Gigabyte K8NXP-9, Asus A8N-SLI Deluxe

U proteklih pola godine PCI-Express magistrala je definitivno najinteresantniji novitet u IT industriji. Mi smo iz broja u broj pisali o PCI-E novitetima kako su se pojavljivali. Tokom leta počelo je prvim Intelovim čip-setom i odgovarajućom matičnom pločom, da bi se do kraja godine pojavile i odlične PCI-E grafičke kartice iz ATI-a i nVidije.

Početak 2005. godine će ostati zapamćen kao trenutak kada je napokon i AMD postao „PCI-Express kompatibilan”. Naravno, nije AMD napravio procesore koji idu u neki od PCI-E slotova, već se pojavio čip-set koji podržava ovu magistralu, a namenjen je AMD-ovoj generaciji procesora K8. Dakle, Athloni 64, FX, Opteroni i kompatibilni Semproni dobijaju podršku za novu magistralu. Čisto da pomenemo, SocketA procesori je nisu niti će je ikada dobiti, kako stvari stoje. Iako su iz VIA-e stigle prve najave o PCI-E čip-setu za AMD-ove procesore, nVidia je na kraju bila brža pa je do nas prvo stiglo njeno čedo, nazvano sasvim očekivano nForce 4. Posle GeForcea, nVidia nam je podarila još jednu „dinastiju”, a tome u prilog govori i podatak da ćemo uskoro dobiti i nForce 5, prvi nVidia čip-set za Intel procesore, ali o njemu više kada se pojavi.

Iako veći broj po pravilu označava naslednika prethodnog modela, ovoga puta nije baš tako. Sem očigledne razlike koju čini podška za PCI-E magistralu, ostatak novog čip-seta je približno identičan staroj „trojci”, mada nije i bukvalno isti - ima tu još nekoliko „sitnica” vrednih pomena. S tim u vezi, nForce 4 više nam se čini kao dopuna nForce 3 sa novim mogućnostima nego kao njegova zamena.

nForce 4 u tri „ukusa”

Kao i nForce 3, i nForce 4 je „single-chip” rešenje. Iako ga svi zovemo čip-setom, nForce to baš i nije. Čip-set je naziv za skup čipova koji čine osnovu neke matične ploče (najmanje dva čipa), a nForce 3 i 4 čini samo jedan čip. Ovakvo rešenje je dosta jeftinije i lakše za proizvodnju, a sve je to omogućeno poznatom činjenicom da je AMD integrisao memorijski kontroler u svoje procesore K8. Osnovne mogućnosti su ostale iste, a dodatne se razlikuju u zavisnosti od podmodela. Kao i nForce3 ili svaka serija GeForce, i nForce4 ima nekoliko podvarijanti na šta ukazuje nastavak imena. Samo nForce4 je osnovna verzija, sledi Ultra i na kraju SLI.

Svi podržavaju 32-bitnu (po 16 bita u svakom smeru) HyperTransport vezu na maksimalnih 1 GHz, što je dovoljno za svaki Athlon 64 i FX procesor. Tu je i klasika: PCI magistrala i 4 SATA, 2 IDE (sve moguće RAID kombinacije među njima), jedan FDD i 10 USB 2.0 konektora. Gigabitni Ethernet i višekanalni zvučni kontroler zahtevaju dodatne PHY čipove, ali imaju osnovnu podršku u čip-setu. Umesto AGP8X porta, tu je PCI-Express kontroler sposoban da radi sa maksimalnih 20 PCI-E „linija”. Kod običnog NF4 podela je izvršena tako što „PCI-Express Graphics Port” zauzima 16 „linija”, a preostale četiri su predviđene za četiri PCI-E 1x porta. Ova varijanta je osnovna.

