Intel i AMD

Posle godina rivalstva između AMD-a i Intela, u kojem je AMD uvek imao ulogu slabijeg izazivača, stvari su polako počele da se menjaju.

Vremenom je AMD postao ozbiljna pretnja Intelu, doduše još uvek sa daleko manjim udelom na tržištu. Kada su procesori u pitanju, poslednje AMD-ove „pobede” u dizajnu 64-bitnih i dual core procesora postavljaju AMD u ulogu „trendsetera” kada su nove tehnologije u pitanju, što svakako nije nešto s čime Intel želi da se pomiri. U poslednje vreme, AMD je krenuo i u ozbiljnu marketinšku kampanju, pokušavajući da Intel predstavi kao agresivnu monopolističku kompaniju, pri čemu mu poprilično pomaže nedavna odluka Japanske trgovačke komisije da naloži Intelu da prestane s praksom da trgovcima računarske opreme nudi popuste na svoje proizvode ako oni za uzvrat ograniče količine robe koje uzimaju od konkurentskih kompanija kao što su AMD ili Transmeta. AMD je takođe iskoristio publicitet ove odluke Japanske trgovačke komisije da u Americi pokrene tužbu protiv Intela, tvrdeći da je Intel koristio taktiku pritiska i zastrašivanja kod 38 kompanija različitih profila kako bi sproveo svoju monopolističku politiku. Ishod sudskog procesa će pokazati koliko je ova tužba marketinški potez, a koliko se temelji na realnim osnovama, ali publicitet koji će doneti svakako može da koristi samo AMD-u.

S druge strane, ljudi iz Intela tvrde da ovakvi sukobi s konkurencijom mogu samo da očvrsnu Intel i da je kompanija pripremila strategiju koja će je ponovo dovesti na mesto apsolutnog lidera na tržištu procesora već u 2006. godini.

Sve dosadašnje borbe između Intela i AMD-a bile su zasnovane na tome da se postigne veća procesorska snaga i više megaherca. Međutim, prosečan korisnik računara danas ima dovoljno procesorske snage da zadovolji sve svoje potrebe, te je vidljiva marketinška tendencija Intela da nadmetanje s AMD-om prebaci na potpuno novi teren, na polje štednje energije i dodatnih funkcionalnosti kao što su zaštita od virusa ili samodijagnostika procesora. Očekuje se da će Intel uskoro krenuti u agresivnu marketinšku kampanju u kojoj nudi procesore s manjom potrošnjom energije i dužim vekom baterija, kao odgovor na AMD-ovo insistiranje na performansama svojih novih procesora.

U plavom uglu...

Intel je na nedavno održanom „Intel Developer Forumu” u San Francisku javnosti predstavio svoje planove za 2006. i 2007. godinu kada su u pitanju procesori za serverske, stone i prenosne platforme. U fokusu predstavljanja novih procesora bilo je smanjenje potrošnje energije, uz istovremeno povećanje performansi. Interesantan je i način na koji Intel planira da postigne energetsku efikasnost svojih procesora – napuštanjem nekih ključnih tehnologija sa Pentium 4 platforme i preuzimanjem određenog broja rešenja sa Pentium M platforme. Kada se govori o tehnologijama koje Intel napušta, prvo mesto na listi zauzima Hyperthreading, tehnologija koja je Intelovim procesorima omogućavala da istovremeno izvršavaju dva treda (thread) i koja je dugo pominjana kao jedna od velikih prednosti NetBurst arhitekture (koja je predstavljena s pojavom Pentiuma 4). Iako korisna kada je multitreding u pitanju, ova tehnologija zahteva izuzetno kompleksnu izvedbu koja je jedan od glavnih uzroka trenutne energetske neefikasnosti Intelovih čipova koji se baziraju na NetBurst arhitekturi. Uvođenje hajpertredinga dovelo je do povećanja dubine pajplajna (pipeline – jedna instrukcija se izvršava u više stadijuma, pri čemu je broj stadijuma u kojima se izvršava poznat kao dubina pajplajna) Pentium 4 procesora sa početnih 20 na 31 stadijum, što naprosto „jede” energiju. Nova Intelova arhitektura će doneti četrnaestostepeni pajplajn, koji će značiti znatnu uštedu u potrošnji energije, ali i gubitak od oko 20 odsto u performansama, koliko se procenjuje da je korišćenje hajpertredinga donosilo. Trend štednje energije i povećanja performansi smanjenjem veličine tranzistora u procesoru će se, naravno, nastaviti i kod nove generacije Intelovih procesora tako da 65-nanometarska tehnologija neće biti ništa novo kod dolazećih modela. Kod nove generacije procesora Intel predstavlja i poboljšani Out of Order Execution Unit, sklop koji procesoru omogućava da u određenim situacijama izvršava deo koda bez čekanja na rezultate još nezavršenog dela. Digitalnim regulatorima napona, prvi put potpuno urađenim u jezgru, Intel će ubuduće zameniti standardne analogne, dovodeći do povećanja brzine promene napona, a samim tim i do smanjenja potrošnje (očekuje se da će time baterije na portabl računarima trajati do 40 minuta duže).

