.rs

3G komercijalno u Srbiji • jeftiniji ADSL • .rs domeni neće skoro

Kada smo prvi put ozbiljnije pisali o prenosu podataka tehnologijama u okviru mobilne telefonije, sada već davne 2001. godine (SK 11/2001, 12/2001 i 01/2002), nismo mogli ni da pretpostavimo kada će korisnicima u Srbiji biti dostupne usluge paketskog prenosa podataka, a još manje prave 3G usluge. GPRS je „sišao u narod” sredinom 2003. godine (SK 9/2003), a godinu dana kasnije EDGE je stidljivo postao delimično dostupan (SK 7/2004). Sada, konačno, nakon dugog perioda testiranja (SK 1/2004), 3G postaje dostupan korisnicima.

U trenutku kada pišemo ovaj tekst, malo ranije nego uobičajeno zbog novogodišnjih praznika, prema planu Mobilne telefonije Srbije, 3G signal bi trebalo da krene do kraja godine. Pored WCDMA signala koji predstavlja osnovnu 3G tehnologiju, odmah će biti dostupan i HSDPA (High-Speed Downlink Packet Access) koji zapravo predstavlja takozvanu 3,5G tehnologiju tj. tehnologiju paketskog prenosa podataka kao komplement WCDMA koja zauzima ceo kanal (slično kao odnos CSD-a i GPRS-a). Podsetimo se da je CSD kao 2G tehnologija omogućavao 9,6 Kbit/s, GPRS kao 2,5G tehnologija u praksi je omogućio brzinu do 53,6 Kbit/s, EDGE kao 2,75G tehnologija do 384 Kbit/s, a WCDMA kao 3G tehnologija omogućava teoretsku brzinu do 2 Mbit/s. Pored WCDMA koji je idealan za prenos video-signala, HSDPA zadužen za paketski prenos u mreži MTS biće u startu dostupan sa brzinom od 1,8 Mbit/s, a uskoro verovatno i sa svih 3,6 Mbit/s, koliko je trenutno dostupno u svetu. Teoretski, brzine ovog signala su do 14,4 Mbit/s, a na njemu će biti zasnovani budući signali znatno većih brzina. Sve ove brzine treba uzeti sa rezervom u praksi, ali, u svakom slučaju, to će predstavljati znatno unapređenje postojećih brzina. Što se tiče odnosa WCDMA i HSDPA, prema sajtovima inostranih operatera, paketski prenos je do četiri puta brži i dostiže u praksi brzinu do 1,4 Mbit/s.

Toliko o tehničkoj strani. A kako će to izgledati u praksi i sa komercijalne strane? Kao što je poznato, prvo će biti pokriveni Beograd, Novi Sad i Niš, a zatim i drugi veći gradovi. Cenovna politika za sada još nije poznata, a veoma nas zanima koliko će koštati servisi video-poziva, posmatranja video-signala (najavljeno je emitovanje TV programa, spotova, pregled slike sa kamera radi izbegavanja saobraćajnih gužvi), a takođe i cena prenosa podataka. Nadamo se da će prenos podataka biti povoljniji nego što je sada jer smatramo da je trenutno veoma skup.

Pogled na cene u Evropi govori nam da ima raznih modela tarifiranja. U Engleskoj Vodafone nudi za 25 funti mesečno 250 MB podataka i dodatne megabajte po ceni od jedne funte, a za 45 funti 1 GB podataka. Sve cene su bez PDV-a i obračun saobraćaja se dobija sabiranjem dolaznog i odlaznog protoka podataka. T-Mobile nudi data pakete za 29 (3 GB) i 44 funte mesečno (10 GB), a ovaj drugi dozvoljava legalnu upotrebu VoIP tehnologije.

U okruženju smo pogledali sajt T-Mobile u Hrvatskoj (www.t-mobile.hr) i videli tri različite grupe data paketa, od ultraskupih do znatno povoljnijih. Najbolje je da pronađete aktuelnu kursnu listu i uz pomoć kalkulatora uporedite cene u Engleskoj, Hrvatskoj i trenutne cene kod nas.

