Kreiranje animiranih GIF-ova

Iako na prvi pogled ne deluje previše privlačno, MotionGif je izuzetno korisnički orijentisan program za izradu animiranih GIF-ova. Njegova prednost u odnosu na konkurenciju jeste to što, pored klasičnih rasterskih slika, dozvoljava i kreiranje vektorskih objekata u okviru frejmova, čime se povećava fleksibilnost u manipulaciji odabranih objekata. Takođe, svidelo nam se što dozvoljava definisanje pozadinskih slika koje će se pojavljivati na svim frejmovima. Ako znate da postoji neki objekat koji treba da se pojavljuje kroz celu animaciju, umesto da ga postavljate na svaki frejm, možete ga proglasiti pozadinom i tako sebi znatno olakšati i ubrzati posao.

Editor koji je ugrađen u MotionGIF raspoznaje šesnaest različitih grafičkih formata, uključujući i prikaz frejmova iz animiranih GIF-ova napravljenih u nekom drugom programu. Da se ne biste mučili s kreiranjem animacije, dovoljno je da odaberete neki od velikog broja ugrađenih tranzicionih efekata koji će umesto vas napraviti seriju frejmova. U programu postoji i biblioteka gotovih objekata koje možete iskoristiti u svojim animiranim GIF-ovima. A ako smatrate da ćete neki vaš objekat moći da koristite i u drugim projektima, možete ga uključiti u tu biblioteku.

Proces izrade animiranog GIF-a u ovom programu sastoji se od pet koraka. Prvi korak se odnosi na kreiranje dimenzija frejma odnosno celog animiranog GIF-a. Na samom početku postojaće samo jedan frejm. Na tom frejmu treba postaviti objekte, bilo da su u pitanju gotovi objekti iz biblioteke ili oni koji se crtaju „od nule”. Svaki objekat ima svoja svojstva koja definišu njegovo ponašanje. Sledi dodavanje novih frejmova, a najjednostavniji način je dupliranje postojećih frejmova. Naravno, da bi se optimizovao posao, na prvom frejmu trebalo bi da se napravi osnova (pozadinska slika) pa tek onda da se vrši dupliranje, i to onoliko puta koliko ključnih frejmova želite da imate u animaciji. Pod ključnim frejmovima se podrazumevaju oni koji predstavljaju frejmove od kojih počinju ili na kojima se završavaju tranzicije. Sve ostale međufrejmove možete dobiti automatski, definisanjem određenih tranzicionih efekata. Poslednji korak je generisanje same animacije odnosno animiranog GIF fajla ili generisanje odgovarajućeg HTML kôda koji možete ubaciti na Web prezentaciju.

Kao što se može videti, proces izrade animiranih GIF-ova je veoma jednostavan. Možda je čak i preterano pojednostavljen jer u programu nismo uspeli da pronađemo jednu opciju za koju smatramo da bi svaki iole ozbiljniji GIF animator trebalo da ima. Naime, nigde u programu ne postoji opcija kojom bismo definisali s koliko frejmova bi odabrana tranzicija trebalo da se završi, tj. kada se definiše tranzicija, korisnik može samo da odabere njenu brzinu, ali nema nikakvu kontrolu nad definisanjem kvaliteta tranzicije. Isto tako, ne postoji ni puna kontrola nad krajnjim rezultatom (animiranim GIF-om) jer se ne može direktno uticati na veličinu izlaznog fajla što je kod animiranih GIF-ova često od velikog značaja.

Branislav BUBANJA