Pravljenje stop-motion filmova

Da biste napravili sopstveni animirani film, dovoljan je digitalni fotoaparat, stativ, kompjuter i malo kreativnosti

Stop-motion je tehnika animacije kojom se pravi iluzija kretanja statičnih objekata. Tehnika je izuzetno jednostavna – napravi se fotografija statičnog objekta, on se pomeri, zatim se ponovo fotografiše i taj proces se ponavlja onoliko puta koliko je potrebno. Za jedan sekund takve animacije potrebne su 24 slike. Istorija stop-motion filmova stara je koliko i sama kinematografija, a prvi film napravljen je još 1898. godine. Međutim, sa razvojem kompjutera, ovakav način animiranja se sve ređe upotrebljava jer je kompjuterska 3D animacija jednostavnija i brža, a mogućnosti su neuporedivo veće. Najbolji primer za to je serija naučnofantastičnih filmova „Terminator”. U prvom delu, koji je snimljen 1984. godine, u scenama u kojima se vidi kompletan ogoljeni metalni skelet T-101 kako juri Saru i Kajla korišćena je stop-motion tehnika. Takve scene se „iz aviona” razlikuju od scena u kojima je korišćen animatronik (scene u kojima se skelet Terminatora vidi od pojasa nagore). Samo sedam godina kasnije, „Terminator 2” prikazuje moći kompjuterske animacije tako što omogućava T-1000, negativcu od tečnog metala, da menja oblik po želji, a scene koje su kompjuterski generisane veoma se teško razlikuju od snimljenih.

U današnje vreme, računari koje imamo u svojim domovima brži su od onih koji su korišćeni za pravljenje „Terminatora 2”, a digitalni fotoaparati postali su deo „standardne opreme” svake porodice. Šteta je da sva ta tehnika stoji neiskorišćena jer ono za šta je nekada bio potreban studio, danas može da se izvede u kući. Ono za šta je nekada bio potreban tim profesionalaca, danas može da izvede maštoviti amater. Verovatno vam nikada nije palo na pamet da vaš digitalni fotoaparat u kombinaciji sa kompjuterom možete veoma lako da iskoristite za pravljenje stop-motion animacije. Mi smo tu da vas podsetimo, a pomalo i inspirišemo.

Pripreme

Od procesa fotografisanja najviše zavisi kvalitet završnog proizvoda. Treba imati u vidu da je potreban velik broj fotografija za relativno kratak video-snimak (za minut snimka potrebno je oko 1500 fotografija). Kako bi kvalitet fotografija bio ujednačen, potrebno je obezbediti jednake uslove snimanja. Da bi se izbeglo pomeranje fotoaparata, neophodno je koristiti stativ. Što je masivniji stativ, to je veća stabilnost fotoaparata na njemu i manja mogućnost da se on pomeri u toku fotografisanja. Na primeru koji smo mi napravili za ilustraciju teksta može se videti kako se u nekim frejmovima pomera stativ, a u drugim kutija i slagalica na stolu. Druga bitna stavka koju treba kontrolisati jesu svetlosni uslovi. Ukoliko su vam na snimku potrebni stalni svetlosni uslovi, najbolje je slikati noću uz pomoć dobro raspoređenog veštačkog svetla (druga mogućnost je namerno fotografisanje promenljivog svetla, o čemu će biti reči kasnije).

Kada smo obezbedili konstantne uslove rada, potrebno je „ubediti” i fotoaparat da su uslovi u kojima radimo nepromenljivi. Tada na scenu stupaju napredne opcije fotoaparata (ukoliko ih on ima). Prvo treba fiksirati fokus i ručno ga podesiti na udaljenost objektiva od scene. Zatim je potrebno isključiti blic i podesiti balans bele boje na odgovarajuću vrednost (bilo merenjem ili korišćenjem neke od predefinisanih opcija). Na kraju treba ručno podesiti trajanje ekspozicije i otvor blende u zavisnosti od svetlosnih uslova. Na taj način smo izbegli da aparat za svaku fotografiju izračunava tačku fokusa, balans bele boje i trajanje ekspozicije jer bi to sigurno dovelo do različitih parametara fotografije. To bi se u izlaznom video-snimku manifestovalo kao promena boje (usled različitog izračunavanja balansa bele boje), zamućivanje (automatski fokus koji izoštrava različite delove scene što je naročito uočljivo u makro fotografiji) ili tamni i svetli treptaji (automatsko određivanje ekspozicije i otvora blende).

