Igra pod obručima na retro način

Predstojeće Evropsko prvenstvo u košarci koje se održava u Španiji od 3. do 16. septembra poslužilo nam je kao odličan šlagvort za analiziranje ponude starijih igara na datu temu. Simulacije košarke oduvek su bile popularne među igračima, delom i zbog vaseljenske popularnosti ove sportske discipline, pa ne čudi zašto je tokom godina koje su za nama nastalo toliko kvalitetnih ostvarenja. Ipak, ovog puta nećemo pisati o ozbiljnim simulacijama i NBA Live klonovima, koji su u poslednjih desetak godina naprosto „ugušili” tržište. Želja nam je bila da se pozabavimo klasičnim arkadnim ostvarenjima, igrama u kojima „zvanje” tajm-auta u pravo vreme i neprestano menjanje prve petorke nije od presudnog značaja da bi se ostvario željeni cilj – dobra zabava. Arkadni aparat platforma je koja predstavlja pravo leglo varijacija na ovu temu i to je razlog zbog kojeg smo se odlučili da ovaj pregled „vežemo” za coin-op aparate i MAME.

Za „gutače novčića” dosad je izrađeno dvadesetak košarkaških igara. O najpopularnijem serijalu – NBA Jam već smo pisali (vidi: SK 3/2007), tako da nam sada samo ostaje da razradimo temu ostvarenjima koja (nezasluženo) nisu toliko poznata široj javnosti.

Hiperaktivni Konami jedna je od kompanija koje su tokom osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka kao na traci nizale ostvarenje za ostvarenjem u žanru. Početna stanica je Super Basketball (www.romnation.net/srv/roms/24891, 66 KB) iz 1984. godine – prva košarkaška igra koju je izradila ova japanska firma. Igrač (klasično) kontroliše ekipu od pet članova, a cilj je izaći iz 10 utakmica zaredom kao pobednik (najpre se borite protiv učenika osnovne škole, zatim protiv srednjoškolaca, momaka sa koledža, da bi na kraju usledio meč sa svetskim prvacima). Ono što je zanimljivo odnosi se na podatak da protivnički tim, sem što je tu da vam smeta u fazi napada, nema mogućnost aktivnog učešća u igri! Naime, svaka utakmica počinje pred sam završetak, a cilj je dostići prednost protivnika (koja je iz nivoa u nivo sve veća) pre poslednjeg sudijinog zvižduka. Super Basketball je jedna od retkih igara u žanru u kojoj, dok pomerate košarkaša po terenu, morate pritiskati taster za vođenje lopte ili će u suprotnom sudija svirati pogrešno vođenje. Pored toga, postoje i posebni tasteri za šut, odnosno dodavanje lopte saigračima. Igra je izuzetno zanimljiva i, dodaćemo, prilično teška.

Početkom 1987. godine Konami na tržište izlazi s još jednom košarkaškom igrom – Double Dribble: The Ultimate Basketball Game (www.romnation.net/srv/roms/22533, 351 KB). U pitanju je unapređena verzija Super Basketballa sa donekle izmenjenim pravilima. Naime, i dalje je u pitanju odigravanje utakmica u „5 na 5” formatu, ali ovog puta protivnički tim aktivno učestvuje u odvijanju akcije i ne startuje sa rezultatskom prednošću. Sistem upravljanja gotovo je identičan – za vođenje lopte ponovo je potrebno pritiskati za to namenjen taster, mada se mora priznati da je igra nešto lakša nego prethodna. Double Dribble ostaće upamćena i po tome što predstavlja jednu od prvih igara u kojima su korišćene međuscene tokom igranja (recimo, u momentu kada igrač „zakucava”), ali i po gomili digitalizovanog glasa. Pored verzije za arkadni aparat, Double Dribble je veliku popularnost stekao i na NES-u, a postoje (ne baš tako uspešne) izvedbe za Commodore 64 i Amigu 500. Inače, 1994. godine Konami izdaje i nastavak – Double Dribble: The Playoff Edition.