Prema Intelovim najavama, u drugoj polovini 2006. kompanija će predstaviti procesor Merom koji je namenjen notebook računarima i koji bi trebalo da troši znatno manje energije od trenutno aktuelnih Intelovih procesora namenjenih ovom segmentu tržišta, iako tačan podatak o potrošnji nije otkriven javnosti. Intel je takođe najavio da će nekoliko godina kasnije predstaviti i procesore koji će trošiti maksimalno 5 W, a čije će verzije koje rade na veoma malim naponima (ultra-low-voltage) trošiti svega 0,5 W. Poređenja radi, trenutno aktuelni Pentium M procesori troše maksimalno 27 W, dok verzije ovog procesora koje rade na veoma malim naponima troše 5,5 W. Yonah, preteča Meroma, očekuje se početkom 2006. godine.

Kada su u pitanju procesori namenjeni stonim računarima, prvi će javnosti biti predstavljen Presler, procesor koji je unapređeni nastavak Pentium 4 linije. Prava Intelova zvezda, Conroe, pojaviće se u drugoj polovini 2006. godine. Conroe bi trebalo da ima maksimalnu potrošnju od 65 W, što je za oko 30 W manje od trenutno aktuelnih Pentium 4 ekvivalenata. Za Conroe procesor pripremljene su dve platforme: Averill, namenjena poslovnim korisnicima, i Bridge Creek, namenjena kućnim računarima. Iako će do 2007. godine 90 odsto Intelove proizvodnje činiti procesori sa dva jezgra, nova generacija procesora s jednim jezgrom, Cedar Mill, biće predstavljena u drugoj polovini 2006. godine i biće namenjena korisnicima sa plićim džepom budući da je proizvodnja procesora s jednim jezgrom znatno jeftinija.

Ako će iko primetiti uticaj smanjenja potrošnje na račun za struju, onda su to definitivno velike kompanije koje poseduju „farme” servera. Prvi procesor koji će u ovom segmentu tržišta stupiti na scenu do kraja ove godine jeste Paxville i biće namenjen serverima sa dva procesora, dok će početkom 2006. godine svetlo dana ugledati i verzija ovog procesora namenjena serverima sa četiri procesora. U drugoj polovini 2006. godine pojaviće se dva nova procesora, Tulsa i Woodcrest. Najavljeno je da će Woodcrest imati potrošnju od oko 80 W, što je za oko 30 W manje od trenutno aktuelnih Xeon procesora. A 2007. godina će doneti Whitefield, prvi Intelov procesor sa četiri jezgra.

A u zelenom uglu...

I dok Intel tek najavljuje, AMD koristi prednost koju već ima na polju 64-bitnih i dual-core procesora da bi ugrabio što veći deo tržišta. Običnim korisnicima AMD nudi 64-bitni Mobile Athlon 4000 u šest različitih varijanti. Najjači model, 4000+, prodaje se po ceni od 382 dolara za količine od 1000 komada, a ima hardversku zaštitu od virusa (radi uz XP Service Pack 2), kao i punu podršku za bežične standarde 802.11a/b/g. U proizvodnju portabl računara baziranih na ovoj seriji procesora prvi će krenuti Fujitsu Siemens i VoodooPC, a očekuje se da će se ubrzo priključiti i ostali proizvođači koji standardno prate AMD-ove procesore.

