Paperworld 2005, Messe Frankfurt, Nemačka, 26–30. januar

Da je papir i dalje jedan od najinteresantnijih prenosnika informacija, dokaz je grandiozni sajam Paperworld koji se tradicionalno održava u rurskom gradu na Majni, Frankfurtu. Kolika god bila popularnost Interneta, na ovom sajmu smo videli da papir i dalje drži korak kada su u pitanju tehnološka dostignuća. Ovogodišnji „Svet papira”, održan na ogromnom sajmištu Messe Frankfurt, jednostavno je postao „CeBIT za štampače” i drugu kompjutersku opremu koja je vezana za korišćenje papira.

Da biste stekli sliku o kakvom sajmu se radi, pomenućemo nekoliko cifara. Na ovogodišnjem Paperworldu bilo je ukupno 2722 izlagača iz 69 zemalja, na izložbenom prostoru od 92.000 m², a sve to je obišlo ukupno 69.000 posetilaca iz 130 zemalja sveta. Šta se očekivalo na ovakvom sajmu? Osim velike ponude papira, nama je najzanimljiviji bio „noseći” odeljak Paperworlda koji se prostirao na više od polovine prostora (u četiri velike hale) i zvao se Digital Imaging. Na njemu je bilo prikazano sve što je vezano za digitalne uređaje, a tiče se papira. Krenimo redom.

Ponuda tonera raznih vrsta i „kalibara” bila je, naravno, prezime ovog dela sajma. Na primer, bili su tu Ferrania i njena linija OptiJet, zatim engleska firma Xprint, španski Stey koji je pored tonera predstavio i fantastičnu liniju kompjuterskih proizvoda (savitljive tastature, torbice za optičke medije u obliku košarkaške i fudbalske lopte...), kao i ponuda punjenja za bilo koje štampače (na primer, toneri nemačke firme JR Inkjet ne biraju proizvođača štampača...). Korišćeni su i specijalni efekti – da bi dokazali kvalitet, neki su privlačili posetioce posebnim testovima (na primer, dva potopljena papira u istom bazenu sa vodom, gde onaj koji je odštampan „uobičajenim” tonerom daleko lošije izgleda od onog koji nudi ta firma ili pravi F1 bolid u koji posetilac može da sedne i vozi trku gledajući u platno jer se za prikaz slike koristi digitalni projektor).

Pored samih punjenja i kertridža, na sajmu smo videli i rešenja za firme koje se bave refilovanjem tonera i kertridža. Na primer, austrijska firma Embatex predstavila je uređaj InkJet Factory, kompjuterizovani sistem malih dimenzija koji nudi potpuno automatizovan proces punjenja.

Gde su toneri, tu mora biti i štampača. Naravno, bilo ih je u enormnim količinama. Od velikih proizvođača tu su sa kompletnom gamom proizvoda bili Lexmark, Epson, Canon... Kyocera je predstavila novu liniju kolor laserskih štampača. Brother je naročito istakao svoju seriju POS štampača malih dimenzija P-Touch, u kojoj je ručni model 1000 za štampanje markica doživeo premijeru na ovom sajmu. Ovaj proizvođač imao je i sjajnu prezentaciju na svom štandu brzih laserskih štampača serije HL i multifunkcijskih uređaja serije MFC. POS štampače je predstavio i Seiko, koji je svojoj liniji SLP dodao i kreiranje logotipa firme na kompjuteru, koji bi se kasnije štampali iz memorije ovih printera. Casio je najviše zainteresovao posetioce serijom printera specijalno namenjenih za štampu na optičkim medijima (modeli CW-L300 i CW-75). Plotere koji su za posetioce svakoga dana štampali postere u formatu A0 prikazao je HP preko svojih nemačkih distributera.

Kao što se moglo očekivati, na sajmu je vrvelo od raznih proizvođača foto-papira. Bilo je tu poznatih, poput Kodaka, ali i izuzetno kvalitetnih nepoznatih i manje poznatih proizvođača: Pelikan iz Hanovera, Papicolor, Hannemühle sa 170-gramskim papirom na kojem se specijalnom štampom izvlači slika kvaliteta akvarela. U tematiku „digitalnog slikanja” savršeno su se uklopili i digitalni fotoaparati. Bilo ih je na mnogim štandovima, a pomenućemo samo nekoliko firmi: Kodak, Konica Minolta, Canon.

