Internet u vozilima

Brza konekcija tamo gde je najmanje očekujete – u pustinji, nasred okeana ili deset kilometara nad zemljom

U obliku u kakvom ga danas znamo Internet je relativno nova pojava, ali, uprkos tome, za kratko vreme je veliki broj ljudi i kompanija počeo da otkriva sve njegove mogućnosti i da postaje sve zavisniji od njegove upotrebe. U današnje vreme više nije dovoljno imati Internet konekciju u kancelariji i kod kuće (pored toga što i širokopojasna vrsta pristupa postaje neophodna), već je potrebno sve to imati i „na terenu”. Raznim poslovnim korisnicima pristup Internetu postaje neophodan na neuobičajenim mestima: u automobilu, vozu, avionu, u stanu klijenta, na pecanju...

Savremena tehnologija već ima adekvatna tehnička rešenja za ovu novu potrebu. Naravno, ove vrste konekcija još uvek nisu po svojoj ceni pristupačne kao običan kablovski ili bežični pristup.

Otkako se i u našoj sredini uvode sve brže i brže Internet veze, često se mogu čuti komentari: „Ne znam kako sam do sada mogao da radim s modemom”, ali, kako stvari idu, uskoro ćemo govoriti: „Ne znam kako sam do sada mogao da živim bez Interneta u automobilu”!

Visoka cena mobilnosti

Alternativne ili mobilne Internet konekcije mogu se podeliti na rešenja koja su prilagođena vrsti vozila ili neobičnoj lokaciji na kojoj je potrebna konekcija. Isto tako, postoje tehnička rešenja koja se mogu primeniti samo u strogo određenim okolnostima, ali i rešenja koja preovlađuju, a koja mogu da se primene u različitim okolnostima i u različitim prevoznim sredstvima.

Najteži zadatak je primeniti Internet konekciju u avionu, pa su rešenja za ovo specifična i primenjiva samo s ovom vrstom prevoznih sredstava. Slično važi i za brodove, jahte, čamce i druga plovila, najviše zbog potrebe zaštite opreme od uticaja vlage, dok su rešenja za kopnena prevozna sredstva najbliža mogućoj upotrebi i u kućnim uslovima.

Recimo, satelitski sistem predviđen za upotrebu u kamp-prikolicama, kamionima i automobilima može bez problema biti upotrebljen i sa terase stana, dok s druge strane ne postoji način da se kablovski modem primeni u automobilu. Iz toga proizilazi da je za one koji puno putuju dobra investicija kupovina sistema koji je upotrebljiv na putu, ali i kod kuće. Zvuči sjajno, samo kada bi cene ovakvih sistema bile niže...

Pokretni Internet protokol

Kada je u pitanju mobilna telefonija, pored očitih tehničkih problema realizacije Internet konekcije (a ima ih zaista mnogo), jedan koji je manje uočljiv na prvi pogled postavio se vrlo visoko na ovoj listi. Naime, u slučaju prevoznih sredstava koja se brže kreću, kao što su vozovi i automobili (s avionima je problem drugačije rešen), dolazi do situacije da vrlo često mora da se prekida konekcija s jednom pristupnom tačkom (tj. primopredajnikom mobilne mreže) i da se uspostavlja s drugom. Ovako nešto u praksi može biti toliko često da je upotreba Interneta prilikom vožnje automobilom ili vozom praktično nemoguća. Da bi se rešio ovaj problem, IT industrija je pre dve-tri godine počela da nudi i dalje razvija rešenje koje je nazvano Mobile Internet Protocol.

Mobile IP je tehnologija koja omogućava neprekidnu Internet konekciju za bilo koji mobilni uređaj sposoban za Internet pristup, u kombinaciji s bilo kojom vrstom mreže. U slučaju postojanja rutera sa Mobile IP podrškom, korisnik se može voziti kroz ceo grad, putovati vozom ili brodom, sve vreme održavajući istu konekciju.

U slučaju klasičnog IP mrežnog okruženja, uređaj pristupa mreži onda kada je jedinstvena IP adresa koju ima uređaj registrovana od strane servera, pa je i pristup odobren. Međutim, kada uređaj pokuša da upotrebi drugu mrežu, automatski gubi konekciju. Mobile IP tehnologija dozvoljava zadržavanje iste IP adrese i u situacijama kada korisnik s uređajem u ruci prelazi iz jedne mreže u drugu. Ovo je slično tehnologiji koju koriste mobilni telefoni za razgovor glasom.

