Interaktivni roboti

Kućni roboti više nisu domen naučne fantastike. Bez gunđanja obavljaju kućne poslove, a uskoro će biti tu da se sa nama druže, ako nas pravi prijatelji iznevere

Magična reč kada se radi o igračkama budućnosti jeste interaktivnost. Već su tu proizvodi koji mogu da obavljaju razne radnje koje biraju korisnici. Najčešće je dovoljno pritisnuti neko dugme, dati komandu, a onda umesto da se igrate, da budete aktivni i koristeći maštu osmislite komunikaciju sa igračkom. Možete da posmatrate igračku koja peva, igra, čita tekst, spava... Zabavni roboti su igračke, koje često interaktivnim putem mogu da izvode određene zadatke, po komandi.

Poznati proizvođač igračaka, Lego, u ponudi ima Lego Mindstorm NXT paket koji prepliće kockice sa robotskom tehnikom. Mindstorms NXT između ostalog ima 32-bitni mikroprocesor, softver i brojne senzore. Srž paketa je softver, uz čiju pomoć možete kreirati radnje koje želite da vaš robot obavlja. Sve što programirate prenosi se u procesor high tech igračke putem USB-a ili Blootootha, zahvaljujući čemu možete da kontrolišete robota i preko mobilnog telefona.

Ako ne želite robota koji je uvek isti, tu je WR-07, transformers koji se za nekoliko sekundi pretvara iz automobila u robota.

Digitalni ljubimci

Prvo su postali hit u Japanu, a onda su se preselili u Ameriku i ostatak sveta. Verovatno prvi digitalni ljubimac je Tamagotchi, uređaj koji na svom malom ekranu ima sliku ljubimca, dok dugmići sa strane omogućuju obavljanje raznih aktivnosti: okupati, nahraniti i slično. Ako ostavite ljubimca suviše dugo bez pažnje on će „umreti”. Dok virtuelni ljubimci imaju prednost nad pravim što ne morate o njima da brinete, Tamagotchi je primer igračke o kojoj morate da vodite računa. Digitalni ljubimci mogu biti trening i provera da vidite da li ste za pravog. Na isti način funkcioniše i digitalni ljubavnik. Svaka od osam „osoba” koje možete izabrati za „partnera” dolazi sa svojim posebnim karakterom. Virtuelnog ljubavnika uvek možete nositi sa sobom i neće vas nikad povrediti, ali morate povremeno da ga „poljubite”, „zagrlite” ili „obradujete poklonom”.

Po uzoru na životinje

Napredniji od virtuelnih ljubimaca (i ljubavnika) su zabavni roboti, koji za razliku od digitalnih, imaju fizičku formu. Među najpopularnijim zabavnim robotima je baš robot pas, a postoji više verzija. Svim digitalnim kučićima zajedničko je da oponašaju psa i ne traže hranu.

Robot-psa iDog kreirala je Sega. On reaguje na muziku iz spoljnjeg izvora, a ima u sebi 70 ugrađenih melodija. Takođe može da „igra” uz muziku, a na licu ima sedam grupa svetlosnih dioda. Na nosu, glavi i repu ima prekidače koji reaguju na korisničke akcije. Emocije mu se menjaju zavisno od interakcije sa korisnikom, a to se vidi u različitoj kombinaciji boja u svetlosnim diodama.

Poo-Chi je takođe prvobitno razvila Sega, a posle velikog uspeha u Japanu, Tiger Toys su ga preneli u Ameriku. Poo-Chi može da leži ili da se uspravi, a oči su mu od svetlosnih dioda koje pokazuju „emocije”. Simboli srca u očima označavaju da je srećan. Poo-Chi ima pet senzora na telu i svaki mu zadaje drugu komandu. Zavisno od dužine korišćenja senzora, on je u određenom raspoloženju. Preko IR senzora može da „priča” sa ostalim Poo-Chi ljubimcima ili Furbijem, stvorenjem od krzna i senzora koje priča, spava i zahteva pažnju inače može da se razboli i postane zlo. Poo-Chi „govori” koristeći unapred snimljene zvuke, a može i da peva šest pesama. Ta komanda se pokreće dodirivanjem svetlosnog senzora iznad njegove njuške ili pritiskanjem senzora na dodir na njegovoj glavi. Zavisno od broja dodira, Poo-Chi peva i igra uz drugu pesmu.

