Nakon izlaska na tržište sjajnog Burnout Legends (SK 9/2006), razvojnim timovima koji planiraju da se bace na izradu trkačkih igara za PlayStation Portable posao zaista neće biti nimalo lak. Ovo ostvarenje pravi je primer kako bi – kako sa koncepcijskog tako i sa audio-vizuelnog aspekta – jedna džepna simulacija vožnje trebalo da izgleda. Akcija u kontinuitetu, pregršt igračkih modova i sjajne tehničke karakteristike osnovne su njene odlike.

Serijal Need For Speed na PSP-u je prisutan praktično od samog izbacivanja konzole na tržište i ne može se pohvaliti značajnijim uspehom među igračima. Nakon sasvim solidnog Rivalsa (SK 6/2006), stvari su se pogoršale izlaskom Most Wanted 5-1-0 koji je ostavio prilično bled utisak (o prenaglašenoj težini nećemo ni da pričamo). Programeri EA Gamesa ipak ne odustaju tako lako i, vođeni onom narodnom „treća sreća”, odlučili su da se u ringu još jednom okušaju protiv konkurencije.

Ako ste imali prilike da igrate NFS: Carbon u stonoj varijanti (PC, PlayStation 2/3, Xbox 360), iznenadiće vas podatak da je verzija za PSP (baš kao i za ostale džepne konzole) sadržajno potpuno drugačija. Iako je princip igranja manje-više identičan, prateća priča je izmenjena, a cilj igrača je da pronađe ubice svog starijeg brata koji je poginuo u insceniranoj saobraćajnoj nesreći za vreme jedne od uličnih trka (međuscene su urađene u stripskom maniru, sa sveprisutnim voiceoverom i odlično „popunjavaju” atmosferu).

Radnja se odvija u gradu pod nazivom Coast City koji je, baš kao i u „velikoj” verziji igre, podeljen na velik broj oblasti. One se nalaze pod kontrolom suparničkih automobilskih bosova koje redom morate izazivati na duel kako biste došli do traženih informacija. Postoji nekoliko različitih vrsta trka, a pored onih koje smo viđali u prethodnima nastavcima (kružne trke, sprint, nokaut), našlo se mesta i za nekoliko novih. Najzanimljivije su svakako Takedown trke u kojima je cilj „izgurati” naznačen broj suparničkih vozila sa puta za određeno vreme (ovo je u potpunosti preuzeto iz igre Burnout). Osvojeni delovi grada zauvek ostaju u vlasništvu igrača, za razliku od stone verzije igre u kojoj se stečeni status povremeno morao braniti. Own The City je prva NFS igra na PSP-u u kojoj je omogućeno da se automobilom slobodno krstari gradom, uletanje u okršaje sa saobraćajnom policijom ili zastrašivanje suludom vožnjom lokalne vozače (saobraćaj u gradu inače je neprirodno slabog intenziteta).

Own The City je jedna od vizuelno najprijemčivijih igara za PSP koje su se do današnjeg dana pojavile na sceni. Automobili su modelovani sa puno pažnje, ali ono što „iskače” u prvi plan jeste detaljnost samih staza i objekata pored njih. Sve trke odigravaju se pred samo svitanje, čime je izbegnut mračan feel serijala Underground, što nam se posebno dopalo. Predivna grafička rešenja očigledno su bila prevelik zalogaj za PSP-ov hardver, tako da se veoma često stiče utisak da igra „guta” frejmove. Pojava ne smeta toliko, ali je evidentna i neuobičajena. Muzička podloga je, kao i uvek, licencirana i izuzetno skladno uklopljena u celinu, što se ne bi moglo reći za zvučne efekte (čitaj, brundanje motora) kojima je moglo biti posvećeno još malo pažnje.

Adresa: www.needforspeed.com

Vladimir PISODOROV