP3 standard se odomaćio u automobilskoj industriji i uobičajeni su CD plejeri za kola koji puštaju i MP3 kompilacije. Apple sarađuje s proizvođačima automobila kao što je BMW i razvija adaptere za direktno povezivanje iPod plejera na integrisani zvučni sistem u kolima (www.apple.com/ipod/bmw/). Međutim, najnoviji trend je da se automobil posmatra kao produžetak kućne mreže, kao dodatna soba vaše kuće. Zahvaljujući bežičnim mrežama, u memoriju auta parkiranog u garaži može da se prebaci bilo kakav sadržaj, a moguća je i kupovina i download muzike u automobil. Naravno, borci protiv piraterije odmah vide rizik u umrežavanju automobila i pokušavaju da izbegnu „uličnu” verziju Napstera. Zamislite samo scenu u kojoj vozači na zakrčenom autoputu preko P2P mreža razmenjuju muzičke fajlove. Zbog toga se paralelno radi i na razvoju tehnologija zaštite. Canon, Fujitsu, Hitachi, Pioneer, Nissan, Toyota, Alpine, Clarion i još neke kompanije okupljene u iVDR konzorcijum (http://ivdr.org/) rade na razvoju prenosnog hard diska čiji će sadržaj biti zaštićen enkripcijom. iVDR-Secure specifikacija (iVDR – Information Versatile Disk for Removable usage) obuhvata kućne servere, video-rikordere kao i audio-video opremu i računare za kola.

Ako može zvuk, zašto ne bi i slika? Posle malobrojnih entuzijasta, danas ozbiljne kompanije rade na osvajanju tržišta multimedijalne zabave u kolima. „Pokretne slike” su pre svega namenjene putnicima na zadnjem sedištu. TFT displeji standardne dijagonale od pet inča ugrađuju se u naslone prednjih sedišta, a mogu prikazati sliku iz različitih izvora – televizijski program, DVD plejer ili igračka konzola. Idealno rešenje na dugim putovanjima za nemirnu decu, složićete se. Planovi za budućnost obuhvataju povećanje dijagonale ekrana za dva inča, veći broj ekrana u unutrašnjosti i prelazak na organic LED tehnologiju zbog boljeg kvaliteta boja i bržeg odziva tačke. Ekrani vidljivi s prednjih sedišta smatraju se rizičnim, i to s pravom jer oči vozača treba da pre svega budu uprte na put. Nijedan od proizvođača automobila ne ugrađuje ekrane za prednja sedišta. Međutim, oni se mogu kupiti od nezavisnih proizvođača, kao i adapteri koji ekrane za navigaciju pretvaraju u DVD plejere. Servisi ugrađuju displeje u štitnike od sunca, ali ih iz sigurnosnih razloga podešavaju tako da sliku prikazuju samo kada je povučena ručna kočnica. Nećemo ni da polemišemo o tome koliko je lako zaobići ovakav vid zaštite.

Thomson, jedan od najvećih proizvođača elektronskih komponenti, podržava ideju umrežavanja kola i povezivanja s kućnim televizijskim sistemima. Automobil bi bio u stanju da iz garaže prebaci snimljeni televizijski program sa TiVo uređaja u dnevnoj sobi. Za tako nešto potrebno je da fajlovi budu što manji, a rešenje leži u MPEG-4 kompresiji ili novom H.264 standardu. Činjenica da su ekrani u kolima mali ide u prilog smanjivanju veličine fajlova jer video-snimak ne mora da bude u velikoj rezoluciji.

Pioneer pak smatra da su bežične mreže loše rešenje jer su prespore. On kao pravi izbor vidi uređaje opremljene hard diskovima. Takođe, Pioneer je zainteresovan za razvoj sistema za prijem televizijskog programa u kolima. S obzirom na to da je zemaljska televizija podložna smetnjama, satelitska televizija se nameće kao pravi izbor. Dimenzije, način montaže i težina antene čine je pogodnom samo za kamp-vozila, ali se očekuje da će se dimenzije antene tokom vremena smanjiti.

Dobra slika ne ide bez dobrog zvuka, pa vlasnici automobila zahtevaju uvođenje šestokanalnog (5.1) zvuka u svoje ljubimce. Osnovni problem kod trodimenzionalnog zvuka u kolima jeste mali prostor unutar kabine što uslovljava loš položaj zvučnika u odnosu na sedišta i premalo rastojanje između zvučnika. Međutim, korišćenje tehnologije digitalnog procesiranja zvuka omogućava da se stvori utisak prostornosti kreiranjem sitnih pauza u puštanju zvuka.

Operativni sistemi

Jedan zvaničnik IBM-a predviđa da će za dve godine skoro 40 odsto cene kola činiti softver i elektronika. Veruje se da će ta cifra za pet godina iznositi 90 odsto. Jasno je da povećavanje kompleksnosti kola povećava i mogućnost da nešto pođe kako ne treba. Kome još treba poruka na otvorenom autoputu da je volan „izvršio ilegalnu operaciju” i da ga treba resetovati? Naravno, sistemi navigacije i zabave potpuno su odvojeni od upravljačkih sistema kola i koriste dve zasebne mreže. Osnovni sistemi su u današnjim kolima duplirani kako bi se izbegle posledice njihovih otkazivanja. A muzički ili televizijski sistem je ipak lako resetovati bez velikih posledica.