Prvi masovno rasprostranjen robot na svetu jeste Sonyjev Aibo, robot-pas koji prepoznaje lica svojih vlasnika i izgleda kao da ispoljava neka osnovna osećanja. Za razliku od ostalih robota-pasa, Aibo može da se kreće i trčkara po kući za lopticama. Njegov naziv je tu kao skraćenica od Artificial Intelligence roBOt, ali na japanskom Aibo znači prijatelj. Izgleda kao kučence iz crtanog filma, kom je iz generacije u generaciju rasla veštačka inteligencija. Poslednja verzija Aiboa može da prepozna 75 reči. Može da igra i da fotografiše kamerom smeštenom u njegovom oku, ali i da prepoznaje ljude. Poslednje verzije su opremljene Wi-Fi konekcijom, što mu omogućava i da vam pošalje snimljene fotografije. Sa novom generacijom robota koji mogu da postave fotografije i tekst direktno na Web stranica nastala je i nova reč: „roblogs” (blogovi koje postavlja robot). Prvi roblog je „napisao” upravo Aibo. Sony je, međutim, obustavio njegovu proizvodnju, tako da najsavršenije robot-kuče više ne možete da kupite. Tu su zato neki drugi roboti životinje.

High tech šimpanzo, sa ekspresivnim licem i ličnošću, učiniće da stvarno poverujete da je vaš ljubimac živ. Realistično životinjsko ponašanje, prilagođavanje ponašanja zavisno od raspoloženja. Može se podesiti na: radoznalo, uplašeno, srećno i besno. Infracrveni sistem je tu da registruje pokrete, objekte i da reaguje na ljudsku interakciju, a tu su i senzori koji reaguju na dodir.

Ako vam šimpanzo nije dovoljno egzotičan, tu su roboti-zmije. Za razliku od zmija otrovnica, reptil robot može da oseti kad mu se približite i reaguje tako što beži. Kompanija Dinosaur Robots ima u planu komercijalizaciju svojih robota, a vi pogodite u kom obliku. Trenutno se fokusiraju na stvaranje potpuno realističnih muzejskih primeraka koji bi izgledali kao životinje iz zoološkog vrta.

Po uzoru na čoveka

RoboSapien je robot igračka preprogramiran da se kreće. Može biti kontrolisan infracrvenim daljinskim upravljačem ili računarom koji ima IR. Osim da se kreće, može i da hvata predmete, kao i da ih baca. Daljinski upravljač ima 21 dugme. Uz dva shift dugmeta, dobija se 67 mogućih komandi koje robot može da sprovede.

Naučnici iz Koreje razvili su prvog androida ženu, EveR-1, visine 160 cm. Razume oko 400 reči, priča i pravi izraze lica uz pomoć 15 motora ugrađenih u njeno lice. Ovaj android može da se koristi kao vodič u muzejima ili da čita knjige deci.

Kad robot bude mogao ne samo da vam donese kafu, već i da sa vama ćaska dok je ispijate, to će biti veliki tehnološki korak. Društveni robot treba da komunicira sa korisnikom, a za to je neophodna njegova autonomija. Robot kojim se upravlja putem daljinskog upravljača ne može se smatrati društvenim jer ne donosi odluke samostalno. Naučnici i proizvođači tehnoloških uređaja neprekidno rade na unapređenju interaktivnih elemenata robota.

Kismet je robot sa audio-vizuelnim sistemom koji je tu sa idejom da se uključi u ljudsku interakciju i da simulira emocije i izgled čoveka. Izrazi lica koje prikazuje kreirani su kroz mrdanje ušiju, obrva, očnih kapaka, glave, brade, kao i putem glasa i pokreta. Kismet može i da pokreće oči i usmerava pogled kao čovek, što doprinosi tome da mu ljudi pripišu komunikativnu vrednost. Nošenjem malog mikrofona čovek može da utiče na ponašanje Kismeta. Zvučni signal se prenosi u računar od 500 MHz opremljen Linuxom, koji koristi specijalni softver sposoban da obrađuje zvuk u realnom vremenu. Za sve funkcije ovog robota koristi se još pet računara.

Robot može da vam pravi društvo i kad se rekreirate. Ako idete na golf, povedite robota InteleCady. On ima ugrađen GPS sistem koji će vas pratiti po terenu pružajući sve relevantne informacije (prepreke, udaljenost od rupe).

Roboti – kućne pomoćnice

Japanci imaju robote koji služe umesto hostesa da pozdrave goste, a roboti barmeni mogu da vam sipaju pivo ili naprave koktel. Roboti mogu i da prepoznaju dobro vino i preporuče sir koji ide uz njega.

