Dragonshard se reklamira kao prva prava 3D real time strategija u AD&D setu pravila, s čime, posle kusanja probne verzije, možemo samo da se složimo. Demo od dve misije koji ovoga puta predstavljamo sagledan sa većine aspekata deluje elitno, sa audio-vizuelnom komponentom koja izgleda radikalno bolje od bilo koje igre sličnog tipa. Bazirana na 3,5 setu pravila, igra je smeštena u Eberron, svet parnjak Faeruna, u kojem pored standardnih rasa postoji i nekoliko novih (inteligentni golemi, na primer). Tu su dopunjeni bestijarium, nove magije, oružje, featovi, sposobnosti... Kao i ugašeni Planescape, i Eberron ima svoju fantazijsku predistoriju, mitove, legendarne heroje i globalnu pozadinsku priču.

Scenario igre baziran je na jednoj od drevnih legendi ovog čudesnog sveta, koje se šapatom prepričavaju pored logorskih vatri u divljinama. Nismo se preterano potrudili da zapamtimo detalje, ali verujemo da su fascinantni (zmajevi, tvorci sveta, čija esencija u dobrim rukama može poslužiti za narodnu polzu, a u lošim kao katalizator uništenja, bla, bla...). Kao i svaka AD&D storija, i ova je vredna udubljivanja samo ako ste totalni fan source materijala. Ako niste, u ovom slučaju vam ostaje užitak igranja vanserijske strategije.

Po načinu igranja, cela stvar najviše podseća na jako modifikovani Kohan kojem je strateško-upravljački balans bitno pomeren na stranu makljaže. Gradnja objekata je tehnički izvedena rudimentarno, ali funkcionalno i elegantno: svaka naseobina ima četiri slota za građevine koje proizvode jedinice. One pored zlata (koje ostaje posle protivnika) troše i supstancu dragonshard (koja je razasuta po mapi). Svakoj grupi jedinica poželjno je pridružiti heroja, uz čije prisustvo postaju borbeno efikasnije. Pre svake misije imate izbor jednog od četiri junaka koji se u demo mini-kampanji svode na sveštenicu, lopova, ratnika i maga. Štrapaciranje po borbenim mapama donosi gomilu opcionih side-questova čije kompletiranje igraču daje neki od bonusa opšteg tipa: lovu, nove jedinice, neki koristan predmet (oklop, napitak) ili nešto petnaesto. Mape su prebogate detaljima, izuzetno dizajnirane i gotovo da same predstavljaju dovoljan motiv za igranje.

Demo verziji zameramo neuverljivost dijaloga i režijski nategnute i nevešte filmiće urađene u engineu igre. Klišeizirani likovi, za koje tačno znate šta će da kažu u određenoj sceni, kvalitetom glume mogu da opčine osnovca, ali će razumni srednjoškolac odmahnuti rukom, skipovati scene i krenuti da se mlati po mapama.

Miodrag KUZMANOVIĆ