Svu tu gomilu elektronike treba nešto da kontroliše. Zbog toga je trenutno izuzetno aktuelan razvoj operativnog sistema za kola. Sun Microsystems i General Motors su pre četiri godine videli Javu kao kompjuterski standard za automobilsku industriju. Java je imala primat u prenosnim uređajima, pa je logičan nastavak predstavljao prelazak na automobile, za koje niko ne može poreći da su mobilni uređaji. Na konferenciji u junu ove godine Sun i Siemens VDO Automotive (http://www.siemensvdo.com/) predstavili su BMW opremljen kompjuterom koji pokreće Java i koji kontroliše navigaciju, klima-uređaj, zabavu i druge funkcije. Ova tehnologija će biti korišćena u novim BMW-ovim modelima. Osnovna prednost Jave je što program pisan za jednu platformu bez problema radi na drugoj platformi ukoliko je i ona Java kompatibilna. Međutim, mnogi kritičari ne vide svetlu budućnost za Javu u automobilskom svetu.

Podatak da Microsoft ozbiljno radi na razvijanju platforme koja treba da uzme najveći deo tog kolača pokazuje kakav potencijal nudi automobilsko tržište. Microsoft je u automobilskom svetu još od 1998. sa navigacionim softverom baziranim na Windowsu. Novi operativni sistem za kola nosi ime Windows Automotive (www.microsoft.com/automotive/windowsautomotive/) i zasnovan je na Windowsu CE. Na ovogodišnjoj konferenciji u Detroitu Microsoft je predstavio svoj operativni sistem ugrađen u hummer H2 i volvo. Kompjutersko srce predstavljenog hummera je PC na 400 MHz sa 32 MB RAM-a i 32 MB fleš memorije. Kućište je sakriveno ispod zadnjeg sedišta i opremljeno je GPS prijemnikom i bluetooth tehnologijom koja omogućuje povezivanje mobilnog telefona preko kojeg sistem pristupa Internetu. Upravljanje sistemom vrši se komandama glasom uz pomoć mikrofona i zvučnika. Nova tehnologija kontrole glasom naći će se opciono i u novim Fiatovim modelima za 2005. godinu.

Postojanje PC sistema unutar kola nudi rešenje za mnoge multimedijalne probleme. Dovoljno je obezbediti USB priključak za neki eksterni uređaj ili slot za memorijsku karticu. Pomenuti hummer, recimo, ima konektor na kontrolnoj tabli. Međutim, ovakav pristup nudi mogućnost monopolizacije tržišta, što je pojam koji nije stran Microsoftu. U tom maniru je i izjava Microsoftovog zvaničnika da je to da li će iPod raditi na Windows Automotive sistemu „pitanje za Apple”. Problem je u tome što iPod krije muzičke fajlove kada je priključen na kompjuter, a sve u cilju suzbijanja piraterije.

Osnovnu alternativu Windowsu uvek je predstavljao Linux, pa je tako i u automobilskom svetu. IBM, koji je jedan od glavnih pristalica Linuxa, za Daimler-Chrysler je razvio softversku platformu zasnovanu na Linuxu, a sa BMW-om je 2003. potpisao ugovor o razvoju softvera. IBM snabdeva Hondu navigacionim sistemima kojima se upravlja glasom i koji će biti ugrađivani u pojedine modele kao standardna ili opciona oprema.

Još jedan od igrača je Texas Instruments koji je nedavno najavio kompletni multimedijalni sistem za kola. Ovaj sistem će se oslanjati na bežične mreže za prebacivanje sadržaja u kola, a ne na prenosne hard diskove. Nudiće satelitski radio, mogućnost ripovanja CD-ova i pristup kućnim mrežama.

Ono što je očigledno jeste da ovi sistemi moraju da nude mogućnost lakog unapređivanja. Činjenica je da kupac automobila očekuje da mu automobil traje između pet i deset godina. Međutim, isti taj kupac elektronsku opremu (kućni kompjuter, mobilni telefon) menja u periodu od jedne do tri godine. Zbog brzog razvoja tehnologije neophodno je razviti način unapređivanja sistema, a da ne bude neophodno rasturiti ceo automobil, to jest određenu modularnost i mogućnost promene firmvera.

• • •

Telematics tržište je mlado i ima neograničene potencijale. Pobednik borbe za osvajanje tih novih teritorija osiguraće sebi ogromne prihode. Jedna od futurističkih, ali isto tako i realnih procena izjednačava buduće tržište automobila s današnjim tržištem mobilnih telefona. Proizvođači će svoje automobile prodavati ispod cene ili će čak davati besplatno slabije modele, a prihod će obezbeđivati prodajom softvera i naplaćivanjem korišćenja usluga bez kojih će vožnja biti nezamisliva. Vozačima ne tako daleke budućnosti će biti sasvim normalno da plate nekoliko evra i da downloaduju novi zvuk sirene za svog četvorotočkaša.

Ivan ČABRILO