Trud se isplatio...

Ukoliko bismo se upustili u analizu rasta popularnosti i kvaliteta GNU/ Linuxa u prethodne dve decenije, jednostavno ne bi bilo moguće zaobići distribuciju harizmatičnog naziva koji pri prvom kontaktu izaziva simpatije. Red Hat nije samo pionir u komercijalnoj primeni i masovnom zarađivanju novca na Open Source poslovnom modelu već je, hteo to ko da prizna ili ne, svojim odnosom prema zajednici realno doprineo razvoju sistema. Dovoljno je setiti se Alena Coksa koji je dobar deo svojih prihoda ostvario sa računa Red Hata.

Istorija crvenog i plavog

Ipak, koliko god Red Hat bio popularan i omiljen, od trenutka kada je počeo da stiče zrelost koja bi mogla ugroziti Windows na desktopu (serversko tržište nećemo ni pominjati) za njim se vukao nikada dovoljno neopravdani epitet „Windows killera”. Svako izdanje ove distribucije sa oznakom 8 ili većom trebalo je da donese konačnu alternativu za kojom je računarska javnost navodno vapila. Nažalost, uvek je bio manje-više blizu, ali nikada dovoljno. S druge strane, distribucije koje je razvijala zajednica postajale su sve kvalitetnije i lakše za korišćenje pa je Red Hat odlučio da svoju u potpunosti prepusti zajednici koja bi trebalo da ubrza razvoj samog sistema kroz češće objavljivanje izdanja i uključivanje svežih i novih rešenja u sistem. Tako je 2003. godine zvanično nastala Fedora, dok je Red Hat fokusirao svoju pažnju na tržište velikih sistema i glavni proizvod pod nazivom Red Hat Enterprise Linux (RHEL), koji pak predstavlja sistem sastavljen od softvera koji je prethodno preležao sve dečje bolesti u okrilju Fedore.

Fedora je na prvu loptu dočekana prilično negativno, verovatno zbog prividnog osećaja sigurnosti koji je korporativni pedigre obezbeđivao. Ruku na srce, prva izdanja su zaista unosila sumnju jer se nakon Red Hata 9 očekivao pomak napred. Potpuno „oslobađanje” osnivanjem fondacije Fedora protumačeno je kao konačni dokaz da Fedora neće nikada biti kvalitetna kao što je to nekada bio Red Hat i da je ova kompanija definitivno digla ruke od korisnika koji joj direktno ne donose novac. Na sreću, Red Hat za narod pod imenom Fedora Core uspeo je da prebrodi sve probleme i od verzije 4 sigurno grabi napred u svim aspektima. Dakle, Windows killer is back.

Nazad u sadašnjost

Imajući u vidu burnu istoriju Fedore i vrlo korektno i kvalitetno izdanje 4, objavljivanje aktuelne verzije podiglo je prašinu koja je podsetila na vreme očekivanja svakog novog Red Hata u nadi da će jedan GNU/Linux konačno biti ono što zaslužuje. Testiranje predizdanja je pokazalo da je galama zaista opravdana jer su na sve strane pljuštali pozitivni komentari, bilo da se radi o novinarima ili vernim korisnicima koji nisu mogli da izdrže zvanično objavljivanje stabilne verzije. No, Fedora Core 5 je objavljena sa jedanaest dana zakašnjenja pa je masovno preuzimanje ISO-a i isprobavanje velikom pompom propraćenog izdanja moglo da krene.

