Kalendar za sva vremena

Kao što je poznato, kalendar predstavlja osnovno sredstvo za merenje i praćenje vremena (u dužim intervalima). Tokom istorije kalendari su se menjali, ali gotovo nikad nisu bili standardizovani. Tako i danas postoji nekoliko kalendara koji su u upotrebi. Program pod nazivom 7000 Years Calendar (koji imenom asocira na vreme nastanka prvih kalendara) sadrži čak dvanaest različitih kalendara. Pored julijanskog i gregorijanskog (koji su nam najpoznatiji), u programu su implementirani i vizantijski, staroegipatski, indijski, koptski, etiopski, hebrejski, islamski, persijski i još nekoliko drugih manje poznatih kalendara.

Za detalje i tačnost izračunavanja kalendara autori su konsultovali mnoge stručne knjige, pa čak i podatke koje je objavljivala NASA. Osim toga, izvršene su i neke ekstrapolacije, to jest proširivanje pojedinih kalendara kako bi bilo omogućeno upoređivanje. Na primer, nije korišćen islamski mesečev kalendar, već tabularni i šematski kalendar koji su muslimanski astronomi razvili u osmom veku. Jedino čemu ovaj kalendar danas služi jeste da se, ukoliko ne postoje nikakve druge informacije, izvrši konverzija islamskih datuma u julijanske. I nacionalni indijski kalendar predstavlja neku vrstu kombinacije različitih starih indijskih kalendara, a neke specifičnosti pojedinih kalendara su ovde izbegnute kako se stvari ne bi previše zakomplikovale. Takav slučaj je sa tradicionalnim jevrejskim kalendarom čija metoda podele časa nije uzeta u obzir.

S ovim kalendarom možete videti datum i lokalno vreme na bilo kom mestu na Zemlji. Takođe, za veliki broj država dati su nacionalni i verski praznici. Kada se pogleda glavni ekran programa, može da se vidi spisak odabranih gradova, lokalnih vremena, vremenske zone, koji je dan u pitanju, datum po (lokalnom) kalendaru i, naravno, koji je kalendar iskorišćen za prikaz. Uzimane su u obzir i promene u računanju letnjeg i zimskog vremena. Međutim, pošto su ove promene vremena prihvatane u različito vreme u različitim državama (a neke ih još uvek nisu prihvatile), autori su se odlučili za jedno kompromisno rešenje. Za početak računanja letnjeg i zimskog vremena uzeli su 1901. godinu, pa sva računanja koja se odnose na kasnije datume uzimaju i to u obzir. Time se direktno uticalo na moguće netačnosti prilikom računanja, ali, ako se uzme u obzir da su i u nekim drugim situacijama iskorišćene prosečne (ili čak i proizvoljne) vrednosti, jasno je da se ovaj kalendar ne može iskoristiti u naučne svrhe. Ipak, za zabavnu primenu, 7000 Years Calendar je više nego dovoljno informativan.

Posebno su interesantne neke istorijske činjenice o kalendarima koje su upisane u okviru Help sekcije. Tako možemo videti kako se u svim pomenutim kalendarima nazivaju dani i meseci, a saznaćete i, na primer, da su neki kalendari imali devet dana u nedelji i da se godina sastojala od devet meseci... Iako program nije preterano upotrebljiv, obilje informacija koje donosi može da bude interesantno štivo velikom broju korisnika računara.

Branislav BUBANJA