Devedesete godine donose „kičerizaciju” na polju tehničkih karakteristika (pogotovu grafike), na šta nisu ostale imune ni košarkaške „simulacije”. Krajem 1990 Konami predstavlja Punk Shot (www.romnation.net/srv/roms/24561, 1,14 MB) – svojevrsnu „romantičnu” verziju ulične košarke. U ovoj igri pravila lepog ponašanja ne postoje (inače, igra se dva na dva), suparničke igrače možete do mile volje makljati (rukama, nogama...) i otimati im loptu bez pravljenja faula. Igra se na improvizovanim terenima (na dva koša) uz živopisno dočarane lokacije (specijalno maštovito je osmišljena animirana pozadina). Ono što ovu igru izdvaja od ostalih je humor. Na obruč koša može da sleti ptica i tako spreči prolazak lopte, povremeno terenom protrči pas koji, ako vas stigne, odmah grize za gaće, gledaoci u teren ubacuju nagazne bombe, prilikom igranja na dokovima možete da upadnete u vodu... Punk Shot dozvoljava igranje do četiri ljudska igrača u isto vreme, pa je igra idealna za konzumiranje u društvu omiljenih prijatelja.

Naravno, Konami se ovde nije zaustavio. U oktobru 1993. godine igračkoj javnosti predstavljena je nova košarkaška igra – Run and Gun: B-Ball Show Time (www.romnation.net/srv/roms/24834, 6,74 MB), da bi tri godine kasnije izašao i nastavak – Run and Gun 2 (www.romnation.net/srv/roms/24835, 17,6 MB).

Košarkaške igre bile su zanimljive i drugim softverskim kućama. Sredinom 1989. godine kompanija Bally/Midway izdala je Arch Rivals (www.romnation.net/srv/roms/21804, 352 KB), svojevrsnu preteču popularnog NBA Jama. Naime, u pitanju je dva na dva košarkaški obračun u kojem ne važe uobičajena pravila. Ne samo da u igri ne postoje faulovi, već je suparnike moguće nokautirati ili gurnuti tako da izgube tlo pod nogama. Za razliku od NBA Jama, ovde ne postoje spektakularna zakucavanja uz piruete od 720 stepeni, a i likovi nemaju predimenzionirane glave niti predstavljaju poznate košarkaše. Igra se po četvrtinama (traju po četiri minuta) i nije dozvoljeno vršiti izmene (čak ni partnera ne možete birati, dodeljuje se automatski). Igra oduševljava jednostavnim izvođenjem, odličnom grafikom (u crtano-stripskom maniru) i pinkicom zdravog humora (navijači povremeno na teren ubacuju kese sa kokicama ili čaše pune soka na koje možete da se okliznete).

Ukoliko vam se ideja fajterskih košarkaških „simulacija” ne dopada (mada smo na to početkom devedesetih godina bili kolektivno osuđeni), preporučujemo da probate Rim Rockin’ Basketball (www.romnation.net/srv/roms/24740, 896 KB) iz 1991. godine. U pitanju je svojevrsna karbonska kopija hita sa Amige 500 – TV Sports Basketball (vidi: SK 5/2004), koja koristi neuobičajen položaj kamere (iza leđa igrača). Postoje tri radna režima (dva podrazumevaju igranje mečeva pet na pet, dok se u slučaju najlakšeg igra tri na tri), a u svakom od njih morate pokazati zavidno znanje kako biste izašli na kraj sa programskom rutinom. Upravo zbog toga, Rim Rockin’ Basketball može se okarakterisati više kao simulacija (iako nedostaje nekoliko elemenata) nego kao klasična arkadna igra. Treba pohvaliti i izuzetne tehničke karakteristike (za ono vreme), lepu i preciznu grafiku, dobar zvuk (ima i usemplovanog glasa), postojanje digitalizovanih međuscena... Za ljubitelje košarke štivo kojem se pažnja obavezno mora posvetiti.

Svoje viđenje stvari pokušala je da omogući i Sega 1994. godine igrom Hard Dunk (www.romnation.net/srv/roms/23206, 6,13 MB). Doduše, ovde se ne radi o klasičnoj košarkaškoj igri pošto je reč o uličnom basketu (igra se na jednom košu – tri na tri). Njen akter ima pravo izbora između nekoliko igrača koji se međusobno razlikuju po specifičnim karakteristikama (snaga, brzina i tehnika). Mečevi se odigravaju na raznolikim urbanim lokacijama (u parku, na plaži...), sve uz prisustvo di-džejeva koji svojom muzikom okršajima pokušavaju da ugraviraju dodatnu dramatiku. Pretpostavljate, faulova nema (slobodno se možete gurkati sa protivničkim igračima), a moguće je izvoditi različite piruete, „zakucavanja”... Jedna od najvećih vrednosti igre jeste ubava animacija pokreta koja verno dočarava akciju što se izvodi na terenu. Sve to propraćeno je neuobičajenim položajem kamere (fiksirana je negde na sredini terena, iza leđa igračima) koja se povremeno pomera „po dubini” (zumira) kako bi se fokusirala na najlepše pokrete (ipak, ne radi se o 3D rešenjima). Inače, mečevi su vremenski ograničeni, a pre isteka roka pobeđuje onaj tim koji prvi postigne 11 poena.