Ključnu ulogu u ovome igraju ruteri osposobljeni za Mobile IP, kao i novi IPv6 standard koji omogućava daleko veći broj jedinstvenih IP adresa koje mogu biti dodeljene (sa IPv4 standardom već odavno postoji potreba za „štednjom” IP adresa). Ruter preko kojeg je inicirana Internet konekcija u globalnoj mreži je nazvan „home ruter” i njegov zadatak je da vodi računa o svim funkcijama mobilnog uređaja (laptop, PDA, telefon...), uključujući IP adresu, bezbednosna ograničenja, kao i autorizaciju korisnika.

Tokom kretanja prevoznog sredstva u kojem se nalazi korisnik, kada uređaj menja različite mreže, ruter u novoj mreži automatski uspostavlja vezu sa „home” ruterom uređaja, pa veza ostaje održana. Kako korisnik nastavlja da menja mreže tako se jedan „tunel” između rutera gasi, a drugi uspostavlja, a, što je najvažnije, na klijentskim uređajima nije potrebno prisustvo posebnog softvera da bi tehnologija funkcionisala.

Mobile IP tehnologija je neizostavni deo teme o kojoj pišemo i aktuelna je u mnogim varijantama mobilnih Internet rešenja, kao u slučaju drumskih krstarica o kojima ćemo sada nešto reći.

Nedostaci GPRS i WiFi rešenja

Verovatno je najlakše primeniti Internet tehnologije u kopnenim prevoznim sredstvima, a ovde u osnovi postoje tri pristupa koja mogu biti u opticaju: mreža mobilne telefonije uz uređaje sa GPRS funkcionalnošću, bežične WiFi konekcije i dvosmerni satelitski Internet.

Prvo rešenje je najlošije jer postoje mnoge tehničke otežavajuće okolnosti, počev od toga što je mobilna telefonija moguća samo na prostorima gde postoji pokrivenost mrežom primopredajnika, a i tada se u praksi često nailazi na probleme sa prijemom signala. Sem toga, ova usluga je još uvek skupa u odnosu na propusnu moć koju pruža.

Bežični pristup može da bude prihvatljivo rešenje u sredinama gde je WiFi mreža za pristup Internetu dovoljno raširena. Tehnička implementacija uređaja nije komplikovana, a komponente se mogu naći po relativno prihvatljivoj ceni. Do problema može doći, na primer, zbog male zone pokrivenosti koju pruža jedna pristupna tačka, pa je za vozila u pokretu održanje konekcije moguće samo ako pristupne tačke postoje celim putem, uz obaveznu primenu Mobile IP tehnologije.

U slučaju ovih rešenja obično je potrebno u vozilu imati instaliran računar koji će imati ulogu informativnog, navigacionog (uz GPS) i zabavnog centra i u isto vreme biti ruter za dolazeću Internet vezu koja se putem LAN mreže može raspoređivati korisnicima u vozilu.

Jedan ovakav sistem je razvila kompanija G-NET (www.gnetcanada.com) koja nudi dva bazična sistema primenjiva u automobilima, kamionima, pa i brodovima. Uređaji Aurora i Delta baziraju se na Pentium IV PC platformi i imaju potpunu funkcionalnost kao i kućni računari. Matična ploča i ostale komponente prilagođene su „truckavim” okolnostima i spakovane su u adekvatno kućište koje može i da bude zaštićeno od vlage.

Satelitski Internet „za poneti”

Definitivno najbolje rešenje za ozbiljne drumske putnike, koje pri tom može da se koristi i kod kuće, jeste mobilni satelitski dvosmerni Internet. Već zvuči moćno i skupo.

Magelan One-Touch Mobile Satellite System razvila je kompanija Ground Control (www.groundcontrol.com), koja obezbeđuje potrebnu opremu, njenu instalaciju i uzima ulogu Internet provajdera za svoje satelitske korisnike u SAD, Kanadi, Meksiku i na Karipskim ostrvima.

U ponudi je nekoliko uređaja prilagođenih različitim okolnostima, a pomenuti One-Touch sistem možda je jedan od najinteresantnijih. Komplet se sastoji od satelitske antene prečnika 74 cm, postolja sa motorom za okretanje i elektronskog dela koji se nalazi u kabini vozila. Kada je potrebno uspostaviti Internet konekciju, uređaj se uključuje i zatim automatski podiže antenu na krovu vozila, traga za signalom satelita, pozicionira se i na mrežnim portovima uređaja je, da tako kažemo, prisutan Internet „signal”.

Brzina veze je za poštovanje: download od 400 do 1500 Kbit/s, a upload od 30 do 120 Kbit/s. Podržani su svi standardni servisi: javna IP adresa, DHCP, NAT, Firewall, VoIP, a na sistem se može priključiti pet računara putem 10/100 Ethernet portova. Kvalitet veze donekle zavisi od vremenskih uslova, ali se navodi da je spoljni satelitski sistem otporan i na najgore pljuskove i vetrove.

