Tehnologija u policiji

Pripadnici policijskih snaga širom sveta, a naravno i kod nas, sve više u svoj rad uvode računare i savremenu digitalnu tehnologiju koja im pomaže da znatno brže i efikasnije dođu do informacija na osnovu kojih donose svoje odluke.

S obzirom na znatno povećanje populacije poslednjih godina, sve brže i frekventnije kretanje robe i ljudi širom planete, kao i na porast obima i složenosti kriminaliteta, stare „pešačke” metode teško mogu da odgovore na savremene potrebe.

Tradicionalno, policija širom sveta koristila je klasične kartoteke s ličnim podacima, otiscima prstiju, fotografijama... Na sličan način su bili organizovani podaci i nalazi iz laboratorija o različitim materijalnim dokazima sa mesta zločina. Tako se jednostavan zadatak upoređivanja i povezivanja nepoznatog otiska prsta sa otiscima poznatih osoba koje su potencijalni počinioci krivičnog dela pretvarao u dugotrajan posao. Kartoteke su postajale sve obimnije, a potrebe za brzim informacijama sve veće, tako da je bilo neizbežno da neke poslove preuzmu računari.

Kao jedan od najčešćih istražnih postupaka, analizu otisaka prstiju preuzeli su kompjuteri, a takođe i neke druge stvari kao što su baze ukradenih vozila, balistički profil oružja, automatsko detektovanje registarskih tablica vozila, automatizacija indentifikacije građana, DNK podaci itd.

U toku je veliko prestrukturiranje rada policijskih snaga svuda u svetu, ali i u našoj zemlji koja mora da odgovori na savremene standarde koje nameće razvijena Evropa. Kompjuterizacija je u različitim sredinama odmakla u različitom stepenu, ali vrlo brzo ćemo i u našoj sredini videti policajce na ulici kako uz pomoć posebnih PDA uređaja pristupaju bazi podataka i proveravaju identitet osobe ili uzimaju otisak prsta i upoređuju ga sa centralnom bazom.

Digitalne šare

Prvi specifičan policijski posao u koji su se umešali računari – prvi put u Australiji davne 1986. godine – jeste automatizacija analize otisaka prstiju. U principu, u pitanju su velike baze podataka sa digitalizovanim otiscima, a najvažnija komponenta ovog sistema je algoritam razvijen za prepoznavanje i upoređivanje otisaka.

O samoj analizi otisaka prstiju, kao jednoj od biometrijskih metoda, detaljno smo pisali u broju 3/2005. Da podsetimo, tačnost analize i upoređivanja je u današnje vreme kod najboljih sistema oko 95 procenata, a zabeleženi su slučajevi oslobađanja pravih počinilaca krivičnog dela jer je sistem pogrešno identifikovao otisak. Uprkos ovim slučajevima, procenat greške nije veliki i smatra se da su koristi od ovakvih sistema daleko veće nego šteta nastala zbog pogrešne identifikacije.

Neke od najvećih policijskih baza u svetu mogu da sačuvaju i do 60 miliona otisaka, a dnevno procesuiraju oko 500.000 analiza. Ali, da bi policijsko osoblje imalo koristi od ovih resursa u svom radu, potrebno je omogućiti pristup bazi. Do sada je najčešći način bio da se u različite policijske stanice instaliraju terminali povezani sa centralnom bazom preko kojih se pristupa ovim sistemima, vrši unos novih otisaka i obavljaju analize. U toku je instaliranje jednog takvog sistema u našoj zemlji tako da će domaći policajci imati mogućnost analize velikog broja otisaka u kratkom roku.

Ovakav sistem ima brojne prednosti. Recimo, ako su policajci u Kragujevcu uneli u bazu otisak prsta neke sumnjive osobe, on se u istom trenutku može uporediti s otiskom koji je nepoznat, a pronađen je na mestu krivičnog dela, recimo u Čačku.

