Modifikacija kućišta

Case modding predstavlja poboljšanje izgleda, ali i performansi pomoću boljeg hlađenja komponenata. Deo toga sigurno možete da uradite i sami

Što se tiče nekih osnovnih zahvata u case moddingu, ljudi pre svega pomisle na neku oslikanu i prosečenu stranicu kućišta kroz koju šljašti svetlost raznih boja. Ali, polako: iz ovog našeg projekta moći ćete da zaključite da li je ili nije moguće da to izvedete samostalno.

Ovom modifikacijom kućišta želeli smo da predstavimo samo one zahvate koji bi mogli da se smatraju osnovom case moddinga. Naravno da smo mogli da oslikamo stranice nekim simbolima ili realističnim crtežima i da izvršimo brojne druge zahvate sa veoma, veoma atraktivnim rezultatima. Zapitaćete se i gde su razne neonke ili svetleće diode (inače, „ozbiljni” moderi smatraju da izgled kućišta mora prevashodno da bude dobar po dnevnom svetlu, pa tek zatim u mraku). Ali ne, svesno smo se zadržali na procesima koji nisu previše komplikovani i koje, uz potreban alat, veštinu i strpljenje, možete da izvedete i sami.

Marko DRLJEVIĆ

U našem slučaju modifikovali smo Chieftec Dragon kućište koje jeste kvalitetno, ali izgleda nekako... hmmm... obično. Crna verzija mnogima u startu izgleda lepše, ali uzeli smo jednostavnu, sivu verziju, imajući u vidu da ćemo mu potpuno promeniti „lični opis”.	Da bismo modifikovali svoje kućište i podarili mu novi izgled – prvi korak je ideja. Kada o željenom izgledu kućišta steknemo sliku u glavi, pa zatim to pretočimo na ekran ili na papir, te kada prikupimo potreban alat i materijal, pristupamo rasklapanju. Kod velike većine kućišta leva i desna strana su spojene za šasiju šrafovima, a gornja i donja pop-nitnama.
Kada smo skinuli levu i desnu stranicu, izvadili napajanje i ostale odvojive delove, prelazimo na skidanje prednje maske oslobađanjem, bez upotrebe prevelike sile, plastičnih žabica kojima je ona pričvršćena.	Kada je maska odvojena, kablovi koji idu sa nje skidaju se sa pripadajućih konektora. Posle skidanja prednje maske, isto treba uraditi i sa gornjom i donjom stranom koje su, kako rekosmo, spojene pop-nitnama. Postoji više načina za uklanjanje pop-nitni. Upotrebom sile (raznim špahtlama, sekačima, čekićima...) rizikujete da napravite trajna oštećenja na limu u vidu deformacija ili ogrebotina.
Elegantniji i bolji način jeste korišćenje bušilice i burgije. Bušilicu podesite na mali broj obrtaja i pažljivo odstranite glavu pop-nitne.	Kućište je rastavljeno u najsitnije delove.
Preostao je samo unutrašnji skelet kao jedina celina koju nećemo modifikovati. Sada možemo da započnemo najzanimljiviji deo posla.	Najpre smo prosekli levu stranu kućišta. Pomoću samolepljive papirne krep-trake, odštampanog motiva i indiga preslikaćemo motiv na stranicu kućišta. Papirna traka služi i kao zaštita od nepredviđenih ogrebotina.
Pomoću alata koji se na našim prostorima popularno zove „biaks” ili „dremel”, a zapravo je čeona brusilica, iseći ćemo motiv prema iscrtanim konturama. Međutim, osnovno što treba da uradimo jeste da zaštitimo lice (pre svega oči) i respiratorni sistem od metalnih opiljaka i prašine, pa tek onda pristupamo sečenju.	Koristimo male diskove sa abrazivnim materijalom, što će nam omogućiti tanak i precizan rez.
Strpljivo treba iseći motiv po iscrtanim konturama i izdvojiti jedan po jedan „nepotreban” deo stranice našeg kućišta.	Kada smo završili sa sečenjem, strpljivo obrađujemo ivice raznim vrstama bravarskih turpija.
Na gornjoj stranici kućišta iseći ćemo i otvor za ventilator prečnika 120 mm, obraditi ivice otvora i izbušiti rupe za njegovo kasnije montiranje.	Pošto smo završili sa stranicama kućišta, odneli smo ih na plastifikaciju u specijalizovanu radionicu. (Kada smo stigli, majstor je, naravno, radio neke druge delove.)
Po povratku sa plastifikacije u željenoj boji, stranice našeg kućišta dobile su sasvim nov izgled.	Dok su stranice bile na plastifikaciji, napravili smo masku za ventilator na gornjoj strani. Sa časova opštetehničkog obrazovanja u osnovnoj skoli svi znamo za legendarnu modelarsku testericu. Upravo nju upotrebili smo za sečenje komada pleksiglasa, prema nacrtu. Pleksiglas je pomalo krt materijal i zato se trudimo da pažljivo sečemo, naročito unutrašnje konture.
