Gletovanje, krečenje, hoblovanje parketa, farbanje stolarije... sve u svemu – preuređenje enterijera i eksterijera...

Veće odstupanje od ritma izlaženja novih verzija, koji je do sada iznosio oko dve godine, navelo nas je da proverimo da li je to kašnjenje iskorišćeno za fundamentalno unapređenje. Očekivano, tu je „Vista-like” interfejs koji je sa sobom doneo prvenstveno promene u izgledu, ali se odrazio i na samu funkcionalnost. Gledajući kroz prizmu prosečnog korisnika, vrlo malo noviteta koje su ponudile prošle verzije bilo je opšte prihvaćeno. Uglavnom, osećaj svakog korisnika bio je uvek isti – ulepšani Office terao ga je samo da se iznova navikava na raspored dugmića, kao i da pronalazi stare u sve većem broju opcija, iako je standardni set mogućnosti koji mu je potreban pružala i prethodna verzija. Na prvi pogled, čini se da ni ova verzija paketa Office nije odstupila od tog nepisanog zakona. Ipak, Microsoft je u ovoj verziji napravio najviše promena još od početka Office serijala.

Klizeći niz prozor

Muke korisnika počinju još od vrha prozora. Prva primetna promena u većini programa jeste odlazak u penziju padajućih menija. Doduše, još uvek stoji traka sa pojmovima kao što je View i slično, ali se pritiskom na njih dobija drugi toolbar, a ne padajući meni. Dakle, padajući meniji su se izgubili, toolbarovi se menjaju poput tabova, a ovakva organizacija nazvana je Ribbon. Pride, Microsoft je „raskrstio” i sa čuvenim File menijem, koji se sada krije iza kružnog dugmeta sa (opet redizajniranim) zaštitnim znakom paketa Office. Desno od njega, u vrhu, izvučeni su tasteri koji se najčešće koriste – Save, spasonosni Undo i Repeat Typing, kao i Print. Ovaj deo je nazvan Quick Access Toolbar, a korisnik može potpuno da ga izmeni.

Nastavak muka budućih korisnika jesu sami toolbarovi koji su potpuno promenjeni i izmešani. Prvo, tabovi se ne zovu kao nekada padajući meniji pa odmah tu nastaje konfuzija. Objedinjeno je dosta srodnih funkcija, urađena je kompletna reorganizacija tako da se, na primer, pojavio tab PageLayout na kojem se nalaze sva podešavanja strane (veličina, margine i slično). Mora se priznati da je ovakav raspored u neku ruku logičniji i pregledniji, ali je nesporno da je potrebno dosta vremena kako bi korisnik raskrstio sa starim navikama. U ovoj beta verziji Ribbon su dobili samo „glavni” programi u paketu (Word, Excell, Access i PowerPoint), ali je sasvim izvesno da će i svi ostali programi pretrpeti ove promene.

Klizeći dalje niz prozor, muke se nastavljaju. Pritisak na desni taster miša je pored padajućeg menija, koji je manje-više ostao isti, dobio i „lebdeći toolbar”. Ovaj lebdeći toolbar bi trebalo da ponudi korisniku opcije koje bi želeo da izvede, a da se ne „penje” ka vrhu prozora. On se javlja uvek kada se selektuje deo teksta u Wordu tako da za njega nije potreban „desni klik”. Slikovito, ukoliko želite da u Wordu „boldujete” neku reč, selektujte je, i umesto odlaska na toolbar, dobićete opciju Bold u tom lebdećem meniju. Ipak, pojava ovog menija je mahom nepotrebna jer se većina tih funkcija može lakše izvesti upotrebom tastera ’ALT’ i ’CTRL’.

Ono što raduje jeste odluka da se upravo te prečice zadrže (makar je tako u ovoj beta verziji). Postoje nove prečice koje se pojavljuju iznad svake opcije pritiskom na ’ALT’, ali vrlo sumnjivo izgleda prozorčić koji se pojavi kada se otkuca sekvenca tastera koja je postojala u ranijim verzijama, a ne postoji ovde. Kako u njemu stoji objašnjenje da je to sekvenca koja potiče iz verzije 2003, nadamo se da će ona ostati i u finalnoj verziji jer navike korisnika, bez obzira na nov interfejs, ne valja na silu menjati.

Sasvim pri dnu prozora treba pohvaliti opciju Zoom koja se preselila u donji desni ugao i postala klizač, čime joj je poboljšana funkcionalnost. Ovo se naravno sreće u programima iz paketa koji imaju potrebu za ovom opcijom (Word, Excell...).

Sitnice?