Što se tiče uređaja koji podržavaju HSDPA, recimo da postoje PCMCIA i USB varijante i da je na njima mogućan, kao i uopšte na 3G mreži, automatski prelazak na EDGE ili GPRS usled gubitka HSDPS signala. Što se tiče telefonskih aparata, njihov broj nije veliki i dovoljno je reći da prvi Nokijin model sa podrškom za ovaj standard izlazi upravo ovih dana (model N95).

ADSL

Upravo u trenutku kada MTS prelazi na 3G standarde i brzi prenos podataka, zanimljiva je izjava gospodina Dragana Jeremića, direktora sektora za planiranje i razvoj u okviru Direkcije za informacione tehnologije Telekoma Srbije: „Za usluge koje se sada nude protok od 768 kilobita u sekundi je sasvim dovoljan. Brzina od pet megabita uopšte nije potrebna ukoliko ne gledate televiziju”. Takođe, g. Jeremić kaže da se ne može primetiti razlika u protoku na 768 kilobita i pet megabita u sekundi „jer je 768 kilobita sasvim dovoljna brzina da se dostupna količina podataka prihvati, prenese i prosledi”. Sa ovom izjavom se ne možemo složiti. Možda su za pojedine kategorije korisnika brzine više nego dovoljne, ali asimetričnost ADSL linka pravi probleme prilikom slanja podataka pre svega poslovnim korisnicima. Neko će primetiti da ADSL i tako nije zamišljen za poslovnu upotrebu, ali, s obzirom na cene iznajmljenih veza, manje firme su primorane da ga koriste ili da se opredele za bežične konekcije.

No, kako je Telekom Srbije postao regionalni igrač kupovinom Telekoma Republike Srpske i kandidaturom za treću mobilnu licencu u Crnoj Gori, uhvatio se u koštac sa nemačkim, austrijskim i norveškim telekomom. Nadamo se da će kao rezultat toga mnogi planovi biti brže realizovani. Da će finansijskih sredstava za to biti, govori za sada još uvek nezvanični podatak da je kredit za kupovinu Telekoma RS dobijen od Citigroupa (u njegovom sastavu posluje Citibank) koji je izjavio da je zainteresovan za oblast telekomunikacija.

Nadamo se da će do kraja 2007. godine stepen digitalizacije dostići 100%, prema planu, da će se skratiti dužina kablova od korisnika do centrala, da će broj ADSL priključaka sa 23.000 porasti na čitavih dvesta hiljada... Samo poređenja radi, pre godinu dana Hrvatska je imala sto hiljada, Slovenija dvesta hiljada ADSL priključaka, a ove godine je u Mađarskoj priključen četiristohiljaditi korisnik. Zanimljiv je podatak da je Telekom Srbije u proteklih pet godina investirao 813 miliona evra u infrastrukturu, uvođenje novih usluga i povećanje kapaciteta za 30 %, jedino ne znamo da li se ta cifra odnosi samo na fiksnu telefoniju ili je u nju uključeno ulaganje u MTS.

U okviru priče o Telekomu Srbije pomenućemo da je u prostorijama Direkcije za usluge u Dubrovačkoj 35 u Beogradu otvoren poseban prezentacioni prostor, showroom, koji korisnicima pruža mogućnost da se direktno upoznaju sa uslugama koje Telekom Srbija nudi. Pomenućemo i da, i pored toga što ADSL ima sasvim dovoljan protok, Direkcija za IT i dalje vrši testiranja ADSL2 servisa i prenosa video-signala. Svakodnevno više od 170.000 (!) Internet korisnika posmatra reality show „Veliki brat” preko portala Nadlanu.com. Možda je baš zbog toga ovaj portal jedan od pet najposećenijih sajtova u regionu...

Prema ranijim najavama, većina Internet provajdera je spustila cene ADSL usluga ispod Telekomovih. Sada najjeftiniji paketi koštaju od 750 dinara (Neobee – obračun po korišćenom vremenu!), a najjeftiniji flat 256/64 paketi od 1300 dinara. Ukoliko flat uslugu sa standardnom agregacijom još uvek plaćate skuplje, razmislite o promeni provajdera. ADSL je postao dostupan na još četiri novosadske centrale (Futog, Veternik, Bečej, Budisava). Počeli su i novogodišnji popusti kod provajdera pa prosurfujte malo kako biste našli ponudu koja vam najviše odgovara.