Ono što je definitivno sledeći korak u umrežavanju ovakvih sistema s konkretnim tačkama na terenu jeste opremanje pozornika na ulici specijalnom vrstom PDA uređaja koji imaju mogućnost bežičnog pristupa mreži i centralnoj bazi. Tada će otisak sumnjivih osoba moći da se proveri odmah na ulici. Pored Motorole koja je angažovana za postavljanje ovakvog sistema u našoj zemlji, i kompanija NEC proizvodi slične ručne sisteme otporne na vlagu i udarce. Takođe, više nije neobično ni da se slični sistemi s ekranima osetljivim na dodir montiraju u policijskim vozilima, a to bi u određenoj meri trebalo da bude primenjeno i kod nas.

Možete li sada da zamislite beogradskog policajca kroz nekoliko godina? S jedne strane opasača Motorola toki-voki, s druge Motorola PDA za skeniranje otisaka, a negde u džepu mobilni telefon...

Sve je u bazama

Policija u Velikoj Britaniji primenjuje interesantnu tehnologiju za automatsku identifikaciju registarskih tablica automobila. Sistemi sa digitalnim kamerama montiraju se duž saobraćajnica ili na prilazu aerodromu i sličnim lokacijama, a sposobni su da prepoznaju broj registarskih tablica vozila koja se kreću brzinom i do 160 km/h.

Softver je sposoban da na video-snimku prepozna registarsku tablicu i da zatim „iseče” taj deo slike. Snimak tablice se analizira i dobija se konkretan registarski broj. Zatim se on upoređuje s brojevima sumnjivih ili ukradenih vozila i, ako sistem otkrije takvo vozilo, tek tada se upozorava operater. Računar može da proveri 3600 brojeva registarskih tablica u toku jednog časa.

Komunikacija sistema raspoređenih na određenim lokacijama sa centralnom bazom može se vršiti putem ISDN, ADSL, LAN i WAN veza, a oni mogu imati od jedne do osam digitalnih kamera.

Specifičnost primene računarske tehnologije u policiji bazira se na formiranju različitih baza podataka, njihovom međusobnom povezivanju i omogućavanju što bržeg pristupa podacima sa različitih lokacija.

Pored baza s otiscima prstiju, najčešće se formiraju baze ukradenih vozila, balističkih nalaza, podataka o osobama uključenim u kriminalne aktivnosti, DNA podataka itd. Svaka od ovih baza ima specifičan grafički interfejs koji odgovara vrsti podataka, dok su ostale tehnologije manje-više standardne.

Trenutno je digitalizacija otisaka prstiju na prvom mestu, a u razvijenijim sredinama se ide i dalje. U našoj zemlji je MUP Srbije nabavio IBM servere, dok je kompanija Motorola zadužena za implementaciju sistema za otiske prstiju. Deo ovoga je i tehnologija za izdavanje nove vrste ličnih karata koje u sebi sadrže čip sa biometrijskim podacima tako da ćemo u budućnosti imati lične legitimacije u vidu SMART kartica. Pozornik će vašu ličnu kartu ubaciti u čitač i dobiti iz centralne baze sve dostupne podatke.

U ne tako dalekoj budućnosti svi građani u našoj zemlji biće vlasnici digitalnih ličnih karti. Podaci u ovim dokumentima moći će višekratno da se menjaju, a biće i zaštićeni na specijalan način da bi se sprečila neovlašćena izmena.

Prilikom izdavanja ovakvog dokumenta, službenik u policiji će skenirati otisak prsta građanina, prikupiti uobičajene podatke, skenirati Izvod iz matične knjige rođenih itd. Službenik zatim te podatke digitalno potpisuje i, nakon šifrovanja, oni se smeštaju u centralnu bazu podataka. U povratnom procesu podaci se još jednom zaštićuju pre ubacivanja u nove digitalne dokumente. Za svaku ličnu kartu ili pasoš biće generisan poseban par asimetričnih digitalnih ključeva koji će obezbeđivati potvrdu identiteta svakog pojedinca. Lične isprave s ugrađenim čipom imaju nekoliko dimenzija, ali je njihova konstrukcija takva da ih može iščitavati jedan uniformni čitač.

• • •

Definitivno dolazi vreme kada će sve vitalne funkcije jednog društva zavisiti od računara. Šta ako dođe do nepredviđenih okolnosti, a mi ne budemo u stanju da održimo neprekidno funkcionisanje računarskih sistema? Ali, dokle god se hard diskovi vrte, Veliki brat vas posmatra...

Mirko PERAK