Microsoft Windows Vista (Beta 2)

Pod tajnim imenom „Longhorn”, nova verzija operativnog sistema Windows razvija se već više od pet godina. U poslednje tri godine, usled raznih najava, izjava, odlaganja i pripisanih mogućnosti, priča o Visti je postala svojevrstan mit. U maju ove godine Microsoft je objavio verziju Beta 2 koja bi trebalo da bude izuzetno bliska konačnom proizvodu.

Nekoliko meseci nakon objavljivanja Windowsa XP, 2001. godine, Microsoft je otpočeo plan razvoja sledećeg člana svoje porodice operativnih sistema i dodelio mu šifru Longhorn. Pošto je originalna zamisao dizajnera bila da naprave „bolji XP”, bilo je logično da se u novom operativnom sistemu koristi kôd iz prošlog.

Međutim, ispostavilo se da programska rešenja na kojima je zasnovan Windows XP jednostavno nisu dovoljno dobra da bi ostvarila ambicije tako da je sav napisani kôd odbačen nakon revizije 4074. Novi ugao pristupa se zasnovao na korišćenju kôda iz Windowsa 2003, napuštenog projekta Blackcomb (Windows Vienna), kao i potpuno novog kôda. Nove revizije su označene brojevima 5xxx.

Prva revizija, objavljena u javnosti u aprilu 2005. godine, nazvana je Beta 1, nosila je oznaku 5112 i pobudila je veliko interesovanje javnosti. Godinu dana kasnije, objavljena je i Beta 2 (revizija 5456) koja sadrži sve najavljene mogućnosti i koju će korisnici moći da nadograde u konačnu verziju.

Instalacija

Instaliranje Viste je, najblaže rečeno, jednostavno. Ceo interfejs za instalaciju je napravljen u grafičkom režimu, a od korisnika se zahteva da pristane na uslove korišćenja, ukuca serijski broj, podeli (particioniše) diskove i izabere particiju na kojoj će biti sistem. Sama instalacija traje oko 45 minuta, nakon čega se dobija Windows folder veličine 7 GB. Nismo naišli na veće probleme sa drajverima, iako smo testirali Vistu na AMD/nForce4 mašini. Drajveri za gotovo sve uređaje su ili već bili u Windowsu ili ih je Windows pronašao na Internetu. Izuzetak je bio drajver za nVidijinu grafičku karticu, ali pošto već postoji u verziji za Vistu, instalacija je prošla bez problema.

Minimalni hardverski zahtevi su procesor na 800 MHz, 512 MB RAM-a, 15 GB slobodnog prostora na disku i, naravno, DVD/CD-ROM. Grafička kartica mora imati minimum 32 MB RAM-a, mora biti u skladu sa DirectX 9 specifikacijama i mora da ima hardverske piksel šejdere verzije 2.0 i WDDM drajver. Preporučena konfiguracija je nešto jača, ali za današnje uslove i dalje pristupačna.

Karoserija, enterijer i tabla

Mogućnosti Viste je u načelu moguće podeliti u dve opisne kategorije. Prva kategorija se tiče „karoserije i enterijera”, dok se mogućnosti iz druge nalaze „ispod haube”.

Kada su karoserija i enterijer u pitanju, prva stvar koja se primećuje jeste novi interfejs nazvan AERO („Authentic, Energetic, Reflective, Open”). Windows Vista je prvi Microsoftov operativni sistem čiji je interfejs zasnovan na razvojnom okviru (framework) Windows Presentation Foundation, poznatijim pod imenom Avalon, koji nudi prilično zanimljive mogućnosti među kojima je na prvom mestu rad sa vektorskom grafikom. WPF omogućava interesantne efekte poput prozračnosti, rotiranja grafičkih elemenata, njihovo deformisanje kako bi se postigao efekat perspektive, kao i mnoge druge efekte koji su diskretno implementirani u AERO. Jedan od prvih interesantnih efekata se dobija pritiskom na tastere ’Win+Tab’ (alternativa za ’Alt+Tab’) čime se dobija prikaz svih otvorenih prozora u perspektivi, a trenutni izgled prozora se ažurira u realnom vremenu (npr. prikazuje se film koji je pušten u Media Playeru). Efekti se, naravno, mogu isključiti ukoliko vam smetaju.

