Brzo pronalaženje dupliranih slika

Ima li boljeg načina da se isproba program od korišćenja njegovih mogućnosti sa primarnim ciljem izvršavanja određenog zadatka, a ne samim testiranjem? Zamislite da na hard disku imate gomilicu od 847 šaljivih slika, manje-više bez duplikata, a potom da vam vaš uvek veseli drugar Miki doda još 3368 komada. Da biste proverili da li se neka slika pojavljuje više puta, verovatno bi bila potrebna dva ljudska života ili bar mozak jednog od junaka iz filma „Kocka” koji napamet računa faktorijale. Da biste stigli do konačne Windows statistike „Contains 3922 Files” ili, preciznije rečeno, obrisane 293 slike, potrebno je svega nekoliko desetina minuta uz pomoć PhotoSorta.

Program krasi sasvim drugačiji grafički interfejs od standardnih Windows aplikacija. Jednostavno, koristeći nekoliko nijansi plave boje, blago savijene ivice forme programa i simpatičnu animaciju dva zupčanika koji nepokolebljivo označavaju mučenje kompjutera nastalo detaljnim upoređivanjem, autori su načinili simpatičan miks.

Po izboru foldera koji sadrže slike koje želite da uporedite sledi njihovo prilično brzo pohranjivanje u internu bazu. Podržanih formata nema previše, ali ovaj uži izbor čine najviše rasprostranjeni: JPEG, GIF, BMP, PNG, WMF, ICO i CUR fajlovi. Podržano je i keširanje fajlova, čime se postiže efekat desetostruko bržeg učitavanja slika. Nažalost, ista funkcija u neregistrovanoj verziji nije dostupna.

Upoređivanje obuhvata različite formate i veličine slika, a nezavisno je od osvetljenja i kontrasta. Takođe, moguće je imati dodatne elemente na jednoj od slika, a program će ih opet okarakterisati kao „slične”.

Ono što sledi po završetku automatskog sortiranja fajlova jeste izbor slika koje želite da zadržite. U tabeli svih potencijalnih duplikata, pored naziva fajla i lokacije na kojoj se nalazi, stoji i kružić koji je potrebno „štiklirati” ukoliko se odlučite za brisanje ili premeštanje određene sličice. Slike za koje program smatra da su „slične” ili „iste” biće vidno odvojene različitim nijansama i linijama plave boje.

Jedino što još preostaje na ovom ekranu jeste nivo tolerancije upoređivanja. Postoji dvadeset nivoa koji se mogu izabrati preko neke vrste slajdera. Na podrazumevanom nivou tolerancije program će naći preko 92 procenta duplikata, a za preostale je potrebno povećati ovaj nivo. Efekat može biti, na primer, pronalaženje sličnosti između crno-bele karikature i iste slike u boji.

Neke od slika program neće biti u stanju da otvori, što je najčešće posledica formata koji nije podržan, oštećenog fajla ili parcijalno preuzete slike s Interneta. One će biti odvojene u novu listu koju možete pozvati klikom na link ispod tabele duplikata. Odatle ih je moguće pogledati default programom za pregled slika ili jednostavno ukloniti sa diska.

Poslednja stanica predstavlja odgovor na pitanje šta raditi sa selektovanim duplikatima. Postoje tri moguće akcije: trajno brisanje, slanje u kantu za otpatke i premeštanje u neki drugi folder. Kako bi korisnici imali razloga da kupe ovaj program, autori su iskusno onemogućili korišćenje bilo kog od ova tri rešenja u demo verziji. Preostaje vam samo da otvorite fajl menadžer i locirate i brišete neželjene slike pošto elegantnije rešenje košta dvadeset zelembaća.

Miloš KNEŽEVIĆ