Internet pomaže i odmaže

Internet se ponovo pokazao kao najbrži informacioni medij

Za sada je od posledica razornog cunamija koji se krajem prošle godine obrušio na južnu i jugozapadnu Aziju, kao i deo Afrike, registrovano preko 170 000 nastradalih. Tokom te katastrofe Maldivi kao da su nestali sa lica planete, pojedini delovi obale u Maleziji su fizički promenili svoj oblik, a i mesec dana kasnije se države koje su najviše pogođene ovom katastrofom i dalje reorganizuju kako bi delotvornije i brže rasporedile neophodnu pomoć, raščistile ruševine i uklonile tela nastradalih. Humanitarna pomoć pristiže iz svih krajeva sveta, a nekoliko hiljada volontera, lekara i inženjera iz susednih zemalja pomaže u pružanju pomoći.

Internet se pokazao kao najbolji medij za prenošenje vesti o ovoj katastrofi, kao i za saradnju u organizaciji pružanja efikasne pomoći. Jedni od prvih koji su reagovali su blogeri. Ekskluzivne fotografije i lične priče osvanule su gotovo odmah posle nesreće na svetskoj Mreži. Fred Robart, bloger iz Šri Lanke (www.thiswayplease.com/extra.html), prikazao je fotografiju smrskanog brodića uz reči: „Ljudi koji znaju i poštuju more sada o njemu govore zaprepašćeno, u šoku i strahu”. Nanda Kishore, bloger iz mesta Chennai u Indiji (sumankumar.com/tsunami) postavio je niz fotografija, svaku rečitiju od bilo kakvog komentara. Na blogu NBC10 (www.nbc10.com/news/4026938/detail.html) nalazi se kolekcija amaterskih video-snimaka, slika i reportaža emitovanih na američkoj TV stanici NBC 10, ali posebno formiran blog posvećen u celosti ovoj katastrofi naći ćete na tsunamihelp.blogspot.com.

U međuvremenu, sadržaji mnogih ličnih sajtova su se u potpunosti promenili i stavili u službu onih kojima su u ovom trenutku najpotrebniji – porodica i prijatelja nastradalih u naletu cunamija. Valerio Natale, četrnaestogodišnji đak iz Italije, ustupio je svoj sajt, nekada posvećen likovima iz crtane serije ’Simpsonovi’ (www.tuttosimpsons.altervista.org), svojim zemljacima, italijanskim državljanima koji traže podatke o najbližima, nestalim na Tajlandu, Šri Lanki, Maldivima i u Indiji tokom nepogode. Sam sajt je tokom dva dana posećen oko 82.000 puta, a nekoliko italijanskih turista je u međuvremeno i pronađeno, isključivo zahvaljujući razmeni informacija na njemu. Takođe, svet obilaze e-mail poruke sa naslovom „Da li poznajete ovu osobu”, od kojih su neke stigle i do nas. Na jednoj, upućenoj iz međunarodne bolnice Phuket sa Tajlanda, nalaze se slike plavookog, plavokosog dvogodišnjeg dečaka i tekst na engleskom i nemačkom jeziku. Mejl su uputili lekari te bolnice, koji su pronašli i zbrinuli mališana. Ova žrtva cunamija je spasena na teritoriji južnog Tajlanda, roditelji se vode kao nestali, a ništa o njegovom identitetu ili nacionalnosti se ne zna – Internet je upotrebljen kao najbrži i možda najlakši način da se rodbina mališana pronađe. Više informacija možete dobiti preko dr Anuroja Tharasiriroja, www.phuket-inter-hospital.co.th.

Međutim, odmah su se pojavili i lešinari, rešeni da zarade na tuđoj nesreći. Neke od mejlova koji ovih dana kruže Internetom šalju navodne žrtve cunamija u Aziji ili njihovi ucveljeni roditelji. Metju Šmider, dvadesetčetvorogodišnji Amerikanac, uhapšen je pošto je u ime stvarne humanitarne organizacije slao lažne mejlove s molbama za donaciju. Pošto je organizacija primila nekoliko pritužbi, FBI je uhapsio Šmidera koji je – kako navodi Associated Press – planirao da novac upotrebi za opravku kola! Drugi mejlovi, takođe sa molbama za donaciju pojedincima ili organizacijama, mogu da sadrže viruse. Kako je utvrdila britanska firma Sophos, koja se bavi proizvodnjom antivirus softvera, Internetom kruži mejl sa virusom W32/VBSun-A. Mejl nosi naslov „Tsunami Donation, Please Help!”, a njegovim otvaranjem ili aktiviranjem dodatka poruke – tsunami.exe – pokreće se imenovani virus. I ovo nažalost nisu jedini primeri...