Međutim, ono što nismo očekivali, a što je umnogome upotpunilo ovaj odeljak sajma, bila je ponuda digitalnih uređaja koji zamenjuju papir. Počećemo sa Franklinom koji je specijalno za ovu priliku pripremio Deutsch/Englisch Professor Pro BDS-1860, digitalni rečnik koji prevodi s nemačkog na engleski i obrnuto. Naravno, bila je izložena i kompletna gama digitalnih rečnika za poznatije svetske jezike. Sličnu gamu proizvoda imao je i Casio koji je u uređaj EW-G3000 uspeo da smesti nekoliko rečnika (među njima i čuveni Oksfordski rečnik). Naravno, štand je bio krcat digitronima, a kod nekih modela smo teško mogli da vidimo granicu između digitrona i PDA uređaja. I Sharp je predstavio digitalni rečnik PW-E310. Trust kao da je promašio sajam – predstavio je gamu svojih miševa, tastatura, grafičkih tabli, padova, džojstika, volana, zvučnika, slušalica i zvučnih kartica, mrežne opreme... Jednostavno, kod njih je sve izgledalo kao generalna proba za CeBIT.

Citizen, proizvođač koji je nekada bio poznat samo po satovima, na svom štandu je imao specijalnu premijeru – linija digitrona sa USB priključkom upotpunjena je specijalnim mišem na kojem se nalazi kompletan digitron (model USB-M12). Sanyo je, s druge strane, bacio akcenat na diktafone. Najjači model koji je privlačio posetioce bio je ICR-B180NX Stereo Voice Recorder, koji je ujedno i MP3 plejer. Međutim, sama reč diktafon potekla je od pionira u ovoj oblasti, firme Dictaphone, koja je takođe bila prisutna na ovom sajmu. Njen najbolji model m5210 svojom jednostavnošću i dizajnom svakako je privukao veliku pažnju posetilaca. Zvezda sajma bio je ipak Sony sa svojim asortimanom magnetnih traka, optičkih diskova, Flash memorija i USB Flash diskova izloženim na prelepom štandu. Najznačajniji događaj vezan za ovog proizvođača jeste svetska premijera nove Memory Stick PRO kartice od 4 GB, uz koju je predstavljen i Memory Stick Data Rescue Service.

Naravno, sajam se nije mogao zamisliti bez optičkih medija. Tu su bili svi poznatiji proizvođači, kao i kod nas manje poznate firme poput Dysana i 3M-a. Prezentovana je i prateća galanterija – inovativni CSHELL omoti za nošenje optičkih medija engleske firme Golding Products. Ista firma je predstavila i CD/DVD duplikatore, zasebne uređaje za umnožavanje medija. Interesantna je bila i ponuda CD/DVD uništivača koju je prezentovao Felowess, koji je takođe predstavio i kvalitetne torbe za prenosne računare i PDA uređaje.

Za kraj smo ostavili proizvod koji je nagrađen na ovom sajmu, a koji smo najavili pre nekoliko meseci. U pitanju je „digitalni pečat” iz serije Printy austrijske firme Trodat, koji je u stvari prvi kolor pečat sa mogućnošću formiranja otiska u četiri boje.

Bilo je i papirnih i digitalnih novotarija, i to u velikoj količini. A kako organizovati odličan sajam, mogu nas podučiti organizatori Paperworlda jer tokom naše posete i tokom održavanja jednostavno ništa nije nedostajalo. Funkcionalni press centar sa kompjuterima i izlaskom na Internet, bežično pokrivanje svih hala – sve je bilo na mestu, a jedino što nam je zasmetalo bila je velika gužva (na radost organizatora). Kako su se u vreme ovog sajma održavale i manifestacije Beautyworld (kozmetika i slično) i Christmasworld (božićni proizvodi), one su odvukle dosta pažnje. Čak smo među kolegama, novinarima iz celog sveta, bili gotovo jedini koji su pratili odeljak Digital Imaging. Međutim, put u grad marcipana, vina od jabuke i Paperworlda otkrio nam je svetski sajam štampača, digitalnih fotoaparata i, naravno, papira.

Dušan STOJIČEVIĆ