Jedna mana (uslovno rečeno) ovog sistema jeste cena opreme, kao i cena mesečnog korišćenja. Mesečni flatrate režim koji je u ponudi sa One-Touch sistemom iznosi 99 dolara.

Surfovanje na Atlantiku

U slučaju potrebe korišćenja Interneta na plovnim objektima, postoje različita rešenja u zavisnosti od konkretnih slučajeva i potreba. Brodovi donose mnogo veće razlike u odnosu na kopnena vozila jer variraju od plovila manjih od deset metara pa do velikih krstarećih hotela-kockarnica. Tako se razlikuju i ponuđena rešenja.

U slučaju „Interneta na moru” rešenja se dele na dve varijante. U priobalnom području, kao i u lukama i marinama mogućan je bežični pristup koji se plaća po satu korišćenja. Primena bežične tehnologije u slučaju brodova ima svoju dobru stranu jer je cena pristupačna, ali je njen domet u najboljem slučaju ograničen na 20 km od obale. Čim plovilo odmakne na pučinu, jedino rešenje je, opet, satelitska veza.

Kompanija KVH Industries (www.kvh.com) je na području Evrope ponudila ovakvo satelitsko rešenje namenjeno vlasnicima jedrilica i manjih jahti. Uređaji funkcionišu na isti način kao i slična kopnena rešenja, ali je razlika u konstrukciji, posebno onog dela koji se montira na krovu komandnog mosta ili vrhu katarke. Satelitska antena je potpuno zatvorena u poluloptasto kućište koje smanjuje na minimum uticaje jakog vetra, kiše itd. U kabini je smešten komandni uređaj koji obezbeđuje Ethernet portove za priključenje računara ili se, u slučaju velikih brodova, lokalna veza ostvaruje bežično. Ovi sistemi često imaju i dodatke za prijem satelitske televizije.

Sistem pokriva veći deo kopnenih i vodenih puteva u Evropi, a ponuđene su brzine od 64 Kbit/s pa naviše, dok se usluga naplaćuje prema količini prenetih podataka ili prema vremenu korišćenja.

Avioni, baloni...

Najizazovniji poduhvat je implementacija Internet servisa u avionima. Između putnika na prekookeanskim avio-letovima i Interneta stoje brojne tehničke prepreke i ograničenja, ali je i to rešeno. Uzimajući u obzir da se putnički avioni kreću na velikim visinama brzinom od oko 900 km/h, odmah je jasno da upotreba klasičnih mobilnih telefona za Internet pristup ne dolazi u obzir. To važi i za bilo kakve druge zemaljske bežične varijante, pa je jedino rešenje koje preostaje satelitska veza.

Kada Internet konačno stigne u kabinu putničkog aviona, pojavljuje se drugi problem – jedan Boeing sa više stotina putnika mora imati vrlo ozbiljan server pod svojim krovom jer ovo liči na situaciju jedne kompanije srednje veličine sa preko tri stotine LAN priključaka.

Dva zapažena rešenja za primenu Interneta u putničkim avionima dolaze iz kompanija Boeing i Lufthansa. Prva je razvila sistem koji je počela da prodaje drugim avio-prevoznicima, a Lufthansa je razvila sopstveni FlyNet servis koji na prekookeanskim letovima nudi još od januara 2003. godine. Tipična cena je 10 dolara za 30 minuta ili 30 dolara za ceo let.

Najveći izazov u primeni satelitskog Interneta u avionu postavlja sama antena. Na prvom mestu, ona ne sme da remeti aerodinamiku letelice, a u isto vreme mora da pri velikoj brzini i promenama položaja letelice neprestano i precizno prati položaj satelita. Da bi se ovo postiglo, antena se pozicionira uz pomoć računara koji je povezan sa navigacionim sistemom samog aviona.

Recimo, Boeing sa svojim sistemom postiže brzinu za download podataka od 5 Mbit/s, a za upload 1 Mbit/s. Prema potrebi, kapaciteti mogu da budu i veći, a protok se deli na broj priključenih putnika. S ovakvom konekcijom putnicima je dostupna većina Internet servisa, osim VPN-a koji ne funkcioniše zbog prirode dvosmerne satelitske veze. Prema rečima predstavnika kompanije, ne primenjuje se nikakvo filtriranje sadržaja jer je malo verovatno da će neko posećivati „škakljive” lokacije dok mu drugi putnici gledaju preko ramena. Da li bi ovo moglo da važi i za putnike iz naše zemlje koji bi iskoristili priliku da skinu nekoliko filmova?

• • •

Iz pomenutih primera za primenu Interneta u prevoznim sredstvima i na neobičnim lokacijama postaje jasno vidljiva jedna tendencija – postajemo sve „umreženiji”, a na scenu sve više stupaju i sateliti.

Mirko PERAK