Osim međunarodnih organizacija koje su se brzo organizovale radi podrške i pomoći ugroženim državama, i pojedini IT giganti potrudili su seda pokrenu svoje korisnike i članove na akciju. Među prvima je Google koji je izdvojio posebnu stranicu sa spiskom sajtova preko kojih ćete dobiti informacije ili saznati na koje adrese možete da uplatite donacije za pomoć žrtvama cunamija. Link je www.google.com/tsunami_relief.html. Yahoo!, najveći Web direktorijum na svetu, nije našao za shodno da uradi išta slično, osim što je na Yahoo! UK & Ireland postavljena ekskluzivna stranica za vesti: uk.news.yahoo.com/promo/quake/index.html.

Da li je nesreća mogla biti sprečena...

... ili makar ublažena? Satelitska tehnologija koju posedujemo može da zabeleži promenu nivoa vode bilo gde na planeti, a monitori seizmičkih promena mogu da predvide ili otkriju rane faze zemljotresa. U poslednjih deset godina su prirodne katastrofe odnele preko 730 000 života na planeti, a tehnologija bi trebalo da nam pomogne da se bolje pripremimo i sprečimo nesreću. Rojtersova fondacija je na sajtu www.alertnet.org/thefacts/reliefresources/110598697190.htm postavila kvalitetan tekst na tu temu. A u japanskom gradu Kobe od 18. do 22. januara je, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, održana svetska konferencija na temu ublaživanja posledica katastrofa (World Conference on Disaster Reduction, www.unisdr.org/wcdr). Konferencija, inače organizovana tako da se posveti globalnim prirodnim nepogodama, posle poslednje katastrofe fokusirana je upravo na razorno dejstvo cunamija. Ustanovljeno je da u Indijskom okeanu ne postoji sistem za upozoravanje na ove velike talase koji se tamo pojavljuju jednom u veku. Zato će u skorije vreme Japan organizovati tehnički trening za sve zemlje pogođene u decembarskoj nepogodi, budući da je ova zemlja zajedno sa SAD već ustanovila jedan high-tech sistem za upozoravanje na pojavu cunamija u Pacifiku. „Bićemo u mogućnosti da spasemo mnoge živote u budućim cunamijima u Indijskom okeanu ako se sistemi zaštite u tom regionu brzo postave”, rekao je premijer Japana Koizumi na ovoj konferenciji.

Naime, ’cunametri’, to jest elektronski sistemi senzora koji su postavljeni duž obale Pacifičkog okeana dojavljuju informacije o mogućoj pojavi cunamija Pacifičkom centru za upozorenja (Pacific Tsunami Warning Centre) koji se nalazi na Havajima. Ovi senzori, od kojih je šest postavljeno oko obala SAD, jedan ispred obale Čilea i četrnaest oko obala Japana, registrovali su stvaranje masivnog talasa koji se kretao ka obali južne Azije tog 26. decembra. No, evo još jednog elementa koji je uticao na tragičan razvoj situacije – „naučnici su svojevremeno hteli da postave još dva ’cunametra’ u Indijski okean, računajući i jedan pored Indonezije kao deo globalnog sistema za upozorenje, ali za to nije bilo novca”, objavio je Edi Bernard, direktor Nacionalne okeanološke i atmosferske laboratorije iz Sijetla koja se bavi izučavanjem ekologije Pacifika. „Svaki cunametar košta oko 250 000 dolara i potrebno je oko mesec dana da se napravi. Plan je odobrila komisija Ujedinjenih nacija, ali uvek postoji element odlaganja između pisanja projekta i otvaranja fonda”. Da je takav sistem na vreme postavljen, mogao je da spase hiljade života.

Satelitska tehnologija ovom prilikom takođe nije mogla da pomogne. Sateliti su u trenutku nesreće jednostavno bili negde drugde! Topografiju okeanske površine odnosno anomalije nivoa mora beleže dva NASA satelita, ali uglavnom u Pacifiku, tražeći pojave poput El Ninja (sealevel.jpl.nasa.gov/science/jason1-quick-look/index.html). Predele poplavljene vodom drugi sateliti su snimili tek nedelju dana posle nesreće – www.digitalglobe.com/tsunami_gallery.html,www.disasterscharter.org/disasters/CALLID_077_e.html i www.esa.int/export/esaEO/SEMPIB8873E_index_2.html. Nažalost, snimci nam sada služe samo kao nemi dokazi posledica katastrofe.

Ovakve tragedije je ponekad nemoguće izbeći. Tehnologija u takvim slučajevima može da pomogne, da olakša ljudima da se nose s nedaćama ili čak da ih spreči, ali ako nema interakcije među ljudima, ako se na samom početku ne premoste političke i kulturne razlike među nama i ne podele znanja o tehnološkim dostignućima koja imamo, svaki sledeći put kada se ovakva katastrofa desi, ponovo ćemo se setiti da smo svi ljudska bića – kada bude prekasno!

Iris MILJKOVIĆ