Takođe, AERO sa sobom donosi i mnogo bolju mogućnost menjanja izgleda korišćenjem tema, koja je u ranijim verzijama Windowsa ipak bila previše skučena i nefunkcionalna. Sa estetske tačke gledišta AERO se pokazao kao izuzetno prijatan, međutim, kako izgleda raditi u Visti?

Novi Windows Explorer donosi nekoliko značajnih izmena i unapređenja u odnosu na svoje prethodnike. Prva među njima je Start meni. Nakon klika na novu ikonicu menija, primećuje se da je, kao i kod Windowsa XP, meni podeljen na dve sekcije: prva služi za izbor programa, a druga predstavlja skup prečica ka folderima sa dokumentima, slikama, muzikom, zatim kontrolnoj tabli, mreži i slično. Izbor programa je znatno poboljšan i ne dovodi u situaciju da se Start meni raširi preko celog ekrana. Folderi i prečice ka programima su organizovani u stablo čije se grane mogu širiti i sažimati kako bi se prikazao odnosno sakrio njihov sadržaj.

U Start meniju se nalazi i polje pod nazivom Search koje omogućava pronalaženje programa na osnovu dela imena. Ovo omogućava izuzetno brzo startovanje programa jer je u najvećem broju slučajeva dovoljno otkucati nekoliko slova i pritisnuti ’Enter’. U slučaju da više programa u imenu sadrži ukucanu reč, izbor je moguće vršiti kursorskim tasterima.

Navigacija

Ostali noviteti, kada je korisnički interfejs u pitanju, odnose se pre svega na prozore za navigaciju. Prvo što se da uočiti jeste prisustvo polja za pretragu u svakom prozoru. Na ovaj način je u trenutnom prikazu moguće izuzetno brzo izdvojiti sve foldere i fajlove koji zadovoljavaju neki kriterijum, što pregled velikog broja fajlova čini znatno lakšim. Druga stvar se odnosi na polje sa adresom odnosno trenutnom lokacijom koju posmatramo. Do sada je ovo polje (Address bar) sadržavalo putanju do trenutnog foldera u formi teksta. Iako je ova mogućnost i dalje dostupna, u podrazumevanom načinu rada ovo polje svaki deo adrese (nivo u stablu foldera) predstavlja kao posebno polje, tako da je jednim klikom moguće iz npr. C:\Folder1\Podfolder\ preći u C:\Folder2.

Pregled stabla foldera je, naravno, prisutan i u ovoj verziji. Njegovo skrivanje i prikazivanje se obavlja klikom na dugme. Raspored elemenata prozora je u ovom slučaju mnogo pregledniji nego u ranijim verzijama „Prozora”, a u kombinaciji sa novim poljem za adresu predstavlja izuzetno brz i efikasan način za organizovanje fajlova na disku.

Organizacija fajlova

Organizacija fajlova je takođe stvar koja je pretrpela velike izmene. Folder Documents and Settings je promenio ime u Users. Folder My Documents je ukinut, a na njegovom mestu se nalaze folderi sa imenima Documents, Videos, Music i drugi. Postoji i poseban folder pod nazivom Searches.

Iz dosadašnjeg teksta vidi se da je mogućnost pretrage opšteprisutna u novom Windowsu. Fajlovi i folderi se mogu tražiti kako po imenu tako i po metapodacima koji su im pripisani tako da je moguće tražiti pesme određenih izvođača, nepročitane e-mail poruke, prethodne verzije dokumenata i mnoge druge stvari. Folder Searches služi za čuvanje raznih kriterijuma pretrage. Ova mogućnost je ranije bila najavljivana pod imenom Virtual Folders. Naime, kada se definišu kriterijumi za pretragu i obavi pretraga, klikom na dugme Save Search moguće je sačuvati kako kriterijume tako i rezultate pretrage, čime ona postaje lako dostupna iz bilo kog prozora.

