Kompanija EA u svom vlasništvu drži licencu za dve najpopularnije trkačke igre današnjice – Need For Speed i Burnout. Iako ova dva naslova nemaju gotovo nikakvih sličnosti, zbog svog naglašenog arkadnog karaktera privlače pažnju iste interesne grupe. Za razliku od Need For Speeda, Burnout je na PSP-u debitovao više nego uspešno (vidi SK 9/2006). „Nastavak” dolazi u pravom momentu – taman da prekratimo vreme dok čekamo da na scenu kroči Burnout 5 (kako sada stvari stoje, isključivo u verziji za PlayStation 3 i Xbox 360).

Burnout Dominator se u PSP verziji (igra postoji i u izvedbi za PlayStation 2) umnogome razlikuje od svog prethodnika. Radnja je dodatno linearizovana, tako da vas ovog puta ne očekuje ni mapa sveta sa upisanim trkama, a kamoli mogućnost slobodnog krstarenja ulicama u svom četvorotočkašu. Propratna priča praktično da ne postoji, tako da je iz trke u trku jedino potrebno potvrđivati šampionski status i to osvajanjem neke od tri medalje. Plasman na podijumu nagrađuje se poenima koji se koriste (kada sakupite njihov dovoljan broj) za „otključavanje” novih staza (čitaj, nivoa).

Trke su podeljene u sedam oblasti (svaka sadrži po 13 različitih eventova) i predstavljaju jasnu granicu između klasa automobila. Mašine se ne mogu kupovati ili dorađivati (igra uopšte nema monetarnu komponentu) i, nažalost, ponovo se radi o izmišljenim (nelicenciranim) modelima. Pribavljanje alternativnih prevoznih sredstava obavlja se izvršavanjem specijalnih zadataka tokom samih trka (samo onih naznačenih), što je u pojedinim situacijama prilično čupava rabota. S obzirom na to da gradiranje automobila nije specifično naglašeno, o prednostima i manama pojedinačnih modela (ako ih uopšte ima) moraćete sami da donesete sud. Inače, zadaci na trkama variraju, i dok je na nekima potrebno samo plasirati se među prva tri takmičara, na drugima cilj je izbaciti što veći broj protivnika van staze, rizičnom vožnjom osvojiti što veći broj poena, do linije cilja stići u propisanom vremenu, u poslednjem momentu izbeći vozila koja se nalaze na putu itd. Za svakog ponešto.

Zaštitni znak igara iz Burnout serije jeste postojanje turboa (naravno i odličan osećaj brzine). U Dominatoru, njegova upotreba podignuta je na viši nivo. Iako se zavređivanje vrši na identičan način kao ranije (vožnjom u traci za suprotan smer, driftovanjem u krivinama, rizičnim izbegavanjem saobraćaja...), dostizanje maksimuma na skali samo je početak ludorija koje vas očekuju. Ukoliko uspete da, ne puštajući taster za turbo, nastavite sa rizičnom vožnjom, turbo će se dopunjavati, a brzina automobila srazmerno povećavati sve do granice kada upravljanje postane fizički nemoguće.

Na kraju još samo konstatacija da tehničke karakteristike igre zaslužuju vrlo dobro ocenu, ali da je moglo i bolje. Prvenstveno mislimo na modele automobila, koji su mogli da budu „mekši”. Muzička podloga uobičajenog je sadržaja (kome se EA Trax u startu nije dopao neće promeniti mišljenje ni sada), dok zvučni efekti uspešno dočaravaju snagu mašina kojima imate priliku da upravljate.

Adresa: www.ea.com/burnout/dominator.

Vladimir PISODOROV