Kada su ozbiljni notebook računari namenjeni poslovnim korisnicima u pitanju, AMD je na pragu svog najvećeg uspeha na ovom planu – ulaska na tržište „Fortune 500” kompanija. Radi se o grupi od 500 najvećih američkih kompanija čiji spisak svake godine objavljuje časopis „Fortune”, a koje su godinama koristile prenosne računare isključivo sa Intelovim procesorima. HP-ov laptop Compaq nx6125 baziran na AMD-ovom procesoru Turion trenutno razmatra nekoliko najvećih kompanija iz grupacije „Fortune 500” i uskoro će biti poznato hoće li AMD uspeti da napravi toliko priželjkivani proboj na ovo tržište. Turion procesor se trenutno proizvodi u 12 različitih varijanti, od najjačeg modela ML40 koji radi na 2,2 GHz i troši 35 W, pa sve do najslabijeg modela ML28 koji radi na 1,6 GHz i troši 25 W. Po svemu sudeći, AMD će prednost u procesorskoj snazi kod prenosnih računara zadržati i u prvoj polovini sledeće godine, za kada je najavljena pojava prvih Turiona sa dva jezgra, verovatno u isto vreme kada bude predstavljen i Intelov Yonah. Iako će procesori oba konkurenta imati dva jezgra, kod Turiona će ona biti 64-bitna, dok će Yonah imati 32-bitna jezgra. Ovo se u Intelu obrazlaže činjenicom da trenutno vrlo malo programa koristi prednosti 64-bitnog procesiranja, a da pri tome 64-bitna jezgra imaju znatno veću potrošnju energije. Intel, po svemu sudeći, sprema 64-bitne procesore sa dva jezgra za trenutak kada će Microsoft predstaviti svoj novi operativni sistem Vista, a da li će to biti prekasno, videćemo.

Softverski džokeri

„Intel Developer Forum” je ove godine, po svemu što je viđeno, u dobroj meri bio orijentisan na buduća Intelova rešenja. Tako je predstavljeno i nekoliko tehnologija, za sada samo softverskih, ali nije teško zaključiti da u relativno skoroj budućnosti one mogu postati deo procesorskog čipa.

Prva i svakako najimpresivnija tehnologija bavi se borbom protiv crva i predstavljena je pod imenom Automatic Network Outbreak Containment (razvijana pod kodnim imenom „Circuit Breaker”). Radi se o programu koji analizira mrežni saobraćaj i, ukoliko ustanovi neuobičajeni tok saobraćaja, „skida” računar sa mreže. Pri tom se kod analize saobraćaja ne traži kôd nekog od poznatih crva, kao što je slučaj kod standardnih antivirusnih programa, već se traže odstupanja od uobičajenog obrasca mrežnog saobraćaja. Kako razvojni tim tvrdi, sistem je preživeo više od 8000 sati testiranja pri čemu su na njega podmetani svi poznati crvi, kao i niz onih razvijenih specijalno za test i pri tom je svaki od njih uspešno detektovan, a mogućnost pojave lažnih uzbuna svedena na minimum.

Intel je predstavio i dostignuća svojih softveraša koja se tiču pretrage slika prema sadržaju, što je jedan od zadataka koji zahteva izuzetnu procesorsku snagu. Iako je pretraga velikog broja slika prilikom demonstracije pokazala moć programa da donekle „shvati” šta je na slikama, rezultati o kojima korisnici maštaju još uvek su naučna fantastika. Ako se gleda s praktične strane, projekat poput ovog može omogućiti Intelu da jasno odredi osnovne faze analize slike prilikom pretrage i da korisne funkcionalnosti koje bi tu analizu ubrzale ugradi u neku od sledećih generacija procesora.

• • •

Ma koliko bili protivnici surovih ratova, moramo priznati da je uživanje pratiti tržišni sukob između Intela i AMD-a jer znamo da ko god da pobedi u nekom od sukoba, profitiraju upravo korisnici računara. Ratno profiterstvo u ovom kontekstu i ne zvuči tako surovo kao što smo navikli, a nadamo se da ćemo vremenom zaboraviti na ostale njegove oblike.

Dejan STEFANOVIĆ