Dok neki roboti služe da nas zabave, tu su oni koji obavljaju poslove u kući i oko nje. Kompanija IRobot dizajnirala je robote koji pomažu u svakodnevnim radnjama. Roomba je inteligentni usisivač, koji se zavlači pod krevete i kauče svaki put kad čisti, a automatski se vraća na punjenje. Postoji i verzija u kojoj je moguće automatsko podešavanje kada je potrebno da se usisava. Sistem sa desetak senzora je tu da snima okruženje i prilagodi kretanje usisivača. Roomba je odličan i za negu kućnih ljubimaca, ali ne high tech, samo pravih. Na istom sistemu radi i Scooba, robot koji čisti podove koristeći četvorostepeni sistem: priprema, kvašenje, ribanje i sušenje.

Daljinski upravljači sa stavom

Dok postoje roboti čiji je cilj isključivo da zabave, kao i oni koji su tu da pomognu u obavljanju svakodnevnih poslova, sve se više radi na proizvodima koji objedinjuju zabavne i praktične elemente.

Philipsov iCat bi mogao biti igračka, uvek pri ruci da čita priče, peva, igra se s detetom i zabavlja ga. Reaguje i na maženje, kao prava mačka, a ne izaziva alergiju. iCat je, međutim, pomagalo u upravljanju multimedijalnim sadržajem i može i da skuplja odgovore „da” i „ne” i bira filmove i muziku na osnovu onga što se korisniku jeste ili nije dopalo. iCat je 38 cm visok robot, ima 13 električnih motora koji pomeraju oči, obrve, kapke, usta i glavu robota da bi se stvorili određeni emotivni odgovori. Izrazima lica može da simulira sreću, iznenađenje, bes, tugu, a sve to je u službi stvaranja interakcije čoveka i robota. Kamera instalirana u glavi iCat služi i da bi se razaznala lica i predmeti. Svaka noga sadrži mikrofon za snimanje i prepoznavanje zvuka, kao i za određivanje pravca iz kog zvuk dopire. Instalirani su i zvučnici i zvučna kartica, kao i senzori i raznobojne svetlosne diode u stopalima i ušima. Putem svetlosnih dioda u ušima može se utvrditi u kom je operativnom stanju iCat, tj. da li je zauzet, spava ili sluša naredbe...

Iako nema neki prepoznatljiv oblik, sprava sa nadimkom Dimi, takođe iz Philipsa, ponaša se kao prijatelj. On može da govori i prepoznaje govorne komande kao i da razazna lica i gestikulaciju. Komunicira sa korisnicama na prirodan, „ljudski” način. Dimi je tu da premosti jaz između čoveka i sve više tehnologije u stanu. Maksimalno je prilagođen interakciji sa ljudima i pokazuje „ličnost”. Razume šta mu se kaže, odgovara na pitanja koristeći „govor tela” i prepoznaje lica zahvaljujući ugrađenoj kameri. Pokrećući glavu, Dimi može da prati kretanje čoveka po sobi, a sva ta njegova „životnost” može da izazove emotivnu vezanost korisnika. Centralni softver integriše Dimijeve senzorske komponente u jedinstvenu platformu. Uz softverski paket moguće je razviti posebne aplikacije koje će definisati interakciju sa Dimijem, kao i radnje koje će obavljati. Dimi je, zapravo, interaktivni daljinski upravljač. Po naredbi može da na TV ekranu vrti slajdove vaših fotografija, a ako ga umrežite, možete od njega dobiti razne informacije i to jednostavno postavljajući pitanja: „Kakvo je vreme? Kako glasi recept za musaku? Kakvo je stanje na berzi?” Dimijeva upotreba, takođe, može da se proširi i prilagodi da posebni koristi starijim ili bolesnim osobama.

Nabaztag je naziv Internet-zeca koji se priključuje u kućnu bežičnu Wi-Fi mrežu. Za vas može da proveri da li vam je stigla neka e-mail poruka, obavesti vas o tome svojim lampicama, ali i da vam je pročita! Može da saopštava i izabrane podatke sa Mreže (vremensku prognozu, na primer) pa čak i da izgovori ono što vaši prijatelji ovom zecu pošalju kao SMS poruku.

• • •

Očigledno, budućnost će doneti robote koji misle i osećaju. Da li je to krajnji cilj tehnologije? Ili možda želimo društvo robota baš zato što ćemo time izbeći nešto od onoga što nosi komunikacija sa ljudima?

Sanja STOJANOVIĆ