nForce 4 Ultra je nešto napredniji i namenjen je onima s nešto finijim ukusom, naprednim odnosno zahtevnijim korisnicima. Pre svega, podela 20 PCI-E linija nije fiksirana, već je proizvođač matičnih ploča može menjati. Moguće je napraviti i poneki 8x, 4x ili 2x PCI-E port ukoliko je to potrebno. Ultra ima i bolji SATA kontroler koji i dalje podržava do četiri SATA uređaja, ali je deklarisan na 3 Gb umesto na 1,5 Gb koliko imaju običan NF4 i svi NF3 modeli. Pri tom podržava NCQ (NativeCommandQueing), tehniku koja bi trebalo da konačno donese osetnija ubrzanja hard diskovima. Tu je i ActiveArmor Secure Networking Engine koji treba da bude unapređenje prvog Firewalla koji je predstavljen na nForce3 250 Gb i boljim čip-setovima. Po nVidiji, dodatno ubrzava „vatreni zid” i umanjuje opterećenje procesora tako da je konačan proizvod sigurniji računar. nVidia je oduvek bila dobra u propagandnim porukama no, s obzirom na to da je ovo teško proveriti, mi ovaj podatak prenosimo onakav kakav je u originalu.

Poslednja, treća verzija je namenjena pasioniranim igračima koji nemaju problema sa finansijama (dakle, vrlo retka kategorija kod nas). U odnosu na nF4 Ultra postoji samo jedna razlika (a možda je i nema, konsultujte poseban tekst) – ovaj NF4 podržava SLI tehnologiju koja omogućava da se dve grafičke kartice povežu i da rade zajedno kao jedna! U posebnom tekstu smo se potrudili da malo detaljnije objasnimo SLI i način njegovog rada. U svakom slučaju, i sama pomisao da se dve 6600 GT ili, još bolje, 6800 Ultra kartice poteraju u paru izaziva strahopoštovanje. SLI čip-set i ploče s njim koštaju mnogo više od Ultra verzije, pa kada se doda još jedna grafička kartica, jasno je koliko će malo ljudi iskoristiti ovako nešto.

Prelazimo na matične ploče na testu. Dve matične ploče su stigle do nas za potrebe ovog testa, Gigabyte K8NXP-9 i Asus A8N-SLI Deluxe. Prva je „obična” nForce4 ploča, dok se iz naziva može naslutiti da Asusova ploča koristi najbolji, NF4 SLI čip-set.

Gigabyte K8NXP-9

Gigabyte K8NXP-9

Ovaj model spada u top seriju 8S ovog proizvođača. Dakle, i ona bi trebalo da bude brza, skupa i nakrcana mogućnostima. Štampana ploča je plave boje, ATX formata i popunjena je do poslednjeg kvadratnog centimetra. Uz gornju levu ivicu su standardno postavljeni „backpanel” konektori, a Gigabyte se odlučio za 2 x PS/2, koaksijalni SPDIF ulaz i izlaz, po jedan serijski i paralelni port, četiri USB 2.0, dva RJ-45 konektora i šest stereo priključaka koji obezbeđuju 7.1 podršku uz očuvanje mikrofonskog i „line” ulaza. Odmah ispod je ATX 12V, a sledi Socket 939 za procesor i desetak santimetara dug „ivični” konektor u koji se ubacuje DPS K8, još jedna verzija „pojačavača” za napajanje procesora koji je zaštitni znak najboljih Gigabyteovih ploča. Standardno trofazno napajanje se duplira na šestofazno uz pomoć ove kartice koja se, naravno, dobija uz K8NXP-9.

Ispod njih su četiri podnožja za DDR memoriju koja mogu da prime najviše 4 GB memorije. Treba obratiti pažnju na to da nisu rastavljena u grupe „prema kanalima” kao što je uobičajeno za napredne matične ploče, već su, štaviše, DIMM-ovi „promešani”: prvi i treći kontroliše jedan memorijski kontroler, a drugi kontroler drugi i četvrti DIMM. To znači da DIMM-ove treba popunjavati redom, a ne prvi pa treći kako je to uobičajeno. Još malo niže su dva IDE, jedan FDD i 24-pinski ATX konektor.