Instalacija

Verzija 5 je nastavila tradiciju što se distribuiranja sistema tiče pa je korisnicima ostavljeno da u skladu sa svojim mogućnostima odaberu između 5 CD-ova i jednog DVD-a koji je, naravno, daleko praktičnija varijanta. Još od verzije 6.1 sistema Red Hat, grafički instaler pod nazivom Anaconda predstavlja jednu od prepoznatljivih karakteristika ove distribucije koju je, naravno, nasledila i Fedora Core. Instalacija sistema je pomoću Anaconde svedena na nekoliko klikova, približavajući ovaj proces širem krugu korisnika kojima je rad u terminalu i ručno obavljanje posla previše zahtevan posao. Nakon inicijalizacije instalacionog medija, korisniku se nudi mogućnost njegove provere, što je preporučljivo zbog potencijalnih oštećenja koja bi mogla dovesti do prekida procesa instalacije. Kada se utvrdi da je medij ispravan ili se provera preskoči, Anaconda se pokreće, a korisnik dobija vrlo prijateljski nastrojeno i lako okruženje za instalaciju sistema. Ono što se od njega traži tom prilikom jesu trivijalni zadaci poput određivanja vremenske zone ili podešavanja root lozinke. Kao i svuda, treba obratiti pažnju na rad s particijama. Naime, kada ovaj deo instalacije dođe na red, treba obratiti pažnju na meni koji se nalazi iznad spiska detektovanih hard diskova i nudi četiri opcije: brisanje kompletnog sadržaja hard diska i automatsko kreiranje particija, brisanje samo Linux particija i pravljenje novih, korišćenje slobodnog prostora na hard disku i ručnu selekciju particija. Ukoliko se odabere poslednja opcija, korisnik ima na raspolaganju grafički prikaz hard diska pa je selekcija particija laka, dok taster ’Edit’ nudi sve što je potrebno za njihovo podešavanje. Stari problem i dalje postoji u vidu izostanka podrške za ReiserFS fajl sistem, koja se može dobiti prosleđivanjem argumenta prilikom bootovanja instalacionog medija (linux selinux=0 reiserfs). Podrazumevano okruženje je GNOME, dok se može odabrati i KDE zajedno sa predefinisanim postavkama instalacije softvera. U ovom delu preporučujemo ručno dodavanje željenih programa klikom na taster Customize now jer će taj posao kasnije biti malo teži. Nakon relativno kratkog vremenskog perioda softver će biti instaliran, posle čega sledi restart. Podrazumevani boot loader je GRUB, a ukoliko se drugi operativni sistemi ne nađu na listi, mogu se lako dodati, mada će Windows skoro uvek biti automatski prepoznat i uvršten u spisak.

Novi izgled i novi kvalitet

Nakon prvog podizanja sistema, biće potrebno definisati korisnika, podesiti grafički podsistem, firewall, SELinux (većini korisnika nije potreban pa ga treba isključiti), proveriti zvuk i datum. Ovo su ujedno i poslednji koraci u instalaciji sistema posle kojih se pojavljuje login menadžer. Unosom korisničkog imena i lozinke upotreba Fedore može da počne.

Novim izdanjem je pored diskontinuiteta sa problemima došlo i do konačnog osamostaljivanja Fedorinog vizuelnog identiteta – sablasno prisustvo Red Hata oličeno u crvenom šeširu koji se pojavljivao u četvorci više ne postoji. Fedora sada naprosto blista u novom „bubble” fazonu, dok su od BlueCurvea, teme koja je bila pionir u unifikaciji izgleda grafičkih okruženja na GNU/Linuxu, ostale samo ikone. Počevši od GRUB-a, preko boot ekrana i login menadžera, do grafičkog okruženja, Fedora odiše svežinom i prijatnošću, a pošto se o ukusima ne raspravlja, konstataciju da je Fedora trenutno jedan od najlepših desktopa na OS sceni ostavljamo kao utisak jednog od njenih simpatizera. Jedna od osobina ove distribucije jeste to što ima običaj da u stabilnu verziju uvrsti i poneku mogućnost koja je trenutno još uvek u test fazi. Ovoga puta je to Cairo koji usled intenzivnijeg testiranja nije uključen u GNOME koji se isporučuje uz Fedora Core 5. Dakle, sistem izgleda odlično, a ekipa koja je radila na dizajnu i osmišljavanju novog looka zaslužuje čestitke.

Kada je infrastruktura u pitanju, FC 5 pokreće Linux 2.6.15, dok je za grafički podsistem zadužen Xorg 7.0. Kao što je pomenuto, podrazumevano grafičko okruženje je GNOME 2.14, mada je KDE dostupan (verzija 3.5.1). Pomenute verzije se tiču paketa koji se nalaze na instalacionim medijima ili mediju, dok su na Fedorinim repozitorijumima dostupne novije verzije za nadogradnju.

Podrazumevane aplikacije koje se dobijaju uz grafička okruženja standardno su zastupljene, drugim rečima okruženja su dostupna u full varijantama. Kada su u pitanju programi bez kojih se ne može, većina je prisutna po podrazumevanim postavkama. GIMP, Firefox, Evolution, Thunderbird, Gaim i OpenOffice nalaze se na instalacionim medijima. Iznenađuje što nema Inkscapea – to je veliki minus jer se na DVD-u s kojeg je instalirana Fedora koja je testirana svakako moglo naći mesta za ovu aplikaciju. OpenOffice je takođe jedino rešenje jer Koffice ili GNOME Office (Abiword i Gnumeric) takođe ne postoje. Fedora spada u grupu distribucija koje ne isporučuju vlasničke kodeke pa će reprodukcija audio i video sadržaja slobodnih formata teći besprekorno, dok će za one druge biti potrebno dodatno instalirati softver. Ukoliko izuzmemo etičku ispravnost takvog stanja stvari, korisnicima će na još jednom sistemu biti skrenuta pažnja na slobodne formate. Ono što nedostaje jesu XMMS ili AmaroK kada je audio u pitanju odnosno Mplayer ili Xine kada je video u pitanju. Sve navedene aplikacije postoje u repozitorijumu Extra koji će biti od koristi samo korisnicima brže Internet veze.

