.yu

Obećanje ispunjeno sa zakašnjenjem • Triple play • Paprene parice • RNID

Pretposlednjeg dana februara proradio je ADSL servis i u Nišu. Servis je startovao sa gotovo dva meseca zakašnjenja u odnosu na prve najave. Vodeći provajderi su spremno reagovali i ponudili novim korisnicima iz Niša razne pogodnosti tokom promotivnog perioda.

BeotelNet svim korisnicima koji se odluče za Flat pakete poklanja dva meseca besplatnog korišćenja, a onima koji se odluče za Ekonomik pakete jedan mesec besplatnog korišćenja. SezamPro, koji ima već više od 5000 ADSL korisnika, ponudio je na poklon jedan mesec za pretplatnike iz Niša. EUnet standardno nudi svoj paket Surf1 za 990 dinara tokom prva tri meseca za nove korisnike... Većina provajdera je otvorila i posebne telefonske linije za informisanje i tehničku podršku u Nišu.

Triple play

Verovatno ste u prošlom broju pročitali naš napis o Triple play mreži koju gradi YUBC System. Tu smo izneli nekoliko informacija koje ne odgovaraju u potpunosti pravom stanju stvari. Na to nam je ukazao prvi čovek YUBC-a g. Simo Ivaneža.

Naime, ukupan broj priključaka koji je planiran u naredne tri do četiri godine iznosi između 600.000 i 700.000. Ovi priključci će biti raspoređeni ne samo u Beogradu već i na teritoriji Republike Srbije. Realna cena priključka će iznositi između 350 i 400 evra, a instaliranje prvih priključaka (a ne radovi na započinjanju celog projekta, kako smo mi napisali) započeće već petnaestog aprila. YUBC System samostalno ulazi u ovaj krupni projekat.

Nažalost, i pored blizine termina za instaliranje prvih priključaka nismo uspeli da dobijemo nikakve informacije o cenama. Nadamo se da će do sledećeg broja „Sveta kompjutera” ova Triple play mreža zaživeti i da ćemo moći da ponudimo više informacija o cenama, ali i o samom njenom funkcionisanju. Ako ste nestrpljivi i stanujete ili imate firmu u centru ili poslovnom delu Novog Beograda, sredinom meseca kontaktirajte YUBC System (www.yubc.net).

Kada se već pozivamo na napise iz prošlog broja, pomenimo da je Telekom Srbija krajem prošle i početkom ove godine obavio testiranje ADSL2+ opreme u beogradskom prigradskom naselju Krnjača. Određeni broj korisnika je dobio opremu i, prema napisima na Internet forumima, Internet i VoIP servisi su korektno radili, dok je bilo problema sa video-servisom.

Parice za penziju

Najstarija usluga Telekoma Srbije kada je prenos podataka u pitanju svakako je „zakupljeni TT vod sa analognim signalom” ili, kako se popularno naziva, analogna parica. Reč je o dve bakarne žice, iste kao i žice za telefonsku liniju, ali koje na svom drugom kraju nisu vezane za telefonsku centralu, već su sa jednim ili više prevezivanja sprovedene do željene lokacije. Takva parica korišćenjem različitih DSL tehnologija može, u zavisnosti od razdaljine i stanja samih žica, da prenese podatke relativno velikim brzinama. U ranim fazama računarskih komunikacija parice su korišćene za brzine do 9600 bit/s, ali su dolaskom DSL tehnologija dostignute brzine od 2 Mbit/s pa i znatno više.

Upravo zbog takvih karakteristika parice su postale osnovni vid povezivanja provajdera i korisnika koji imaju stalne Internet veze. Jedina alternativa, ali svakako inferiornija u nekoliko pogleda, jesu bežične veze. Međutim, s vremenom su optičke veze usavršene, kao i razne vrste digitalnih vodova. U svetu se masovno počelo s korišćenjem ovih modernih veza, a polako su počele da stižu i kod nas. Međutim, za većinu korisnika parice su sasvim dovoljne po svojim karakteristikama i znatno povoljnije od digitalnih vodova koje Telekom Srbije nudi.

Nedavno je Telekom Srbije podigao cenu zakupa ovih analognih vodova. Pređašnje cene od 200 do 1200 dinara mesečno podignute su tako da sada iznose od 20.000 do 70.000 dinara mesečno. Telekom je odlučio da počev od prvog marta postepeno podiže cenu: stvar je formulisana kroz 70 odsto popusta do kraja maja, 50 odsto popusta u trećem kvartalu i 30 odsto popusta u poslednjem kvartalu ove godine. Obrazloženje Telekoma je da je u pitanju zastarela tehnologija koja će uskoro biti napuštena i da je promena cena nastala zbog ekonomske neisplativosti rada po starim cenama i neadekvatnog korišćenja usled čega je dolazilo do tehničkih problema i čestih žalbi korisnika.