Međutim, ukoliko ste dvojnik ili na PCM uređaju, pokušajte da se prijavite za ADSL kod Telekoma. Ljudi koji su to pokušali kažu da sada imaju tehničkih mogućnosti, a nisu ih imali nedavno kada su se prijavili kod drugih provajdera. Inače, prekid dela Internet ruta ka inostranstvu koji je usledio u subotu 2. decembra u trajanju od nekih sedam sati po svemu sudeći nije bio najavljen, a nije izdato ni bilo kakvo obaveštenje. Problem je napravio verovatno neki od Telekomovih rutera, ali bila je subota... Ma koga to uopšte zanima?

Domen na čekanju

Do kraja godine bi, konačno, mogao da bude registrovan RNIDS i nakon toga bi mogli da počnu pregovori sa ICANN-om o registraciji domena .rs i njegovom administriranju. Iskustva govore da ti pregovori nikada ne traju manje od tri meseca, a takođe ICANN nikada ne daje administraciju domena organizaciji koja nije potpuno oformljena i tehnički sposobna da održava domen. To znači da se registraciji domena ispod nacionalnog domena .rs možemo nadati tek na proleće, a verovatno tek nešto kasnije.

U Crnoj Gori je definitivno određen administrator nacionalnog domena. Izbor je pao na Centar informacionog sistema Univerziteta Crne Gore. Očekuje se da će registracija domena pod domenom .me biti moguća tek za šest meseci.

RATEL je ovog meseca počeo izradu Integralnog informacionog sistema koji će omogućiti uspešno obavljanje svih poverenih zadataka. Sistem će se raditi etapno, a sve u sklopu sporazuma i ugovora o dugoročnoj naučno-tehničkoj i poslovnoj saradnji između RATEL-a i Konzorcijuma naučnoistraživačkih organizacija (instituti „Mihajlo Pupin”, IRITEL, IMTEL i sledeći fakulteti: Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Elektronski fakultet u Nišu i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu).

Petnaestog decembra istekao je poslednji rok za registraciju ISP-a (na adresi www.ratel.org.yu pogledajte ko je dobio dozvolu za rad) i nakon konačnog spiska provajdera Telekomu i registrovanim ISP-u će biti naloženo da raskinu ugovore sa nelegalnim provajderima. Donet je dokument pod nazivom Princip o uslovima zajedničkog korišćenja kablovske kanalizacije, a doneta je i odluka o obavezama pružalaca usluga sa dodatnom vrednošću.

Centar za razvoj Interneta, u saradnji sa RATEL-om, organizovao je predavanje i diskusiju o javnosti rada RATEL-a i mogućnostima za unapređivanje procesa javnih konsultacija o regulativi, čije je donošenje u nadležnosti RATEL-a.

Zavod za zaštitu prirode Srbije predstavio je novi informacioni sistem i geografski informacioni podsistem te ustanove koji je jedinstveno rešenje u našoj zemlji u oblasti zaštite prirode.

Zavod za informatiku i Internet analizirao je stanje sajtova državnih organa u sklopu približavanja e-upravi. Izveštaj i preporuku možete preuzeti na adresi www.rzii.sr.gov.yu/?Brosura%201.zip (Analiza stanja Internet prezentacija državnih organa RS i Unapređenje, razvoj i standardizacija Internet prezentacija državnih organa).

Šestog decembra održana je inauguracija akademske mreže jugoistočne Evrope u Rektoratu Univerziteta u Beogradu pod nazivom „Povezivanje akademske mreže Srbije sa akademskom mrežom Evrope GEANT”. Događaj je bio prenošen uživo preko Mreže (www.rcub.bg.ac.yu/events).

Pretraživač www.pogodak.co.yu predstavio je novi servis. Reč je o pretrazi multimedijalnih fajlova jer su analize pokazale da naši korisnici najviše traže upravo ovakve sadržaje. Svaki pronađeni fajl ima kratak opis, a postoje i filteri za video, foto i audio. Vredi probati ako još uvek niste.

• • •

U novoj godini želimo vam brze veze, da registrujete svoj .rs domen, da na našem parčetu Interneta možete da plaćate robu i usluge svojim dinarskim platnim karticama.

Dušan DINGARAC