Još jedna osobina koja ovo izdanje izdvaja od ostalih jeste podrška za MONO pa je Beagle integrisan u sistem, dok ni F-spot nije izostao. Prisustvo Beaglea u vreme masovne pomame za desktop pretraživanjem Fedori daje prednost u odnosu na većinu jer sve funkcioniše kako valja odmah po instalaciji.

Petica na kredit

Ukoliko se postavimo u poziciju prosečnog desktop korisnika, nakon izvesnog vremena intenzivnog korišćenja, Fedora može dobiti vrlo visoku ocenu. Sistem odlično prepoznaje hardver, bilo da se radi o izmenjivim diskovima, sitnim napravicama poput audio-plejera ili digitalnim aparatima, pa će pomenuti uređaji biti automatski dostupni korisniku. Posebno raduje činjenica da je USB ADSL modem (Connexant AccessRunner) prepoznat od strane kernela, a kompletno podešavanje konekcije moguće je nakon instalacije dva paketa koji se nalaze na instalacionim medijima. Ponašanje samog grafičkog okruženja i aplikacija za svaku je pohvalu, dok su performanse i stabilnost na željenom nivou.

Prva mana koju je Fedora Core 5 pokazala tiče se potencijalnih problema kada postoji još neka particija na hard disku označena (label) kao root (/). Boot loader u tom slučaju može započeti podizanje drugog sistema, što, naravno, neće uspeti. Fstab je podešen na isti način pa će za otklanjanje eventualnih problema biti potrebna zamena oznake particije uređajem koji predstavlja (umesto LABEL=/, /dev/hda1 na primer). Grafički sistemski konfiguracioni alat (system-config-*) i ovoga puta je prisutan pa se mnoga podešavanja sistema mogu obaviti mišem (System: Administration u GNOME-u odnosno K menu: System u KDE-u). Instalacija softvera je takođe moguća bez terminala, ali nakon instalacije sistema je Yum (podrazumevani menadžer paketa) podešen tako da se podrazumeva da korisnik ima brži pristup Internetu pa u suprotnom klik na Add/Remove Software neće omogućiti instalaciju paketa sa instalacionog DVD-a na primer. Da bi to bilo moguće, potrebno je isključiti Extra i Update repozitorijume (u liniji Enabled treba postaviti 0), a glavni podesiti na /media/disk, editovanjem fajla /etc/yum.repos.d/fedora-core.repo i postavljanjem reda baseurl=file:///media/disk/ umesto podrazumevanog. Iako ovo može biti naporno manje iskusnim korisnicima, treba imati u vidu da nepostojanje kvalitetne Internet veze za široke narodne mase ipak nije problem Fedorinog razvojnog tima.

Fedora je poznata po tome što ima vrlo dobru i veliku zajednicu, pa se na adresi www.fedoraforum.org može pronaći vrlo dobra online zajednica korisnika ove distribucije, dok se svim korisnicima koji žele da koriste ovaj sistem preporučuje posećivanje sajta www.fedorafaq.org, gde se mogu naći rešenja za većinu uobičajenih problema. Nećemo propustiti da pomenemo da je Fedora Core 5 vrlo dobro lokalizovana na srpski jezik, u oba pisma.

• • •

Nakon dužeg prerioda korišćenja, Fedora Core 5 je pokazala visok nivo stabilnosti uz očuvane performanse. Ukoliko ste u mogućnosti, preporučujemo nadogradnju jer se nekim korisnicima javio problem prilikom instalacije drajvera za nVidia kartice sa podrazumevanim kernelom. Sve u svemu, aktuelno izdanje Fedore je definitivno vratilo ovu distribuciju u trku pa se slobodno može reći da je Fedora u samom vrhu ponude kada je GNU/Linux u pitanju i kada se uzmu u obzir sveža izdanja SuSE-a i Ubuntua.

A da li je Fedora Core 5 ispunila očekivanja koja je javnost svojevremeno imala za Red Hat? Proverite.

Ivan JELIĆ