Dobro je pitanje kolika je realna cena zakupa ovih bakarnih žica. Iste takve žice se plaćaju 48 dinara kroz telefonski račun kada su fizička lica u pitanju, i to sa sve zauzimanjem kapaciteta centrale i besplatnim impulsima. Sigurno je da ni ova cena nije realna jer je ona više socijalna nego ekonomska, ali da li je cena od 20.000 dinara realna? Mnoge od tih bakarnih parica postavljene su u zemlju pre više decenija. Kakvi su tu troškovi osim njihovog prevezivanja pri zasnivanju pretplatničkog odnosa (to se inače dodatno plaća) i eventualnih popravki kada se nepažnjom tokom raznih građevinskih radova prekinu?

No, sasvim drugo je pitanje kakve će posledice nove cene imati na Internet tržište. Izvesno je da će deo korisnika migrirati na bežične ili kablovske veze. Deo manje zahtevnih će pokušati sa ADSL-om ukoliko ima tehničkih mogućnosti, a deo će preći na digitalne vodove i Internet uslugu Telekoma Srbije. Izgubiće korisnici jer će morati da menjaju svoju opremu i da izdvajaju veće sume za Internet pristup. Još više će izgubiti Internet provajderi koji su svoj biznis bazirali na resursima Telekoma Srbije i nisu razvijali alternativne vidove distribucije Interneta.

Provajderi se žale na ovakvu odluku Telekoma. Izgleda da će ona biti efikasnija od filtriranja parica. Oni takođe ukazuju na faktičko preuzimanje njihovih korisnika od strane Telekoma Srbija iako ovo preduzeće još uvek nije napravilo ćerka firmu koja će se baviti maloprodajom Interneta... Provajderi se žale, ali da li ima ko da ih čuje? Da li RAT može da im pomogne? Da li dolazak drugog telekomunikacionog operatera može da popravi situaciju? Da li drugi operater uopšte želi da dođe kada nije urađena deregulacija „poslednje milje” tj. pravo raspolaganja i zakupa žica od centrala do krajnjeg korisnika?

Uskoro treba da se izabere privatizacioni savetnik u oblasti telekomunikacija. To znači da postoje velike šanse da će u dogledno vreme neka strana kompanija kupiti naš Telekom. Da li će to rešiti probleme, ili će po već poznatom običaju stranih firmi doći do nastavka stare poslovne politike u cilju što bržeg povratka kapitala uloženog u kupovinu?

RNID

Kao što smo već ranije pisali, tokom ove godine bi trebalo da zaživi Registar nacionalnog Internet domena (RNID). Da se na tom pitanju radi, govori i najava početka javne rasprave o nacrtu statuta RNID. Radna grupa, formirana prošle godine, usaglasila je osnovne elemente Statuta nove organizacije. Rasprava će biti zaključena u ponoć između trećeg i četvrtog dana aprila meseca. Otkud da se rasprava završava u ponoć? Razlog je jednostavan: rasprava se vodi putem Interneta. Na adresi www.elitesecurity.org/tema/167397 nalazi se ceo tekst predloga nacrta. Na istom mestu moguće je i ostaviti primedbe. Koordinatori javne rasprave su Slobodan Marković iz Centra za razvoj Interneta i Aleksandar Marković sa foruma EliteSecurity.

Provajderi...

Od ovomesečnih aktivnosti provajdera, osim ADSL usluga, izdvojićemo dial-up ponudu Neobeeja. Full paket za samo 590 dinara daje neograničen mesečni pristup. Day paket omogućava pristup od 7 do 19 časova svakoga dana za 390 dinara, dok Night paket omogućava pristup od 19 do 7 časova za 490 dinara. Svi korisnici ovih paketa dobijaju licencu za Kaspersky Antivirus Personal, a veoma je zanimljiva i opcija Multisession. Ona je podržana na Full i Day nalogu i omogućava pristup više korisnika sa istim korisničkim imenom uz doplatu od 390 odnosno 290 dinara za svakog dodatnog korisnika. Ovi paketi omogućavaju standardni skup usluga Neobeeja (webmail, Speedy, autoreply...) i mailbox od čak 100 MB!

Domaći pretraživač Aladin (www.aladin.co.yu) uveo je novu opciju. Pod nazivom Top 300 moguće je dobiti liste najposećenijih domaćih sajtova na dnevnom, nedeljnom i ukupnom nivou. Podaci se dobijaju putem Alexa rejtinga, a ceo servis se ostvaruje u saradnji sa sajtom www.radanpro.com koji vrši analiziranje Alexa rejtinga.

Još od prošlogodišnjeg „hakerskog rata” koji se odvijao na domaćim i hrvatskim sajtovima situacija je bila mirna sve do pre nekoliko dana. Naime, sajt www.hrvatska.net dobio je umesto svog uobičajenog znaka u logotipu – četiri slova „S”. Sajt je ubrzo vraćen u prethodno stanje, ali ostaje pitanje da li će to pokrenuti novu lavinu hakovanja sajtova na nacionalnoj osnovi.

Dušan DINGARAC