Tajni kôd na fotokopir uređajima i štampačima

Svaka stranica odštampana na kvalitetnijem štampaču, izgleda, sadrži kôd koji otkriva vlasnika uređaja, što je zabrinjavajuće po pitanju naše privatnosti, ali je vrlo zgodno za razne detektive – falsifikatori, pazite se.

Svaki dokument koji je digitalno fotokopiran ili odštampan na laserskom ili boljem ink-džet štampaču na sebi nosi tajni kôd uz čiju pomoć se može identifikovati pojedinačni uređaj, a samim tim i njegov vlasnik. Ovoga mnogi možda nisu bili svesni, a javljaju se i strahovanja od zloupotrebe od strane onih koji ovaj kôd umeju da iščitaju i uporede s podacima o vlasnicima štampača. Naravno, oni koji su sposobni za tako nešto povezuju se sa državnim agencijama i tajnim službama.

Do sada je bilo primera pozitivne upotrebe kada su otkrivene razne grupe falsifikatora novca i važnih dokumenata. Glavni razlog primene kodiranja odštampanih stranica upravo i jeste borba protiv svih vrsta falsifikatora. Proizvođačima štampača je američka vlada sugerisala da ugrade tehnologiju koja će neprimetno obeležavati svaki odštampani dokument. Ovoj sugestiji su se povinovali svi veći proizvođači, od kompanije Canon, preko Epsona, Hewlett-Packarda, Kyocere, Lexmarka, Ricoha, Toshibe, pa do Xeroxa.

Iako je otkrivanje falsifikatora nešto zbog čega se većina neće buniti, bude se neka pitanja o potencijalnoj zloupotrebi. Kako sve veći broj ljudi bude znao za ovu mogućnost u eri sveprisutnog Interneta, brzo se mogu proširiti informacije i tehnike za dešifrovanje ovih podataka.

Bez pravne reguliative

Čitava stvar je privukla nešto više pažnje kada je isplivala informacija o tome da FBI ima veliku kolekciju različitih papirnih dokumenata odštampanih na laserskim štampačima, a koji potiču iz različitih mirovnih, religioznih i ekoloških organizacija. Sasvim je očigledno da je namera bila da se tačno identifikuje koja grupa ljudi je kreirala koju vrstu sadržaja i da se prema sadržaju dokumenta upotpuni dosije s informacijama koje kreatori dokumenta nisu želeli da otkriju. Trenutno u svetu nigde nije pravno regulisano pitanje upotrebe ovih informacija niti je definisano kada i koji dokumenti mogu na ovaj način da se dešifruju. Poznato je da za prisluškivanje telefona službe bezbednosti moraju imati dozvolu (bar bi tako trebalo) pa je logično da bi za otkrivanje vlasnika nekog štampanog dokumenta takođe trebalo da postoji dozvola jer je i ovo neka vrsta „prisluškivanja”.

„Suviše dobri” štampači

Čitavo ovo pitanje o obeležavanju odštampanih stranica počelo je prvi put da se javlja 2004. godine, kada su neki mediji preneli informaciju o tome da proizvođači štampača ugrađuju tehnologiju koja neprimetno, u vidu šifre, serijskim brojem kodira svaki odštampani dokument. Ovo se odnosilo i na fotokopir aparate u boji.

Za sve ovo su „krivi” sami proizvođači štampača i fotokopir aparata, koji su napravili uređaje sposobne da vrlo kvalitetno odštampaju ili iskopiraju novac. Vlade mnogih zemalja su želele da stvar „stave pod kontrolu” u slučaju da se neko doseti da na ovaj način poboljša svoje imovinsko stanje.

Slučaj otkrivanja falsifikatora bi u praksi izgledao ovako: na falsifikovanom dokumentu se otkrivaju teže vidljive oznake, dešifruje se ime proizvođača, model, serijski broj uređaja, datum i vreme štampanja. Podaci se šalju proizvođaču koji obezbeđuje informaciju o tome kome je štampač prodat na veliko, a zatim se od distributera dobijaju podaci o konkretnom kupcu.

