Temeljno uništavanje podataka sa diska

Obično brisanje podataka u Windowsu je dovoljno da sakrije te fajlove od pogleda korisnika, ali nikako se ne može nazvati sigurnim. To je najjednostavnije potvrditi činjenicom da se bez ikakvog problema ti podaci mogu vratiti korišćenjem opcije Restore u kanti za otpatke. Ali, čak i kada se podaci obrišu iz Recycle Bina, oni su i dalje dostupni i moguće ih je oporaviti. Razlog za to je što se podaci ne brišu fizički sa diska, već se brišu samo reference ka njima. Specijalizovani programi mogu da pristupe takvim podacima direktno i da pročitaju njihov sadržaj. Ovo je s jedne strane dobro jer se olakšava oporavak greškom obrisanih fajlova, ali s druge strane predstavlja potencijalnu sigurnosnu rupu u slučajevima kada ne želite da se neko dokopa sadržaja obrisanih fajlova.

Jedini pravi način da se unište obrisani podaci jeste da se sektori na disku na kojima se oni nalaze fizički prepišu nekim drugim informacijama. Upravo je to ono što Data Destroyer radi. Za „uništavanje” podataka on koristi nekoliko različitih metoda koje možete primeniti u skladu s vremenom koje imate za te operacije i sa stepenom sigurnosti koji želite da ostvarite u tom poslu.

Program nudi brisanje pojedinačnih fajlova, svih fajlova u odabranom folderu i podfolderima, samo fajlova koji su u skladu sa zadatim kriterijumima, brisanje kompletnog prostora na disku ili samo neiskorišćenih klastera. Pošto su sve ove operacije izuzetno destruktivne, morala je da se obrati maksimalna pažnja da ne dođe do neke greške. Zato se u programu pre svakog brisanja traži isključiva potvrda korisnika. A ako i nakon toga napravite grešku – šta da vam kažemo, sami ste krivi.

Jedna od korisnih funkcija je to što program može da predvidi vreme potrebno da bi se izvršila operacija brisanja. Za razliku od klasičnog brisanja, sigurno uništavanje podataka je vremenski zahtevna operacija jer se izvodi u više prolaza (upisa i brisanja) pa kod velike količine fajlova to može da potraje satima ili čak i danima. Uz ovu opciju ćete znati koliko dugo će vaš računar biti okupiran brisanjem pa ćete shodno tome moći da rasporedite svoje vreme. Sam proces uništavanja fajlova može da se zasniva na tri različita principa od kojih svaki dozvoljava da definišete koliko puta će se taj proces ponoviti. Najbrži, ali samim tim i najmanje siguran način jeste prepisivanje preko postojećih podataka samo jednom, i to slučajno odabranim podacima. Nešto sigurniji i shodno tome sporiji način jeste višestruko upisivanje informacija sa tačno definisanim rasporedom bitova u svakom bajtu, pri čemu se u svakom prolazu vrši šiftovanje (pomeranje) bitova. Maksimalan broj upisivanja (ciklusa) je devet, pri čemu se može izvršiti do šest ponavljanja ciklusa (ukupno 54 upisivanja slučajnih karaktera). Razlog za ovoliko ponavljanja je što veći broj ponovnih pisanja na određenom sektoru diska uspešnije štiti od oporavka podataka koji treba da se sakriju. Autori programa tvrde da je za odličnu sigurnost neophodno obaviti najmanje 18 upisa podataka. Poslednji i ujedno najdestruktivniji način brisanja predstavlja dupliranu prethodnu metodu, gde se sve radi u duplo većem broju prolaza. Metoda dva (ako se ponovi šest puta) i metoda tri (ponovljena bar tri puta) odgovaraju standardima koje je postavio američki DoD (Department of Defense), vezanim za sigurnost podataka.

Pomenuli smo da Data Destroyer može da se koristi i za brisanje tačno definisanih fajlova ili foldera. Ako neke operacije ponavljate iz dana u dan (recimo brisanje keš foldera u Web browseru), možete da konfigurišete program da to uradi jednom i snimiti podešavanja u konfiguracioni fajl. Kasnije je dovoljno samo da pozovete odgovarajući konfiguracioni fajl i sve će biti automatski podešeno.

Na kraju ćemo još jednom da podvučemo važnost obazrivosti koja ssje neophodna u radu s ovim programom. Ako greškom obrišete podatke koji su vam važni – zauvek ćete ih izgubiti. Zato pri radu s ovim programom širom otvorite oči i pažljivo čitajte sve poruke koje vam program prikaže na ekranu.

Branislav BUBANJA