Slagalica - naš primer stop-motion filma (link za download je u desnom donjem uglu ove stranice)

Pošto fotografišemo pod veštačkim svetlom; u zavisnosti od nivoa osvetljenja može da se dogodi da ekspozicija mora da se podesi na duže vrednosti nego što je uobičajeno. U tom slučaju bi svako pomeranje aparata u toku ekspozicije dovelo do zamućivanja fotografije. Iako koristimo stativ, aparat može da se pomeri u trenutku pritiskanja dugmeta zatvarača. Zbog toga je potrebno upotrebiti tajmer. Neki aparati nude izbor između, recimo, dve i 10 sekundi, pa je dovoljno izabrati kraću vrednost.

Što se rezolucije fotografija tiče, nije neophodno slikati u najvećoj rezoluciji koju fotoaparat podržava. Pre početka treba razmisliti o tome koja će biti izlazna rezolucija video-snimka i tu rezoluciju podesiti na fotoaparatu. Ukoliko nju nije moguće izabrati na aparatu, treba izabrati neku koja se dobija prostim množenjem – recimo za izlaznu rezoluciju video-snimka od 800 x 600 piksela, poželjno je izabrati, na primer, 1600 x 1200. Prilikom kasnijeg smanjivanja slike, dva piksela se smanjuju na jedan i tako se izbegavaju komplikovane interpolacije koje mogu da dovedu do slabijeg kvaliteta umanjene slike. Prilikom izbora rezolucije izlaznog video-snimka treba uzeti u obzir standardne televizijske i kompjuterske rezolucije, kao i ograničenja kodeka. Na primer, DVD PAL rezolucija je 720 x 576, HDTV je u rezolucijama 1280 x 720 i 1920 x 1080 u zavisnosti od standarda, a ograničenja kodeka mogu biti u maksimalnoj podržanoj rezoluciji ili u odnosu horizontalne i vertikalne rezolucije snimka.

Fotografisanje

Pre nego što se upustite u avanturu pravljenja stop-motion filma, imajte u vidu da je to dugotrajan i ponekad mukotrpan posao. Kao što smo pomenuli, minut video-snimka zahteva oko 1500 fotografija. Isti niz radnji potrebno je ponoviti nekoliko hiljada puta – pomeriti objekte u kadru, skloniti se iz kadra i sa svetla, stisnuti dugme zatvarača, sačekati da istekne vreme tajmera i da se snimi fotografija i zatim ponoviti ceo proces. Toliki broj fotografija će sigurno zahtevati nekoliko menjanja baterija, kao i povremeno pražnjenje memorijske kartice na kompjuter, u zavisnosti od njenog kapaciteta, pri čemu je neophodno paziti da se fotoaparat ne pomeri u odnosu na scenu. Tokom neprekidnog rada greju se i fotoaparat i memorijska kartica, a stalno ponavljanje istog pokreta može da ima ozbiljne fizičke posledice (autor teksta je nedelju dana bio ozbiljno ukočen kao posledica pravljenja video-snimka u trajanju od samo 40 sekundi). Ipak, ne dozvolite da vas to pokoleba jer je konačni rezultat vredan truda. Treba stalno imati u vidu obim posla i podeliti ga na nekoliko dana, ako je moguće.