U levom delu su tri PCI, PEG i dva x1 PCI-E slota. Donji levi ugao je rezervisan za čak osam SATA konektora od kojih četiri kontroliše nForce4 Ultra čip, a dodatnih četiri kontroler Silicon Image Sil3114. Tu su i dva Texas Instrumentsova čipa koji obezbeđuju tri FireWire konektora, od kojih su dva sposobna da rade u režimu 800 Mbps. Pomenuli smo dva RJ-45 konektora, po jedan za Marvell 88E8053 i Vitesse VSC8201RX kontrolere, ali ova ploča ima i WiFi adapter. Tačnije, poput ploče i925X koju smo ranije opisali, i uz ovu se dobija kartica GA-WPKG PCI koja je sposobna da radi po 802.11b/g standardu. Ovime je povezivanje dovedeno do vrhunca i praktično ne postoji mogućnost da nešto ne povežete na računar opremljen ovakvom pločom. Za zvuk je zadužen standardni „kompatibilac” Realtek 850 AC ’97. Standardno za ovu kompaniju, i ova ploča ima DualBIOS.

Sve zajedno, ovo je veoma mnogo mogućnosti, ali to nije smetalo inženjerima Gigabytea da očuvaju odličan raspored konektora i komponenti. Nemamo nijednu zamerku, što je prilično redak slučaj. Na kraju smo primetili još jedan zanimljiv podatak: svi kontakti na K8NXP-9 su pozlaćeni. Pretpostavljamo da je ovo karakteristika cele serije 8S, samo to verovatno ranije nismo primetili. U svakom slučaju, ovo je još jedan plus za Gigabyte.

BIOS je standardni Awardov. S obzirom na to da je u pitanju bio probni primerak matične ploče, odmah smo potražili novi BIOS na stranicama proizvođača, pronašli verziju F4 i „flešovali” K8NXP-9. S njime ploča ima mnogo više mogućnosti nego što je slučaj s originalnim F1, što je uobičajeno za test primerke. Nova verzija BIOS-a ima sve potrebne opcije, ali i mnogo naprednih podešavanja, posebno za memoriju – samo njih ima desetak što je najviše što smo do sada videli. Nešto je slabija „o/c sekcija” gde je moguće podići napon procesora do 1,75 V, čip-setu i HT magistrali za +0,3 V, a memoriji za svega +0,2 V, što su tek prosečni rezultati (dosta ploča može osetno više). Postoji mogućnost promene množioca, kako za procesor tako i za HT magistralu, u oba slučaja samo kao celobrojne vrednosti, što je standard. Teorijski maksimum HT veze je 400 MHz što je više nego dovoljno.

A8N-SLI Deluxe

Asus A8N-SLI Deluxe

Opet se srećemo s full ATX štampanom pločom, ovoga puta crne boje, koju Asus koristi samo za posebne modele, a A8N-SLI to svakako jeste. Prvo što upada u oči jesu dva PEG slota i čudna „skalamerija” između njih, kao i molex konektor „gde mu mesto nije”. Naravno, ovo je SLI matična ploča, a pomenuli smo da one imaju dva PEG slota. Međutim, čemu služi mala štampana ploča ubodena u SO-DIMM memorijski slot i molex? Posle čitanja uputstva misterija je rešena. Pomenuli smo da i SLI verzija, kao i svaki drugi nForce 4 čip-set, ima 20 PCI-E „linija” tako da ova „blanko” DDR štampana ploča kakva se koristi kod notebook računara služi da prespoji osam PCI-E „linija” na drugi PEG port kada se koriste dve grafičke kartice. Ukoliko se ova kartica ne okrene u položaj „Dual VGA”, drugi PEG slot će biti „mrtav”, bez ikakve veze sa čip-setom. A molex je tu da napaja dve SLI kartice jer očigledno nije dovoljno ono što stiže kroz 24-pinski ATX konektor. Zanimljiva je i crvena dioda koja se nalazi tik pored molex konektora i koja svetli crveno ukoliko niste uboli dodatno napajanje u ovaj „EZ Plug” molex, kako ga Asus zove. Možda je ovo moglo i jednostavnije da se reši, ako već nije moglo preko BIOS-a. Sasvim je moguće da je arhitektura čip-seta nForce4 takva da nije bilo jednostavnijeg rešenja. Ali, zar je bilo potrebno baš 200 kontakata, koliko ima pomenuti SO-DIMM?

Ostatak matične ploče je normalniji. Socket 939 je na standardnom mestu, iznad je veliki aluminijumski hladnjak koji prekriva vrlo kvalitetno trostepeno napajanje, a uz ivicu su priključci „zadnjeg panela” koji se malo razlikuje od opisanog Gigabyteovog. Umesto koaksijalnog SPDIF ulaza, tu je optički SPDIF izlaz, a COM port je zamenio veliki šestopinski Firewire.