Pretpostavlja se da sve veći broj službi bezbednosti širom sveta upoznaje ove mogućnosti, što je neizbežno u situaciji kada se pojavljuje sve veći broj štampača. Poznat je slučaj iz Nemačke gde je nacionalna železnica preduzela opsežnu istragu zbog velikog broja falsifikovanih karata. Otkriven je serijski broj uređaja, kao i prodavac u Danskoj koji je prodavao štampače na veliko. Lociran je kontingent od 100 uređaja u kojem se nalazio i konkretan štampač koji je odštampao falsifikovane karte. Nažalost, dalji tok istrage nije poznat.

Štampati li ne?

Uz malo strpljenja svaki vlasnik laserskog kolor ili ink-džet štampača može vrlo brzo da utvrdi da li njegov uređaj ostavlja ove oznake na štampanim stranama. Prvo treba odštampati test stranu u boji sa rezolucijom od 600 tačaka po inču, a zatim upotrebiti lupu i svetloplave LED lampice. Za ovo mogu da posluže i lampice sa priveska za ključeve, a jedini uslov je da LED diode budu plave jer se uz njihovo svetlo najlakše otkrivaju žute tačkice koje se koriste za kodiranje podataka.

Različiti proizvođači imaju različite standarde za ovo, ali su najčešće u pitanju sićušne žute tačke u grupama, koje na stranici formiraju određeni oblik koji kodiran nosi informaciju o štampaču. Ove oznake u vidu grupa tačaka raspoređene su svuda po stranici tako da sadržaj odštampan u bilo kom delu lista papira, bez obzira na to da li je kasnije izrezan, zadržava ovaj kôd.

Prema nekim informacijama, ovakvi i slični sistemi obeležavanja stranica počeli su da se masovno primenjuju tokom poslednje decenije prošlog veka. Među prvima je bila kompanija Xerox, a na pitanje o razlozima uvođenja, odgovoreno je da su vlade pojedinih zemalja to postavljale kao uslov prodaje štampača. Teško je dati bilo kakav dodatni komentar jer korisnici računara očigledno nemaju mnogo izbora.

Mirko PERAK

Jedno rešenje „misterije žutih tačkica” Organizacija EFF (Electronic Frontier Foundation), poznata po borbi za ljudska prava i slobode u „elektronskom svetu”, objavila je primer kako se tumači kôd uređaja iz DocuColor serije kompanije Xerox. Primer je samo ilustrativan, jer drugi uređaji mogu da koriste različite načine kodiranja. Naime, ovi kolorni laserski štampači na svakom odštampanom papiru ostavljaju tragove nevidljive golim okom u vidu mreže majušnih tačkica i time zapisuju tačno 14 bajta podataka - sasvim dovoljno za podatak o serijskom broju uređaja i datumu i vremenu štampanja - i sasvim koristan podatak za detektive. (klik za uvećanje: JPEG, 53 KB) (klik za uvećanje: JPEG, 53 KB)Pod desetostrukim uvećanjem vidi se, naravno, struktura papira, a famozni kôd se naslućuje u žutim tačkicama koje se jedva naziru (doduše, posle ove reprodukcije snimka u štampi, verovatno se ne vidi ni to...). (klik za uvećanje: JPEG, 48 KB) (klik za uvećanje: JPEG, 48 KB)Međutim, pod mikroskopom (uvećanje 60 puta) jasno je da žute tačkice formiraju određeni raspored koji se ponavlja na više mesta na papiru ili čitavoj površini. (klik za uvećanje: JPEG, 29 KB) (klik za uvećanje: JPEG, 29 KB)Čak i sa manjim uvećanjem, tačkice su mnogo jasnije kada su osvetljene plavom LED lampicom, tako da za dešifrovanje nije potreban mikroskop već je dovoljna i obična lupa i malo strpljenja da se izdvoji uzorak. (klik za uvećanje: JPEG, 36 KB) (klik za uvećanje: JPEG, 36 KB)Izdvojeni uzorak koji se ponavlja očigledno sadrži određene informacije, pa je snimak doteran dodavanjem velikih žutih tačaka, kako bi stvari bile očiglednije. (klik za uvećanje: JPEG, 37 KB) (klik za uvećanje: JPEG, 37 KB)Proces dešifrovanja je već malo teže objasniti na ovom prostoru, ali evo šta je zaključak: dokument je štampan u „12:50”, na dan „21. 6. 2005.”, na modelu sa serijskim brojem „21052857” ili „052857”.