.rs

Telekom inicirao dupliranje brzina širokopojasnog pristupa

Kao što smo i najavili prošlog meseca, Telekom Srbija je odlučio da duplira brzinu dolaznog linka kod ADSL priključaka i da zadrži cene u svojoj maloprodaji. Odmah su reagovali i gotovo svi provajderi, najavivši da će se ista stvar desiti i kod njih od 1. septembra. SBB, kao najveći kablovski operater, takođe je reagovao uvođenjem desetak novih paketa. Sada SBB nudi pakete koji su ekvivalentni ADSL UL i DL brzinama sa odnosom 1:8, pakete sa odnosom 1:2 i TurboPrepaid sa 5 Mbit/s DL i 2 Mbit/s UL.

Sjajno, više Interneta i veće brzine za isti novac. Međutim, dobar deo ovog boljitka za korisnike podneće provajderi, jer Telekom u velikoprodaji nije snizio cene Internet konekcija već ponudio potpisivanje ugovora na godinu, dve ili tri, uz maksimalni popust od 40%. Uz takav popust i dupliranje DL brzina, neće svi moći da pokriju troškove u istom procentu kao i dosad, a posebno manji provajderi, koji obično zakupljuju manje i ekonomski nepovoljnije pakete. Dakle, neke druge usluge će trpeti i neće doživeti pojeftinjenja (npr. dial-up, korporativni wireless velikih brzina) kako bi se održale maloprodajne cene ADSL pristupa nametnute tržišnim cenama Telekomovog ADSL servisa.

Pride, samo uz trogodišnju vernost provajderi mogu da imaju pozitivnu računicu, a u tom periodu više je nego izvesno da će biti doneta regulativa da se može povezivati sa inostranstvom (pogledajte sledeći pasus). Dakle, Telekom se obezbeđuje ukoliko se potpiše trogodišnji ugovor, a ukoliko se provajder odluči za neku drugu varijantu, onda će sam kreditirati celu egzibiciju i rizikovati dok ne dobije fer mogućnost da se konektuje na nekog drugog kvalitetnog ponuđača Internet konekcija u zemlji ili inostranstvu. Tipično korišćenje monopolskog ili dominantnog položaja...

RATEL je objavio Predlog nacrta pravilnika o povezivanju domaćih telekomunikacionih mreža s inostranim (www.ratel.org.yu/editor_files/File/Javna%20rasprava/Pravilnik%20-%20medjunarodno%20povezivanje.pdf) i pokrenuo lavinu protesta. Naime, predlog sadrži sledeću formulaciju: „da će RATEL pre izdavanja odobrenja konsultovati organe bezbednosti i, ako njihovo mišljenje bude negativno, agencija može da ne izda odobrenje”. Ovakve stvari danas se ne rade u razvijenom svetu, pa se nadamo da će nakon javne rasprave konačan dokument imati znatno blaži stav po ovom pitanju.

RATEL se oglasio nakon reklamiranja u javnosti firme Skytel koja nudi VoIP. Naime, izdao je saopštenje da Skytel nema dozvolu da obavlja poslove telekomunikacionog operatera. Takođe, priznao je da VoIP u Srbiji nije dozvoljen, ali ni zabranjen, jednostavno još uvek nema potrebnih propisa. Onda je firma TDS Limited d.o.o., koja stoji iza imena Skytel Srbija, održala sastanak sa RATEL-om i objasnila da koristi postojeću neodređenost u propisima za posredovanje sa stranim VoIP operaterima (www.ratel.org.yu/index.php?page=novosti&item=68&id=1733&get_treerot=54&lang=srp). Naravno, nije tajna da ovakvih firmi ima još u Srbiji. Tu bismo i mi da se uključimo u diskusiju. RATEL postoji već dovoljno dugo da bi regulisao pitanje drugih fiksnih operatera i VoIP operatera, međutim, stalno ima neka preča posla i čini se da donosi prvo ona dokumenta koja odgovaraju državi i nekim monopolistima, a ne ona koja bi uslišila zahteve tržišta tj. korisnika. Valjda će u 2008. godini i na to doći red...

Nakon Crne Gore, i u Srbiji se priča o prenosivosti brojeva u mobilnoj telefoniji. Iskustva u svetu nisu baš svuda tako pozitivna, no u Srbiji bi ta mogućnost mogla da zaživi već oko Nove godine, kada bi RATEL mogao da donese odgovarajući pravilnik.

U Crnoj Gori, Agencija za telekomunikacije raspisala je tender za pet VoIP operatera, a dužina trajanja licence je pet godina. U Makedoniji je u toku tender za regionalne WiMax licence i postoji predlog Vlade Makedonije za uvođenje 3G pristupa. Slovenački Telekom kupio je firmu Interseek u čijem je vlasništvu pretraživač Pogodak. Polovina korisnika u EU već oseća posledice odluke o jeftinijem romingu, a u BiH država reguliše cene unutrašnjeg rominga jer operateri pokrivaju komplementarne teritorije.

Privredna komora Srbije pokrenula je niz obrazovnih seminara za preduzetnike, a ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo najavljuje da su elektronska uprava i poslovanje dugoročni cilj tog ministarstva i da će do kraja godine biti donet zakon o elektronskoj trgovini.

Sezampro i EUnet su prvi provajderi koji su ponudili plaćanje svojih usluga online, putem platnih kartica. Obe kompanije koriste procesor banke Intesa, što znači da se može plaćati Visa i Master karticama. Adrese portala za plaćanja su: www.prodavnica.sezampro.yu i https://my.eunet.yu/support/onlineplacanje.

Dušan DINGARAC