Prednja maska je takođe pretrpela neke izmene (uporedite s prvom slikom).	Za prosečeni logotip na levoj stranici i za deo prednje maske kućišta pripremili smo komade mrežice koje smo isekli sa jeftine kancelarijske kante za otpatke.
Posle mnogo buke, turpijanja i prašine prelazimo na najlepši, ali istovremeno i najkomplikovaniji deo modifikacije – bojenje. Bojenje je proces koji kućištu daje možda presudan izgled. Zbog toga ćemo mu posvetiti posebnu pažnju iz prostog razloga što bojenje, nevezano za ostale korake modifikacije, može još više da popravi izgled vašeg kućišta – ili da ga potpuno upropasti. Površine delova koje bojimo (prednja maska, stope kućišta, maska za gornji kuler i mreža za levu stranicu) najpre smo dobro očistili i odmastili. Pre samog čina nanošenja boje prvo smo uklonili sve ogrebotine i neravnine šmirglama granulacije 800, pa 1000, a potom 2000. Posle toga smo na plastične delove naneli „prajmer” za plastiku – hemijsku podlogu bez koje boja koju smo koristili može da služi samo za bojenje metala ili drveta. Neposredno po nanošenju prajmera naneli smo tanak sloj boje, koji se sušio 15 minuta. Zatim smo naneli drugi sloj boje i ostavili da se dobro osuši (24 časa). Sam proces bojenja ovde nismo preciznije ilustrovali, pre svega zato što nije naročito pametno unositi fotoaparat u prostoriju u kojoj lebde čestice boje. Sem toga, jako je teško (čak i sa sve slikama) dati kratko uputstvo za način rada koji daje dobre rezultate, naročito ako, u uslovima „kućne radionice”, koristite boju u spreju. Ako nemate dovoljno iskustva, pre svega obavezno pročitajte uputstvo sa same boce spreja, a dodatni izvor informacija mogu da budu uputstva sa sajtova proizvođača boja ili specijalizovani forumi. Savet je i da uradite probno bojenje na nekim manje važnim predmetima sličnoga oblika i sa jednako pripremljenom površinom. U krajnjem slučaju, ovaj deo posla možete da prepustite nekome ko ima „izvežbanu ruku” ili, jednostavno, odnesite delove u neku (auto)lakirersku radionicu.
Napokon, krećemo sa sklapanjem kućišta. Pri sklapanju smo koristili klešta za pop-nitne, pištolj za lepak, šrafciger i mnogo strpljenja. Redosled operacija je, naravno, obrnut od procesa rasklapanja. Za razliku od rasklapanja, sada moramo da primenjujemo mnogo manju silu i vodimo računa o tome da se plastifikacija i boja ne oštete, jer će svaka ogrebotina čitav prethodni trud učiniti uzaludnim.	Stavljamo nove pop-nitne umesto onih koje smo uništili pri rasklapanju kućišta.
Kod nas je gotovo nemoguće pronaći pop-nitne u boji, a kamoli u odgovarajućoj nijansi. Naravno, možete da pokušate da ih sami obojite. Međutim, u ovom našem projektu nismo se do te mere bavili ovim detaljem, a i kućišta su obično takva da je na kraju vidljivo samo nekoliko nitni na zadnjoj stranici.	Konektore koji su bili zalepljeni na isti način vraćamo na mesto. Lepak se može naneti i ručno, ali treba obratiti pažnju na to da vrsta lepljive mase (lepka ili silikona) veoma zavisi od materijala koji se lepi.
Posle vraćanja gornje, donje i desne stranice kućišta – ugrađujemo kulere. Pri tom, naravno, svaki element ima svoje mesto, a mi smo i dodali jedan ventilator od 120 mm na gornju stranicu.	Posle ugradnje ventilatora vratili smo prednju masku na svoje mesto i postavili masku za gornji ventilator na predviđene nosače.
Mreže na prednjoj masci i levoj stranici pričvrstili smo silikonom. Inače, za tastere (on/off i reset) na prednjoj masci morali smo, zbog njihovih malih dimenzija, da koristimo minijaturni pištolj za bojenje, takozvani air brush. S obzirom na to da su ispod poklopca, možete ih ostaviti i u originalnoj boji.	I evo završenog kućišta, barem što se tiče „zanatskih radova”. Preostaje, naravno, da se „napuni” komponentama i pusti u rad ali to, složićete se, ne spada u case modding.