Posao mogu znatno da olakšaju opcija automatskog snimanja na samom fotoaparatu ili poseban softver namenjen tome. Neki fotoaparati imaju mogućnost da se podese da „okidaju” željeni broj slika u tačno određenom intervalu. Recimo, napredniji Canonovi fotoaparati imaju opciju u meniju koja se zove Intervalometer. Njom je moguće podesiti da aparat snimi između dva i sto snimaka u intervalu koji je moguće podesiti između jednog i 60 minuta. U pauzama između fotografija, fotoaparat se sam isključuje i uključuje, bez uvlačenja objektiva, kako bi štedeo baterije. Nažalost, ovakav način automatskog snimanja pogodan je u veoma malom broju slučajeva o kojima će biti reči nešto kasnije. Za snimanje pravog stop-motion filma potrebni su kraći intervali i veći broj snimaka. Na sreću, postoji mogućnost finije kontrole Canonovih fotoaparata. Prvi način je instalacija zvaničnog softvera ZoomBrowser EX koji se isporučuje uz aparat. Kada je fotoaparat spojen USB kablom, iz programa je moguće podesiti snimanje u intervalima između 5 sekundi i 60 minuta. Još više opcija dobija se instalacijom posebnog softvera po imenu GBTimeLapse (www.granitebaysoftware.com) čija je jedina funkcija slikanje u intervalima radi kasnijeg spajanja u video-snimak. Broj funkcija i mogućnosti podešavanja je ogroman, jedini nedostatak programa je to što podržava samo Canon fotoaparate. Ukoliko imate neki od podržanih Canonovih aparata, GBTimeLapse je izuzetan program koji će vam znatno olakšati pravljenje sirovog materijala za budući film.

Prednost korišćenja softvera za snimanje fotografija jeste što se one snimaju direktno na kompjuter i na taj način se eliminiše potreba za povremenim pražnjenjem memorijske kartice. Još važnije, kada podesite vremenski interval koji vama odgovara, moći ćete da se koncentrišete samo na pomeranje objekata na sceni, bez potrebe da pritiskate dugme zatvarača na fotoaparatu, što štedi fotoaparat, ali i vas.

Obrada materijala

Kada skupite hiljade slika, vreme je da ih pretvorite u video-snimak. Za naš video-snimak mi smo iskoristili VirtualDub koji podržava uvoženje niza slika (File –> Open video file, a zatim u padajućem meniju Files of type izabrati Image Sequence). Pre toga je potrebno ispuniti dva uslova – imena slika moraju da budu u neprekidnom rastućem nizu i podržani format slika je BMP ili TGA. Fotoaparati automatski imenuju slike u rastućem nizu, a problem može da nastane ako ste neku sliku iz niza obrisali zato što niste bili zadovoljni njom. VirtualDub će prekinuti automatski uvoz slika kada naiđe na prekid u nizu. Za pravljenje novog neprekidnog niza moguće je koristiti neki od programa za menjanje imena fajlova ili opciju Multi Rename u Total Commanderu. Pod stavkom File name treba staviti „[C]” što označava brojač, a zatim u zavisnosti od ukupnog broja fotografija treba pod Digits podesiti broj cifara u novom nizu. Slična opcija postoji i u programu ACDSee (Tools –> Batch Rename).

Kada smo dobili neprekidan niz JPG slika, treba ih iz programa po želji iskonvertovati u BMP ili TGA. Na primer, ACDSee nudi automatsku konverziju u željeni format. Potrebno je odabrati sve slike iz niza, a zatim izabrati stavku Convert File Format u meniju Tools. Posle nekoliko jednostavnih koraka, kao rezultat imamo novi direktorijum pun BMP ili TGA slika. Ovde je bitno napomenuti činjenicu koja se tiče ovih grafičkih formata i slobodnog prostora na disku. U našem primeru od 40 sekundi, direktorijum od 972 JPEG fotografije u rezoluciji 1600 x 1200 zauzima 624 MB. Isti broj slika u istoj rezoluciji iskonvertovan u TGA zauzima 5,04 GB, dok u BMP-u zauzima 5,21 GB. Ušteda prostora bi se mogla ostvariti smanjivanjem rezolucije fotografija na željenu rezoluciju video-snimka pre konverzije u BMP ili TGA ili upotrebom nekog drugog softvera koji može da složi JPEG slike u video snimak.

