Dual-core procesori

Po svemu sudeći, sledeća „velika stvar” kada su procesori u pitanju jesu modeli koji imaju dva jezgra.

Šezdesetčetvorobitni procesori odavno su postali uobičajeni na tržištu, ali, kao i uvek, vodeći proizvođači nemaju vremena da spavaju na lovorikama. U svetu vrhunskih servera koje proizvode IBM, HP i SUN, dual-core procesori su već odavno uobičajena pojava, međutim, u PC svetu oni su nešto veoma novo.

Dual-core procesori imaju dva procesorska jezgra smeštena na jednoj silikonskoj podlozi i, po svemu sudeći, predstavljaju dominantni pravac u kojem će se procesori budućnosti razvijati. Težnja je da se obezbedi povećanje performansi bez radikalnih promena u načinu koncipiranja jezgara. Svako jezgro radi kao poseban procesor i ima svoju keš memoriju. Jezgra dele memorijski kontroler, što na prvi pogled može izgledati kao „usko grlo”, ali, ako se uzme u obzir brzina magistrale, razloga za brigu nema. Svako jezgro može posebno da izvršava barem jedan zadatak tako da multitasking na dual-core sistemima značajno dobija na brzini. Štaviše, ide se na to da svako jezgro izvršava istovremeno više tredova, čime će se brzina još značajnije uvećati.

AMD

Strateški gledano, za proizvođače procesora trenutno je interesantnije tržište servera budući da su serverske aplikacije već u velikoj meri prilagođene radu u dual-core okruženjima, a i zbog proste činjenice da se radi o isplativijem tržištu. Čini se da u ovom trenutku na tom tržištu prednost ima AMD koji je krajem aprila predstavio prva tri Opteron dual-core procesora za servere. Radi se o procesorima Opteron 865, 870 i 875 koji rade na taktu od 1,8, 2 i 2,2 GHz. Prema rečima ljudi iz AMD-a, dual-core procesori bi trebalo da po performansama nadmaše svoje ekvivalente s jednim jezgrom na istom taktu za oko 40 do 70 procenata. Prelazak na nove procesore kod postojećih serverskih platformi trebalo bi da bude bezbolan i brz proces budući da čipovi dolaze u istom pakovanju kao i postojeći single-core Opteroni i mogu se bez problema postavljati na iste matične ploče, pri čemu je jedina izmena koju je potrebno izvršiti promena BIOS-a. Što se cene tiče, najjeftiniji dual-core Opteron biće nešto skuplji od najskupljeg single-core Opterona 252, čija je cena 851 dolar u slučaju kupovine 1000 komada. Kada je reč o desktop računarima, AMD-ovo prvo dual-core čedo je Athlon 64 X2 koji je „naslednik” AMD-ove ekstremne igračke serije FX. Interesantno je što će novi Athlon 64 X2 čipovi u igračkom okruženju biti zapravo slabiji od trenutno najjačih modela Athlon 64 FX, što je posledica činjenice da igre trenutno nisu dizajnirane kao aplikacije sa više tredova. Ipak, AMD tvrdi da će novi Athloni 64 X2 u multitaskingu daleko prevazići svoje FX ekvivalente.

Intel

S druge strane, Intel je odlučio da krene od tržišta desktop računara, predstavljajući svetu svoj Pentium Extreme Edition 840 čip baziran na Smithfield jezgru, i to samo nekoliko dana pre nego što je AMD predstavio svoje Opteron serverske čipove. Svi dosadašnji testovi pokazali su da je AMD X2 prezentovao ubedljivo bolje performanse u odnosu na Intelov Extreme Edition procesor, iako Intel to ne vidi kao razlog za brigu. Naime, Intel u svojim laboratorijama trenutno radi na čak petnaest modela dual-core procesora i veruje da je njihov pristup dual-core tehnologiji postavljen na zdravijim osnovama nego u slučaju AMD-a. Kao objašnjenje za ovu tvrdnju, Intel navodi činjenicu da je AMD u svoje procesore inkorporirao memorijski kontroler koji sada zaista daje bolje rezultate sa trenutno popularnim DDR memorijama, međutim, očekuje da će sa porastom brzine DDR memorija postati prespora i kada bude trebalo da se pređe na DDR2, AMD će morati da menja čip-set i memorijski kontroler, dok će Intel tu promenu dočekati spreman. Takođe, Intel objašnjava i to da su rezultati testova trenutno odraz „brutalne sile” budući da softver koji se koristi za testove ne koristi multitreding, što ne daje mogućnost Intelovoj Hyper Threading tehnologiji da dođe do izražaja. Iako je Intelov čip fizički napravljen sa dva jezgra, HT tehnologija ga u stvari čini čipom sa četiri jezgra i adekvatni razvojni alati koji će se uskoro pojaviti trebalo bi da mu omoguće da sa novim aplikacijama pokaže svoje prave performanse.

Sledeća generacija Intelovih dual-core procesora imaće tri predstavnika, Presler, Yonah i Dempsey, i svi će biti izrađeni u 65-nanometarskoj tehnologiji, što će dovesti do značajnog smanjenja sada značajne potrošnje. Ovi procesori bi na tržištu trebalo da se pojave do kraja ove godine, a u 2006. i 2007. godini naslediće ih Conroe, Merom i Woodcrest. Conroe će biti namenjen desktop računarima, ciljna grupa za Merom su prenosni računari, dok će se Woodcrest naći u jeftinijim serverima. Po pitanju servera, u narednom periodu na tržište će pored Dempseyja stići i Paxville namenjen high-end serverima koji inkorporiraju do četiri procesora.

Dva jezgra – dve licence

Proizvodnja dual-core procesora dovodi proizvođače softvera do pitanja kako naplaćivati softver za takve računare. Naime, do sada je praksa kod licenciranja softvera koji se koristi na serverima bila da se licence naplaćuju prema broju procesora, što dovodi do dileme kako naplatiti licencu za dual-core procesor koji u osnovi u sebi ima dva procesora. Većina proizvođača softvera, uključujući i Microsoft, do sada je objavila da će dual-core procesore ipak računati kao jedan procesor. Međutim, Oracle dual-core procesor vidi kao dva procesora, pa shodno tome planira da naplaćuje po dve licence. Ako se uzme u obzir da je cena softvera koju treba platiti kod prelaza sa sistema na sistem značajna stavka, ukoliko više softverskih kuća prihvati Oracleov pristup, to bi moglo da uspori prihvatanje dual-core procesora na tržištu high-end servera, gde pored skupog hardvera na računarima „trči” i skup softver.

Dejan STEFANOVIĆ