Osim fejsliftinga, Microsoft je dosta poradio i na unapređenju opcija. Na primer, prilikom promene fonta u Wordu, promena se vidi u realnom vremenu samim prelaskom miša preko liste ponuđenih. Dakle, ono što je u ranijim verzijama rešavano prikazivanjem izgleda fonta, sada je rešeno tako da se promena vidi odmah na označenom delu teksta, a finalno se prihvata tek po kliku na određeni font. Promenjen je i sam default font – umesto Ariala, u svim programima je prihvaćen Calibri.

Slična preview opcija se sreće i kod promene stila, veličine fonta, dodele animacija elementima u PowerPointu i drugih srodnih opcija. Primetno je i odstupanje od „perjanice” prošle verzije što se tiče interfejsa – TaskPane se gotovo ne može sresti. Njegova uloga vraćena je manjim prozorima, bez ujednačenog izgleda.

Među njima, prozorčići poznati kao ToolTipText, koji se javljaju kada se kursor zadrži iznad nekog tastera na toolbaru, postali su veći, a objašnjenja su umnogome detaljnija i rečitija. Ako ni to nije dovoljno, pritiskom na ’F1’ se dobija detaljna informacija iz lokalne ili on-line help biblioteke za tu komandu. Jedna vrlo lepa osobina jeste lako proširenje radne površine na račun Ribbona. Skrivanje i otkrivanje toolbara se postiže dvostrukim klikom na naziv trenutno aktivnog taba.

Pojavila se i „masa” novih tastera. Na primer u Excellu, opcija otvaranja novog sheeta obavlja se pomoću tastera koji se nalazi odmah pored tabova za sheetove u workbooku. Sam Excell sada ima preko milion vrsta i preko 16.000 kolona na jednom sheetu. Dodata je i opcija Conditional Formating kojom se mogu obojiti ćelije tako da jednake upisane vrednosti imaju istu boju ili im se dodaju iste ikone za iste vrednosti.

Outlooku je omogućeno da pregleda RSS feedove, a tu je i opcija Instant Search za lakše pretraživanje pošte, kontakata i ostalih unetih podataka. Uopšte, sama pretraga u Outlooku je brža jer je pridodato indeksiranje svih podataka. U Accessu su pridodati novi tipovi polja koji, pored ostalog, dozvoljavaju kačenje bilo kog fajla.

Opcije načina „pogleda” na dokument su se preselile na statusnu liniju u svim programima, a dokument je moguće snimiti direktno u PDF format. Interesantno je i dodavanje oblačića sa dodatnim informacijama – recimo, pomeranje scroll-bara u Excellu prati oblačić koji označava kolonu (ili vrstu) do koje ste izvršili pomeranje.

Na toolbaru Insert pojavila se interesantna opcija SmartArt koja služi za ilustrovanje dokumenata raznim dijagramima. Postoji šest vrsta dijagrama, a kada se insertuje neki od dijagrama, na Ribbonu se pojavljuje toolbar Format iz kojeg je moguće direktno editovati dijagram. Čak mu se mogu dodati i senke i kontrolisati transparentnost. Ovo je vrlo zgodna opcija za prezentacije iz PowerPointa.

Iako je sa ovim interfejsom konačno napuštena filozofija padajućih menija koja je zastupljena od nastanka Office paketa, sve to su manje-više stilske promene koje većinom dosta pomažu korisniku, ali su nekada i nepotrebne. Ono što je najvažnije, teško da sve ovo može da bude suštinski razlog zbog kojeg bi korisnik prešao na ovu verziju.

Eksterijer: Microsoft Office Open XML

Da je ovaj novi format fajlova stigao u vreme kada su diskete bile glavni prenosni medij, bio bi pravi hit. Novi formati dokumenata su pripremljeni za Word (.DOCX), Excell (.xlsx), Access (.accdb) i PowerPoint (.pptx). I ovde je došlo do diskontinuiteta, tako da po građi nisu svi novi dokumenti kompatibilni sa starim. Kako je pri najavi novih formata u septembru prošle godine istaknuto da je jedan od glavnih ciljeva održanje kompatibilnosti, kompatibilnost se svodi na import/eksport filter i blagu softversku podršku (ako radite sa starim dokumentom, na vrhu piše Compatibility Mode) u narednim verzijama.

Građa samog formata nije ideja giganta iz Redmonda. Ona je pozajmljena iz formata OpenDocument (ODF) (otvoreni format koji je postao standard ISO/IEC 26300 početkom maja ove godine), ali je donekle izmenjena. Prva primetna vrlina nove građe jeste smanjenje veličine fajlova. Snimanjem dokumenata raznog sadržaja i upoređivanjem sa istim dokumentima snimljenim u verziji 2003, dolazi se do prvog zaključka – novi format mnogo bolje štedi prostor. To je postignuto korišćenjem XML tehnologije (Extensible Markup Language) koja opisuje, ali i „nosi” podatke kao baza podataka. Kao i kod ODF-a, pridodato je i klasično pakovanje podataka (ZIP metodom), što sve dovodi do smanjenja fajlova. Ista filozofija primenjena je i u OpenDocumentu, znači XML + ZIP, a jedina razlika je u strukturi XML biblioteke.