Srž pretrage čini indeksiranje fajlova koje u početku ume da potraje, ali se kasnije odvija veoma brzo jer je dovoljno indeksirati samo nove fajlove. Korišćenjem ove tehnike, snalaženje u opštoj gomili fajlova postalo je znatno lakše. Efikasnost ovog sistema se prema mnogim mišljenjima nalazi rame uz rame sa programima kao što su Beagle i Copernic.

Ostali alati

Da bi se opšti ugođaj u radu i efikasnost povećali, Microsoft uz Vistu isporučuje i brojne programske alate i dodatke. Za pristup Internetu se koristi Internet Explorer 7, a Outlook Express je ukršten sa Outlookom i nosi naziv Windows Mail. Sat sada može da prikazuje vreme u više vremenskih zona. Što se tiče reprodukcije multimedijalnih sadržaja, uz verziju Beta 2 se isporučuju i Media Player 11, a i Media Center.

Za potrebe lakše organizacije radnog prostora koristi se Windows Sidebar. Ovaj program predstavlja pandan programima kao što su Yahoo! Widgets (bivši Konfabulator) ili Appleov Dashboard. Uz samu Vistu dolazi i kolekcija widgeta koji omogućavaju iscrtavanje sata na samom SideBaru, praćenje zauzeća procesora i memorije, praćenje RSS feedova, upravljanje radom drugih programa i mnoge druge stvari, a na Internetu je već moguće naći i veliki broj drugih widgeta.

Vista podržava širok dijapazon ulaznih i izlaznih uređaja tako da je omogućena kontrola nad projektorima, kao i prepoznavanje glasa koje zahteva „treniranje” računara. Podržane su i grafičke table za prepoznavanje rukopisa, kao i rad na TabletPC računarima.

Konfigurisanje sistema je izvedeno kroz potpuno nov Control Panel koji sve parametre grupiše u nekoliko kategorija i potkategorija. Na svu sreću, klasični izgled je zadržan kao mogućnost izbora. Administracija sistema je obogaćena mnogo većim skupom programa koji se izvršavaju iz komandne linije. Tako je sada moguće pratiti rad sistema i konfigurisati mnoge parametre na ovaj način, što znatno olakšava održavanje računara preko mreže, a dobro će doći i naprednijim korisnicima.

Ispod haube

Kao što smo ranije rekli, Vista je napravljena korišćenjem kôda drugih verzija Windowsa, kao i kôda pisanog „od nule”. Ovo je otvorilo vrata za mnoge inovacije kada su u pitanju iznutrice samog operativnog sistema tako da su mnogi delovi sistema izmešteni iz kernela, što je jedan od preduslova za povećanje bezbednosti samog sistema. Takođe, izmenjena su i korisnička prava. Skup prava koja se mogu dodeliti korisnicima korišćenjem grupnih polisa povećan je na oko 3000, a mnoge operacije koje su ranije zahtevale administratorske privilegije sada su dostupne običnim korisnicima.

Microsoft je uveo i novi način kontrole pristupa (User Acces Control) kojim se nudi bolja kontrola nad promenom podešavanja koja mogu da ugroze integritet sistema. Naime, ukoliko je korisnik prijavljen kao administrator i pokuša da promeni konfiguraciju nekog osetljivog dela sistema, otvara se prozor u kojem Vista obaveštava koji programi će se startovati da bi se izvršila izmena. Na ovaj način se može sprečiti neovlašćeno menjanje konfiguracije.

Pored toga, UAC omogućava još jednu izuzetno bitnu stvar, a to je elegantno korišćenje aministratorskih privilegija od strane običnog korisnika koji zna administratorsku lozinku. Naime, obični korisnici nemaju pravo da menjaju konfiguraciju određenih delova sistema i do sada je za to bilo neophodno da se korisnik prijavi na sistem kao administrator, što je, ako ništa drugo, bilo izuzetno dosadno i nepraktično, a posledica je bilo to što je velika većina korisnika koristila naloge sa administratorskim privilegijama, time ugrožavajući bezbednost sistema.

