Preko 10 drugi put

Pre nešto više od 13 godina, Patrick Volkerding je objavio prvu verziju Slackware Linuxa koji predstavlja jednog od pionira pakovanja Linux kernela i slobodnog softvera u celini pod nazivom distribucija. Drugog oktobra tekuće godine Slackware je objavljen u verziji 11, pa je broj 10 ostao iza njega, bilo da se radi o stažu ili izdanjima.

Na novu verziju se čekalo više od godinu dana, dok su zaljubljenici u ovaj distro već odavno koristili current koji je bio dovoljno stabilan i pre zvaničnog objavljivanja jedanaestice. Slackware je oduvek bio poznat po jednostavnosti i stabilnosti, što ne treba zaboraviti pri razmatranju prilično dugog ciklusa izdavanja verzije 11.

Tokom instalacije ništa novo

Slackware u novom izdanju isporučuje se na 6 CD-ova ili jednom DVD-u, mada je sasvim dovoljno nabaviti prva tri CD-a pošto poslednja tri sadrže izvorni kôd paketa koji se instaliraju. Na četvrtom disku se nalaze testing paketi za kernel 2.6.18 pa ako imate potrebu za njim, nabavite i četvrti disk. Peti takođe može biti interesantan jer se na njemu nalaze Zipslack i SlackBook. Na dan objavljivanja je bilo povećih problema oko preuzimanja uz činjenicu da direktan download nije mogućan kada je zvanični sajt u pitanju, već je jedina opcija torrent koji je tog dana bio nepodnošljivo spor. No, situacija se kasnije stabilizovala, a sada je moguće pogledati spisak mirror sajtova koji nude direktno preuzimanje ISO-a.

Samo su neupućeni mogli pomisliti da će Slackware imati bilo šta što ima veze sa grafikom prilikom instalacije sistema. Proces je ostao isti kao i ranije, dok je odabir kernela iz serije 2.6 mogućan prilikom inicijalizovanja boot CD-a. Nakon kraćeg vremena, sistem će biti spreman za upotrebu.

KDE sa nekoliko izuzetaka

Slackware kao boot loader instalira LILO, dok je kernel u verziji 2.4.33.3, ukoliko se prilikom instalacije ne odabere 2.6.17.13. Verovatno je Slackware jedna od poslednjih distribucija na sceni koja po podrazumevanim postavkama instalira kernel iz serije 2.4 (čak i Debian Etch instalira 2.6). Programe je prilikom instalacije moguće birati, mada je za instalaciju svega što postoji na diskovima potrebno oko 3 GB prostora.

GNOME se već izvesno vreme ne isporučuje uz Slackware pa je jedino „veliko” grafičko okruženje KDE u verziji 3.5.4. Kao alternativa može poslužiti XFCE 4.2.3 i ostali window manageri koji se mogu instalirati. Na svu sreću, instalacija GNOME-a na ovoj distribuciji nije toliko komplikovana jer su se nakon Patove odluke da ovo okruženje isključi iz distribucije pojavili projekti koji su za cilj imali pakovanje GNOME-a za Slackware. Najpoznatiji su Dropline i FreeRock GNOME, dok njihova instalacija nije problem ni za manje napredne korisnike. KDE je prisutan u full varijanti, što uključuje i Koffice u verziji 1.5.2. Treba napomenuti da ovaj paket, pored standardnih office aplikacija, sadrži i alate za rad sa rasterskom i vektorskom grafikom, Krita i Karbon. Krita je vrlo interesantan alat i predstavlja prvi program iz familije slobodnog softvera koji može predstavljati realnu konkurenciju GIMP-u. Naravno, najnoviji GIMP je tu pa nema bojazni da nepostojanjem GNOME-a nema ni GTK aplikacija.

Firefox i Thunderbird su takođe prisutni u najnovijim verzijama, mada je za ljubitelje Mozille dostupan i Seamonkey. Pored Kopetea, moguće je koristiti i Gaim, dok su za audio/video reprodukciju namenjeni Amarok i Xine odnosno Gxine. Ne treba zaboraviti ni edukativne i razvojne aplikacije koje su takođe uključene u ovu verziju. Dakle, skoro sve što valja od KDE/QT programa, zajedno sa pomenutim programima, čini sasvim funkcionalnu celinu, uz opasku da je za Inkscape trebalo naći mesta na nekom od diskova, makar kao extra paket.

Ah taj skrol...

I ova verzija Slacka je ostala dosledna svom stilu. Podešavanja sistema nakon instalacije su neophodna, a detalj koji je autoru teksta ostao u sećanju od pre nekoliko godina i dalje je prisutan – čak i trivijalan posao poput osposobljavanja skrol točkića moraće da obavi korisnik. Slackware je ostao geek distro bez milosti za korisnike koji ne žele da se dublje zavlače pod haubu kako bi sve proradilo kako treba. Brzina i stabilnost su naravno neosporivo glavni aduti i jedanaestice pa ukoliko niste napredni korisnik i želite da naučite GNU/Linux na teži način, Slackware je ostao pravi izbor.

Ivan JELIĆ