Socijalni fenomen Interneta

Internet je ogledalo društva

Internet je ogroman digitalni habitus koji su kreirali ljudi i, kao takav, verno reflektuje populaciju koja ga koristi. U prvim godinama razvoja Interneta naivno se očekivalo da će ovaj kanal komunikacije ostati većim delom nedodirnut civilizacijskim problemima, egzistirajući kao čista planetarna komunikaciona mreža. Dobrim delom je to tako i bilo jer su prvi korisnici Interneta bili entuzijasti, naučnici, tehnički nastrojeni i slični, a oni su većim delom nastojali da održe atmosferu drugarstva, uzajamnog pomaganja i otvorene komunikacije. Međutim, s vremenom je korišćenje Interneta postajalo dostupno sve većem broju ljudi koji su u njemu videli samo novu oblast za proširenje svog delovanja ili zadovoljenja potreba. I tako, na kraju, kao što je Internet prvih godina bio samo refleksija entuzijasta i pionira nove ere digitalne komunikacije, tako je i danas refleksija celokupnog društva jer je ovaj kanal postao planetarni virtuelni sistem.

Svi procesi i promene koji se dešavaju sa ovim medijem za komunikaciju postaju izraženiji u skladu sa unapređenjem njegovog tehničkog razvoja. Internet kao sredstvo postaje sposobniji da oponaša sve vidove komunikacije, zabave ili rada, tako da je logično očekivati da će verno prenositi navike, običaje i prirodu svojih učesnika. U ovoj fazi razvoja globalne mreže može se prepoznati nekoliko snažnih struja njenog razvoja. Recimo, jedna od njih je Internet televizija koja je aspekt razvoja za koji je Bill Gates rekao da će u doglednoj budućnosti potisnuti klasične metode emitovanja TV programa. U to ne treba sumnjati.

Jedan, možda manje poznat pravac razvoja Interneta jeste u smeru interaktivnih 3D okruženja (www.secondlife.com). U tom 3D okruženju se trguje, sedi u restoranu i razgovara, u mračnim ćoškovima prodaju oružje i droga, a da sve to uopšte nije samo igra, pokazuje činjenica da su mnoge velike kompanije, počevši od IBM-a pa do Tojote, uzele učešća u ovom 3D svetu. Ovaj pravac razvoja Interneta još uvek nije dovoljno prepoznat, iako u sebi nosi mnogo dramatičnije efekte od svega do sada viđenog.

Razvoj tehnologija za prenos zvuka (Internet telefoniranje, streaming radio, podcasting...), prenos slike (Internet televizija, videocasting, video streaming...), bogate Web aplikacije (Google spreadsheet, Gmail, kalendari, organizatori...), kao i dramatična 3D okruženja pokazuju jasno da se Internet sve više transformiše iz pukog izvora informacija u bogat radni i zabavni digitalni habitus.

U ovakvim okolnostima gotovo je nerealno očekivati da novi digitalni svet ne dodirnu ljudi na rubu zakona. Takođe, nerealno je očekivati da Internet danas ne bude čak i u većoj meri refleksija globalnog ljudskog društva i populacije koja ga koristi. Ovako nešto je jasno vidljivo na svakom koraku. Broj neželjenih e-mail poruka je veći od broja regularnih, pedofili vrebaju decu na forumima, hakeri upadaju u banke preko Mreže i pljačkaju ih, Kinezi se spremaju za cyber ratovanje, radikalni islamisti komuniciraju koristeći tehnologiju za kriptovanje i vrbuju nove pristalice, kriminalci prodaju drogu... A sve pomenuto je samo „vrh ledenog brega” tamne strane Interneta.

Nema svrhe kriviti tehnologiju i one koji su kreirali Internet. Uprkos svemu, on je najveća tehnološka tekovina naše civilizacije, tako da ako stojimo pred ogledalom i ne dopada nam se odraz u njemu – znajmo da ogledalo nije krivo!

Velika tehnološka dostignuća i evolucija Interneta nas tek očekuju. Ovo će takođe otvoriti nove mogućnosti za ilegalne aktivnosti, što uz sve veće zahteve korisnika postavlja velike izazove za očuvanje stabilnosti sistema. Uprkos svemu, korist koju od Interneta dobija većina njegovih korisnika je nedvosmislena, dok su pozitivne promene koje je doneo u život mnogih duboke i značajne.

Internet će kao virtuelni homo habitus u budućnosti biti u još većoj meri ogledalo populacije koja ga koristi. Kao i u realnom životu, jedini pravi odgovor na negativne pojave koje možemo sresti u ovom digitalnom okruženju jeste da ih ne podržavamo kroz sopstveno učestvovanje. Tada će dobijati sve manje pažnje, manje poseta, manje novca... koji zapravo stoji iza svega. Ako smatrate da ulica „crvenih fenjera” ne treba da postoji na Internetu, nemojte ići u njen obilazak. Ako jednog dana tako nešto bude nestalo sa Interneta, opet će to biti refleksija populacije koja ga koristi.

Mirko PERAK