Čuvanje sadržaja sa flopi disketa

Verujemo da se svi slažemo sa stanovištem da je flopi disketa kao nosač podataka otišla u zasluženu penziju. Najezda hard diskova velikog kapaciteta, šarolike palete optičkih medija te jeftinih i lako prenosivih fleš memorija dovela je do toga da nekada osnovni vid čuvanja podataka padne u potpuni zaborav. Ipak, ukoliko i danas imate priliku da „operišete” disketama, ne treba dodatno da vas upozoravamo o njihovom pravilnom čuvanju, spoljnim uticajima, konzistentnosti zapisanih podataka... Svemu onome što je (između ostalog) i dovelo do globalnog odustajanja od ovog standarda.

Zbog ljudi koji su i dalje primorani da u svakodnevnom radu barataju disketama, programerska grupa Rundegren izradila je nadasve koristan program. Floppy Image je alat jednostavne namene – iščitavanja sadržaja zapisanog na disketama i njihovog pretakanja u formu specijalnih kontejner („imidž”) fajlova (naravno, i obrnuto). Ako se vratimo na priču o pouzdanosti zapisanih podataka te brojnim faktorima koji na nju utiču, ne treba posebno isticati od kolikog značaja može da bude jedan ovakav program.

Komandni interfejs, prirodno, uprošćen je do krajnjih granica, a korisnicima su na raspolaganju ostavljena samo elementarna podešavanja. Program se može podeliti na dve celine: onu koja služi za iščitavanje sadržaja disketa i njihovo pretakanje u odgovarajući kontejner-fajl odnosno onu iz koje se vrši povraćaj podataka u prvobitni oblik. Kada je izrada kontejner-fajlova u pitanju, treba navesti da su podržana tri formata (IMG, IMZ i EXE) te da program ima rutinu za „preskakanje” loših sektora i izdvajanje parcijalnih delova materijala koji se nalaze na disketi. Razlike između podržanih formata su očigledne tako da se u okviru IMG formata materijal skladišti u nekompresovanom obliku, kod formata IMZ kompresija je uključena, dok je samoraspakujući EXE format idealan za korišćenje na računarima na kojima nije instaliran Floppy Image (sadržaj se, pokretanjem datoteke, automatski kopira na disketu). Naravno, ostavljena je i mogućnost kasnijeg konvertovanja između zapisa, što može da bude korisno.

Floppy Image je u stanju da iščita praktično sve formate disketa, dokle god posedujete odgovarajuću jedinicu u koju biste ih ubacili. Paleta se kreće od „velikih” 5,25”, preko klasičnih 3,5”, pa sve do Double Density i High Density modela. Još jedna stvar koju autori ističu u prvi plan jeste mogućnost iščitavanja sadržaja sa oštećenih disketa i onih koje Windows inicijalno nije uspeo da „otvori”. Iako nigde u programu ne postoji posebno dokumentovan skup odgovarajućih opcija, program navodno s velikom uspešnošću premošćava ovakav problem. Nažalost, zbog nedostatka potrebnih probnih primeraka ovu tvrdnju nismo uspeli da potvrdimo u praksi.

Na kraju, postavlja se pitanje da li vam je jedan ovakav program potreban ili ne? Skladištenje podataka koji se nalaze na disketama može se obaviti i ručnim putem, prostim kopiranjem datoteka iz Total Commandera ili nekog drugog fajl menadžera. S druge strane, Floppy Image nudi automatizovan pristup, ne mareći pri tom za sadržaj – što je pogodno za rad sa sistemskim disketama. Isto tako, tu je i podrška za automatizovano „zaobilaženje” loših sektora te mogućnost iščitavanja disketa za koje ste odavno mislili da ih je „pojeo mrak”. Izvagajte sami!

Vladimir PISODOROV