Tačka razmene

Ipak, najbitnija osobina novog paketa, ono na čemu insistira Microsoft, jeste saradnja, bilo da se radi o saradnji programa iz paketa, bilo o korisnicima u mreži. Kada govorimo o saradnji među programima, nijedna verzija do sada nije bila tako dobra. U Outlooku, na primer, automatski se importuju detalji sastanaka iz kalendara programa OneNote. Ili, kada u Word insertujete Excell tabelu, ona je povezana sa podacima u originalnoj, tako da ako promenite vrednost u Excelu, Word automatski updateuje insertovanu tabelu.

Kada govorimo o saradnji korisnika u LAN mreži, sve se svodi na Office SharePoint Server. Za njegove potpune mogućnosti se traži mreža sa Windows Serverom 2003 na serveru. A šta se nudi? Recimo, pošaljite slajdove iz PowerPointa na Office SharePoint Server, a kolege mogu izabrati slajdove za svoju prezentaciju. Do sada je tipično rešenje bilo da smestite celu prezentaciju na shareovani mrežni disk, a kolege će vaditi šta god im je potrebno iz nje. Dakle, korišćenjem SharePointa korisnik šalje pojedinačne slajdove, a server formira SharePoint Slide Library. Ostale kolege mogu automatski da budu obaveštene o promeni shareovanog slajda. Pored toga, može se dobiti izveštaj o statusu dokumenata ili čak može da se organizuje automatski put dokumenta do odobrenja – onaj ko treba da potpiše neki dokument, biće obavešten na vreme. Prava elektronska sekretarica. Ovo su samo neke od primena Office SharePoint Servera koji je ipak namenjen poslovnim ljudima.

Da li da ga instaliram?

Beta verzija koju smo imali na testu bila je upgrade verzija za Office 2003. Pri korišćenju smo primetili nekoliko bagova, ali je sve u svemu njena stabilnost bila na zavidnom nivou. Međutim, s obzirom na promene koje su veoma ozbiljne u ovoj verziji, pravo pitanje je da li uopšte preći na novu verziju.

Tri najveće promene (interfejs, format dokumenata i saradnja) jesu mač sa dve oštrice. Totalna reorganizacija komandi je izvedena dosta dobro, ali je potrebno vreme da se korisnik na nju navikne, čime svakako dolazi u pitanje produktivnost.

Sa formatom fajlova je situacija mnogo ozbiljnija. Odustajanje od kompatibilnosti nosi svoju težinu – mnogobrojne specifične programe koji koriste stari format treba promeniti tako da prepoznaju novu heksadekadnu sekvencu u hederu (nova je 50 4B 03 04), pa čak i promeniti tako da se prethodno dokument raspakuje. Iako je gabarit dokumenata mali, osim prodora na Internet gde caruje teško pobedivi Adobeov .PDF, ovo smanjenje je beznačajno za običnog korisnika. U doba kada su DVD mediji i USB Flash diskovi dosta jeftini, jednostavno ne postoji više tolika glad za prostorom kada su dokumenti iz Officea u pitanju.

Ono što je pozitivno jeste opcija saradnje, ali samo u sferi saradnje među programima paketa, koja je, ruku na srce, morala da se desi mnogo ranije. Saradnja u LAN mreži ima vrlo zavidne mogućnosti, visok stepen automatizacije procesa, kao i pretrage. Ali, u našim uslovima, ovo je „vrlo skup sport” za male i srednje firme, čiji su serveri uglavnom pod Linuxom.

Šta ostaje? Lepši interfejs sa puno dobrih „džidža-bidža” sigurno će privući većinu korisnika, ali će se dokumenti još neko vreme raditi u Compatibility modu. Možda je ovo i sam Microsoft predvideo pa je pokušao da na sve načine otera korisnike iz tog moda – najčešće je dokument snimljen iz ovog moda dosta veći od istog dokumenta snimljenog u verziji 2003, a stari Office je uz update u mogućnosti da radi sa novim formatima. Kako gigant cilja, tokom početka sledeće godine pojaviće se zajedno Vista i dvanaesta verzija paketa Office (ili Office 2007) i tada nam sledi preseljenje u gitovano, krečeno, hoblovano, farbano, novo radno okruženje.

Dušan STOJIČEVIĆ