U Ubi Softu su baš čvrsto odlučili da svoju franšizu Driver izvedu na put Grand Theft Auto serije igara. Ovog puta posao je poveren softverskoj kući Sumo Digital, koja je dosad iznedrila nekoliko hitova za PSP (Virtua Tennis: World Tour, OutRun 2006: Coast 2 Coast, TOCA Race Driver 2...). Iako je Driver ’76 PSP ekskluziva, naslov koji je od starta obećavao, vlasnici prenosnog „đavolka” nemaju preteranog razloga za zadovoljstvo.

Driver ’76 je, dakle, klasičan GTA wannabe koji je zalutao negde u planinskoj magli. Glavni junak priče je vickasti momak po imenu Rej koji se do ušiju zacopao u ćerku glavnog šefa opake Trijade. Kako bi zadobio njegovo poverenje i blagoslov, Rej mora da obavi niz sumnjivih poslova i postane autentični pripadnik kriminogene grupe. Iza zanimljive priče krije se prilično neinventivno osmišljen sistem zadataka koji igrača ne uspeva da uvuče u virtuelni svet i predstavlja sve samo ne izazov. Većina misija podrazumeva upotrebu vozila i „završavanje” tipskih zadataka koji se nižu kao na traci (tumaranje gradom tamo-amo on foot nešto je što ćete raditi isključivo kad vam igra to „naredi”). Ukradi auto i prevezi ga na obeleženu lokaciju na mapi, izigravaj taksistu lokalnom smutljivcu dok obavlja svoje prljave poslove, pojavi se na uglu te i te ulice pre nego što istekne vreme – shvatili ste poentu. Redosled obavljanja misija uglavnom može da se bira, ali se osećaju linearnosti nismo mogli odupreti. Broj vozila kojim se može upravljati je impresivan (preko 50), a tu je sve od okretnih dvotočkaša, kabastih kombija i vučnih vozila, pa sve do opakih sportskih autića.

Radnja igre smeštena je u Njujork 1976. godine i „prostire” se na šest njegovih „opština” (Bruklin, Nju Džerzi, Menhetn, Kvins, Harlem i Bronks). Na prvi pogled, a zahvaljujući monstruoznoj distanci iscrtavanja objekata u daljini, grafička rešenja su sasvim solidna. Međutim, posle nekoliko minuta igranja uvidećete da je grad avetinjski prazan, te da se tek tu i tamo ulicama provrzma neki automobil ili prolaznik. Nizak nivo detalja i mali broj NPC-ova logičan je sled događaja, s obzirom na to da je autorski tim raspolagao ograničenim hardverskim resursima. U pojedinim momentima scene će se činiti toliko veštački izrežirane da nećete moći a da momcima iz autorskog tima ne uputite par pogrdnih reči.

Zvučna komponenta jedna je od stvari koju treba pohvaliti. Pre svega, to se odnosi na izuzetnu muzičku podlogu koja uspešno dočarava duh sedamdesetih godina prošlog veka. S druge strane, dijalozi su u potpunosti „proštepani” kvalitetnim voiceoverom, što samo po sebi nije dovoljno da igru podigne na viši nivo, ali je pohvalno. Brundanje mašina nekako je prigušeno – nedovoljno glasno, ali ne treba tražiti dlaku baš u svakom jajetu.

Adresa: www.ubi.com/US/Games/Info.aspx?pId=5511, kontakt: www.gmc-yu.co.yu

Vladimir PISODOROV