Jedno od najkvalitetnijih ostvarenja u žanru potpisala je softverska kuća Data East decembra 1994. godine. Street Hoop (www.coolrom.com/roms/mame/12622/Street_Hoop_%2A_Street_Slam_%2A_Dunk_Dream.php, 4,5 MB) je varijacija na temu ulične košarke koja se igra na improvizovanim terenima (timovi broje po tri člana). Po načinu izvođenja Street Hoop je veoma sličan NBA Jamu (razlika je što timovi sadrže po jednog člana više, što se igra na otvorenim terenima, što su igrači anonimni i što im ne možete izdavati komande – čim dođu u posed lopte, kontrola se prebacuje na vas). Možete izvoditi bravurozne piruete, leteti kao mlaznjak kroz vazduh prilikom zakucavanja, ali i šamarati protivnike u cilju oduzimanja lopte (faulova, naravno, nema). Takmičenje se odvija po kup sistemu, s tim što se protivnici biraju metodom slučajnog izbora. Igrač na početku ima mogućnost izbora jedne od 10 reprezentacija (nas nema) koje su međusobno diferencirane po umešnošću šutiranja „trojki”, sposobnošću „zakucavanja”, igri u odbrani i brzini. Pored jednostavnog izvođenja (koriste se samo dva tastera – uz one za kretanje), Street Hoop se odlikuje izuzetnim tehničkim karakteristikama, čak i danas igra pleni na prvi pogled. Grafika je odlična, likovi su krupni i spretno animirani, muziku čine digitalizovane rep partiture, a ni zvučni efekti nisu za bacanje. Jedino što bismo mogli da zamerimo jeste čudan sistem takmičenja koji nimalo ne stimuliše igrača (kao da je izrađen da „proguta” što više žetona). Naime, utakmice se igraju na vremenski ograničena poluvremena (po dva minuta), ali ako nakon prvog gubite ili ste odigrali nerešeno, moraćete da ubacite još jedan žeton da biste nastavili dalje. Ista je situacija pri nerešenom skoru na kraju utakmice – u produžetak ulazite jedino uz dodatni žeton. Ne znači mnogo prilikom igranja iz emulatora, ali opet...

Japanska kompanija Banpresto, manje poznata široj igračkoj populaciji, 1995. godine izradila je Super Slams (www.romnation.net/srv/roms/25490, 5,97 MB), pet na pet košarkašku igru sa „mangolikim” likovima. Za razliku od repera u žanru tog vremena, Super Slams nije borilačka simulacija košarke u kojoj pobeđuje onaj obdareniji za brzo pritiskanje tastera za „pucanje”. Umesto toga, napad i odbrana moraju se planirati u skladu sa važećim pravilima igre, a realnijem iskustvu doprinosi i činjenica da timovi sadrže standardnih pet članova. Upravljanje se obavlja preko tri tastera i prilično je jednostavno, tako da se u igri može uživati gotovo momentalno. Standardan pogled „sa strane” ovog puta pomalo smeta s obzirom na to da se zbog velikih likova redovno stvara gužva na terenu i na taj način se gubi preglednost. Grafička reprezentacija je na veoma visokom nivou, samo čistuncima mogu zasmetati nešto „iskrzaniji” likovi (u ovom segmentu Street Hoop je apsolutni kvalitetni šampion). Da biste dokrajčili protivnika, na raspolaganju imate tačno tri minuta, a treba napomenuti i da, na početku, postoji izbor četiri različita tima (ruku na srce, između njih nije jasno naznačena razlika – sem u izgledu igrača).

Na kraju, ako ste totalni košarkaški freak, a uz to obožavate retro igre, bacite pogled na naslov pod imenom Basketball (www.romnation.net/srv/roms/22118, 9KB). U pitanju je crno-belo ostvarenje čuvene kompanije Atari iz 1979. godine – košarka jedan na jedan. Ako ništa drugo, steći ćete utisak kako je tokom godina tekao razvoj košarkaških igara.

Vladimir PISODOROV