Kada smo niz slika konačno uvezli u VirtualDub, pre krajnje kompresije možemo dodati i neki od filtera. Pošto smo mi smanjivanje slika odradili iz VirtualDub-a, dodali smo filter Resize u okviru kojeg smo izabrali najprecizniju Lanczos3 interpolaciju tačaka. Kako bismo napravili prelaz između frejmova, dodali smo Motion blur filter. Redosled filtera je bitan pa treba obratiti pažnju i na to. Ukoliko želimo da naš video- -snimak prati neka muzika ili zvuk, možemo dodati WAV zvuk pod Audio –> WAV Audio. Brzina odvijanja filma se podešava pod Video –> Frame Rate. Podrazumevano je podešen na približno 30 frejmova u sekundi, a ukoliko ima potrebe, možete usporiti odvijanje „akcije” ili podesiti da se video-snimak odvija u frejmrejtu koji je potreban da bi video trajao koliko i zvučni zapis. Kada je sve podešeno kako treba, pod Video i Audio treba izabrati Full processing mode, a zatim u oba menija pod Compression izabrati način i stepen kompresije slike i zvuka. Kada smo potpuno zadovoljni svim podešavanjima, opcijom File –> Save as AVI napravićemo naše malo remek-delo.

Ograničeni maštom

Ukratko smo objasnili put od niza fotografija do filma. Šta će se na tim fotografijama naći, zavisi od vaše mašte. U našem primeru mi smo spiralno rasklapali slagalicu od hiljadu komada i slikali smo međufaze. Slike smo zatim složili obrnutim redosledom i tako smo postigli iluziju slagalice koja se sama slaže na stolu. Fotoaparat možete postaviti na prozor i uz pomoć Intervalometra ili softvera podesiti da slika na pet minuta u trajanju od 20 sati. Tih 240 fotografija će u 10 sekundi video-zapisa efektno prikazati noć, izlazak sunca, tok dana, zalazak sunca i ponovo noć. Ako za model izaberete neku lako kvarljivu namirnicu, a period automatskog slikanja podesite na sat vremena, za nedelju dana imaćete u 168 fotografija ili sedam sekundi ceo proces truljenja. Možete ići i u suprotnom smeru – zasadite seme neke biljke i snimajte kako niče i raste. Tada ne morate da koristite automatiku, dovoljno je da u isto vreme jednom dnevno napravite sami fotografiju.

Ukoliko želite da imate pokretne modele, a imate smisla za režiju, možete napraviti i pravi mali film. Kao modele možete koristiti automobilčiće, modele od Lego kockica, plišane igračke ili modele od plastelina. Između dva frejma (to jest dve fotografije) potrebno je da pomerite model u novi položaj. Ako biste želeli, na primer, da napravite video-zapis automobila koji kreće iz stanja mirovanja i ubrzava van kadra, potrebno je da model u početku pomerate manje, a zatim sve više, što će na izlaznom video-snimku dati iluziju ubrzanja. Za određivanje toga koliko je potrebno pomeriti model, potrebno je ili iskustvo ili poznavanje najosnovnijih (i jednostavnih) formula iz fizike koje se tiču brzine i ubrzanja, a koje su u vezi sa pređenim putem i vremenom. Sada vam je sigurno žao što ste spavali na časovima?

Sirovi materijal moguće je obraditi i u nekom profesionalnijem programu za obradu video-materijala. Scene možete snimati iz različitih uglova, a zatim u odgovarajućem softveru to spojiti koristeći tranzicije između kadrova. Zvučna podloga se može pripremiti u nekom od programa za obradu zvuka. Najlepše u celoj priči je što je oprema potrebna za pravljenje najjednostavnijeg ili najkomplikovanijeg filma identična – stativ, fotoaparat i kompjuter. Koliko ćete daleko ići, zavisi samo od vaše mašte i strpljenja. Nadamo se da smo tu maštu uspeli da raspalimo.

Ivan ČABRILO