S obzirom na to da nema ništa slično DPS sistemu poput Gigabytea, na Asusu ima mesta za jedan slot više – prvi PEG je na mestu gde su kod K8NXP-9 dva EEPROM čipa koji čuvaju BIOS. ATX konektori su na istim, idealnim pozicijama, baš kao i dva IDE i jedan FDD. Naravno, tu su i četiri DIMM podnožja, ovoga puta „uredno” razvrstana prema memorijskom kontroleru koji ih koristi tako da za Asus A8N-SLI važi standardno pravilo: memorijske module prvo staviti u prvi pa u treći slot, a tek onda u drugi i četvrti.

U levom delu su pored dva PEG još dva x1 PCI-E i tri PCI slota. Ispod njih je NF4 SLI čip koji na sebi ima naizgled smešan ventilator koji, međutim, dobro radi svoj posao. Još više levo su osam SATA konektora, dva povezana direktno na NF4 SLI i još dva pod kontrolom čipa Silicon Image Sil3114. Tu su i priključci za još šest USB i po jedan Firewire, Gamport i COM port koji se svi mogu izvesti pomoću u kutiji priloženih „bracketa”. Da pakovanje bude još potpunije, Asus je priložio još jedan „limčić” koji obezbeđuje izvođenje SATA i molex konektora na zadnji deo računara što omogućava eksterno povezivanje „tvrdih” SATA diskova, bez potrebe da se otvori računar.

A8N-SLI Deluxe je veoma kvalitetno urađena ploča, kao što je bio svaki Asus pre pojave X serije koja prosto ne zaslužuje da nosi ovo slavno ime. Ploča nosi oznaku Deluxe, što je nešto najbolje što Asus pruža i u skladu s renomeom ove firme. BIOS je u starom dobrom „asusovskom” stilu Awardov u verziji Medallion.

I ova ploča je bila probni primerak i, kada je stigla, imala je prvu verziju BIOS-a s kojim je bila prilično nestabilna. Kada smo upgradeovali BIOS verzijom 1003 umesto 1001, Asusova ploča se pokazala mnogo bolje. Očekivano, veliki broj mogućnosti krasi BIOS ove ploče, a između ostalog, tu je deo vezan za grafičke kartice koji je posebno interesantan. Podešavanja za SLI nema mnogo (samo jedno), međutim, „PEG Link” je opcija koja je već podigla mnogo prašine. Naime, ovo podešavanje u manjoj ili većoj meri overklokuje grafičku karticu, bilo da je u pitanju nVidia ili ATI proizvod, a kako je u prvim verzijama BIOS-a bilo nemoguće potpuno je isključiti, ovo je pravilno ocenjeno kao jedan vid varanja od strane Asusa. Srećom, ovaj proizvođač je povratio ugled novom verzijom BIOS-a u kojoj je moguće izabrati i „Normal” koji ostavlja grafičku karticu na osnovnim taktovima umesto „Slow”, „Fast” i „Fastest” kao ranije koji su svi menjali takt memorije i grafičkog procesora.

Podešavanje memorijskog kontrolera nudi dosta opcija, mada ne kao na Gigabyteovoj ploči, dok je deo za overklok na sličnom nivou. Memorija na Asusu može nešto više sa maksimalnih 3,0 V, međutim maksimum za procesor je samo 1,65 V. Pohvalno je što ploča podržava promenu množioca i na „polovične” vrednosti (4,5; 5,5...) umesto samo na cele brojeve, kao što je standardno. Teoretski maksimum za HT magistralu je 400 MHz, a omogućena je i promena HT množioca. Asus je ubacio i mogućnost automatskog overkloka, i to u dve varijante, Ai NOS i Ai Overclock. Ai treba da znači veštačka inteligencija, međutim ona i dalje nije ni na osrednjem nivou, pa će svaki iskusniji korisnik bez problema prebaciti mogućnosti „veštaka” ukoliko posegne za overklok opcijama.