Vistin UAC obezbeđuje funkcionalnost već viđenu kod UNIX-olikih operativnih sistema koja se zove SUDO. Ukoliko običan korisnik pokuša da pristupi parametrima koje nema pravo da menja, Vista će ga upitati za lozinku administratorskog naloga i, ukoliko je korisnik zna, biće mu dozvoljen pristup.

Mreža

Deo operativnog sistema koji se brine o radu sa računarskim mrežama kod Viste je napisan od nule. Ovo je omogućilo neke izuzetno bitne izmene tako da npr. Vista dolazi sa podrškom za IPv6. Novi sistem se zove Windows Communication Foundation i ranije je najavljivan pod imenom Indigo. Jedna od najbitnijih osobina Indiga je izuzetno lako povezivanje sa različitim mrežama, prilagođeno za korišćenje bežičnih Ad-Hoc mreža.

Upravljanje svim aspektima rada u mreži je podeljeno na osam segmenata koji služe za podešavanje parametara mrežnih uređaja, pregled dostupnih mreža, pretraživanje računara, deljenje fajlova i štampača, kao i grafički prikaz topologije mreže koji sadrži i alate za dijagnostiku, čime se lakše identifikuju problemi u konfiguraciji mreže (mogu se identifikovati nedostupni računari, kao i problemi koji uzrokuju njihovu nedostupnost). Jedan deo mrežnih podešavanja je vezan za pojedinačne korisnike i odnosi se na definisanje korisničkih imena i lozinki koje se koriste za pristup drugim računarima kako u lokalnoj mreži tako i na Internetu. Takođe je unapređeno i upravljanje kriptografskim sertifikatima.

Izmenjen je i Windowsov firewall. Za razliku od firewalla u Windowsu XP, nova verzija omogućava kontrolu saobraćaja u oba smera, kao i pravljenje filtera za IP pakete, što omogućava detaljniju kontrolu nad Internet saobraćajem.

Novi mrežni deo operativnog sistema je već naišao na kritike, i to na prvom mestu od strane kompanije Symantec koja je u ranijim revizijama Viste otkrila mnoge sigurnosne propuste. Ohrabrujuća činjenica je to što Microsoft te propuste redovno popravlja, ali treba imati u vidu da je za razvoj ovog dela sistema i period od pet godina kratak, tako da se mogu očekivati brojne sigurnosne zakrpe.

NTFS

Kao i njeni prethodnici, Vista koristi NTFS fajl-sistem za potrebe smeštanja podataka na hard disku, ali je i on pretrpeo neke izmene. Implementacija NTFS-a u Visti nosi naziv Transactional NTFS i nudi povećan nivo otpornosti na probleme uzrokovane „pucanjem” programa i operativnog sistema. Operativni sistem sada vodi računa o integritetu podataka koji se upisuju na hard disk tako da se izmene u fajl-sistemu izvršavaju tek kada se potvrdi ispravnost fajlova. Posledica je smanjena mogućnost grešaka pri upisu fajlova koje se dešavaju zato što je program „pukao” i nije stigao da upiše fajl do kraja.

Kriptografija je i u Visti obezbeđena putem EFS-a (Encryption File System), ali je njeno korišćenje znatno olakšano. Pri prvom šifrovanju fajlova, Vista automatski priprema računar za korišćenje kriptografije, pravi potrebne ključeve i sertifikate i, što je najvažnije, obaveštava korisnika da ne postoje rezervne kopije ključeva i omogućava njihovo lako pravljenje, što je u ranijim verzijama Windowsa bilo izuzetno komplikovano.

• • •

Kako je Windows najpopularniji operativni sistem, uprkos svojim manama, normalno je da novu verziju prati velika fama. Iz onoga što smo imali prilike da vidimo, stekli smo utisak da je Vista na dobrom putu da ispuni mnoga očekivanja kako u pogledu komfora u radu tako i u pogledu bezbednosti. AERO se, po našem mišljenju, pokazao kao izuzetno udoban i intuitivan interfejs. Ono što nas je najviše obradovalo jeste činjenica da hardverski zahtevi koje ovaj operativni sistem ima odgovaraju prosečnoj mašini koja se danas prodaje i na našem tržištu.

Bojan ŽIVKOVIĆ