Kombinacija A64/nF4/PCI-e

S obzirom na to da se serija nForce3 250 brzo dokazala kao izuzetno brzo i stabilno rešenje za AMD procesore, a da se NF3 i NF4 suštinski malo razlikuju, od novajlije smo očekivali samo najbolje. I ovi probni primerci matičnih ploča sa prvim verzijama BIOS-a pokazali su se u odličnom svetlu pa ne sumnjamo da će i ploče namenjene prodaji imati lošije rezultate.

U odnosu na nForce3 250 Ultra (verzija NF3 čip-seta namenjena Socket 939 procesorima) koju smo ovom prilikom takođe testirali, NF4 ploče su pokazale samo malo bolje rezultate. Novi SATA kontroleri koji imaju NF4 SLI i Ultra set pokazali su se nešto bržim u radu sa hard diskom u odnosu na slabije modele, mada se poboljšanje očekuje tek sa masovnijom pojavom SATA II diskova koji razumeju NCQ set instrukcija. Druga razlika je u grafičkom delu, kao i u slučaju „i915 vs i865” prikaza – čini se da je implementacija PEG porta malčice brža od AGP.

2 x VGA = 2 x brže?

Nakon poređenja s matičnom pločom nForce 3, posvetili smo se Asusovom modelu i SLI modu. Sve vreme testa koristili smo Asusovu karticu 6600GT, a sada smo dodali još jednu takvu. Dok smo pokretali prve 3Dmark testove, razmišljali smo kako bi i 50 odsto ubrzanja bio odličan rezultat, međutim, nakon završetka 3DMark 03 i 05 testova bili smo više nego prijatno iznenađeni jer se u višim rezolucijama razlika penje do izuzetnih 75%. Usledili su Far Cry i Doom 3 u kojima se razlika jedva primećuje i Call Of Duty gde je jedna kartica od dve uvek brža.

Očigledno je potencijal SLI veze velik, međutim praksa malo „škripi” tj. zavisi od optimizacije. Oko 3Dmarka 03 i 05, koji su ubedljivo najčešće korišćeni testovi, inženjeri koji prave ForceWare drajvere očigledno su se veoma potrudili, međutim, ostatak naslova nije tako dobro sređen. Dok je to sasvim razumljivo za CoD ili Quake 3, koji spadaju u red tehnički starijih igara, brine nas što Doom 3 i FarCry ne rade dovoljno brže, a ovo su i te kako popularni i savremeni naslovi. Za sada ćemo se utešiti podatkom da je SLI veoma sveža stvar i da verovatno nije bilo dovoljno vremena da se otklone svi nedostaci i stvari dovoljno optimizuju, te da će se stvari ubrzo poboljšati.

• • •

Obe ploče na testu su ostavile vrlo dobar utisak. Gigabyte K8NXP-9, iako je prva nForce 4 Ultra matična ploča s kojom se susrećemo, sigurno spada u najbolje modele. Odlične performanse i kvalitet izrade uz visok nivo prateće opreme svakako daju Gigabyteu pravo da se bori za mesto među najboljima. Kao jedina mana može se navesti nešto slabija o/c sekcija, međutim, ovaj proizvođač nikada nije konkurisao Abitu i Epoxu na ovom polju, pa to ni sada nije slučaj. Gigabyte se zadovoljava visokim kvalitetom i besprekornom stabilnošću, što je sasvim dovoljno da zadovolji veliki broj korisnika.

Kao što je K8NXP-9 standardan Gigabyteov model, tako i A8N-SLI Deluxe predstavlja sve ono na šta smo navikli od Asusa: maksimalan kvalitet i mogućnosti, ali sa standardnim „nedostatkom”, bez mnogo obzira prema konačnoj ceni.

Što se tiče novog čip-seta, on je svakako još jedan pun pogodak nVidije. Malo ali sasvim dovoljno unapredili su nForce 3 250GB/Ultra, dodali mu PCI-Express kontroler i sigurno napravili još jedan tržišni hit. Tako su zatvorili krug kada je u pitanju PCI-E. Sada kada je i AMD dobio podršku za ovu magistralu, sigurni smo da će proizvođači hardvera ubzano da prelaze na novi standard, a AGP magistrala kreće u zasluženu penziju.

Saša UZELAC