YouTube i Flickr Politička korektnost i druge priče  |
Iznenađujuće je veliki broj programskih zajednica na Internetu koje rade i sarađuju izvanredno lako, bez uobičajenih socijalnih, religijskih ili moralnih stega koje umeju da pritiskaju u svakodnevnom životu. Veliki broj je takođe nesputan „političkom korektnošću”, definicijom koja je proteklih godina previše puta zloupotrebljavana u razne svrhe. Ipak, svaka slika je ponekad samo privid, a u ljudskoj prirodi je da se u punoj snazi ustremi na odbranu nekakve etike i časti... Ili, jednostavno, da o tome nimalo ne razmišlja...Verovatno se sećate delikatnih situacija u kojima se više puta tokom proteklih godina našao YouTube, upravo zbog nemogućnosti da balansira očekivanja korisnika sa sopstvenim načelima, odnosno poslovnom politikom. Najpre su korisnici MySpace zajednice oštro reagovali na pokušaje njenog nekadašnjeg vlasnika, firme News Corp, da cenzuriše video sadržaj. Potom je usledilo „poliranje imidža”, baš pre nego što je firma Google kupila YouTube. Iz popisa sajta nestali su svi sporni politički video zapisi, kao i oni koji su imali sumnjiv „grafički sadržaj”. Isto važi i za spotove sa netolerantnim rasističkim ili religioznim stavom – još uvek se sećamo slučaja pisca Salmana Ruždija i Tea Van Goga. Poslednji slučaj datira od pre pola godine, kada su video Nika Gisburna koji se tiče navodne surovosti u Kuranu, religioznoj knjizi muslimana, ostali korisnici i administratori sajta YouTube označili kao „neprikladan” i potom uklonili, isto kao i njegov nalog. Interesantno, ali se Gisburnovo obraćanje administratorima sajta kao i inkrimisani video mogu naći na tom sajtu, na primer na adresi www.youtube.com/watch?v=oGZh5w30g3U. Neko bi rekao da se sloboda govora ne može ukinuti. Što se tiče Flickra, „Wired” je nedavno napisao članak u kojem navodi da „pornografske i porodične fotografije koegzistiraju zajedno na Flickru”! U tekstu se navodi kako je pornografija „anatema za javne, porodično orijentisane kompanije kao što je Yahoo” (koji je vlasnik Flickra, prim. aut.), ali je sistemom filtera i kategorizacije Flickr uspeo da odvoji opšte od R-kategorisanih fotografija. Od 22. marta ove godine korisnici ove poznate zajednice za razmenu ličnih fotografija imaju mogućnost da svoje radove kategorišu kao „bezbedne”, „umerene” i „ograničene”. Međutim, ovakav sistem nije prošao bez kontroverzi – poimanje toga šta je bezbedno za pregled, odnosno šta je namenjeno nestašnijim korisnicima ove foto-zajednice očigledno se razlikuje od osobe do osobe. Već u junu je sistem filtera na Flikru doveo do pravog protesta u Nemačkoj! Naime, u ovoj zemlji je Safe Search – funkcija koja korisnicima omogućava da izaberu žele li da imaju pristup SVIM slikama postovanim na Flickru – isključena zbog „striktnih zakona i kazni u toj zemlji”, pisalo je u saopštenju kompanije Yahoo. Nakon pobune korisnika u Nemačkoj usledilo je novo saopštenje, kako bi oni bili uvereni da u pitanju nije cenzura i da stručnjaci u kompaniji rade na tome da filteri budu univerzalno prihvaćeni i po zakonima svih zemalja. Daleko od toga da su i sami korisnici Flickra sedeli skrštenih ruku – oformljena je grupa Against Censorship! at Flickr (www.flickr.com/groups/againstcensorship), koja je objedinila i tu postavila sve fotografije koje korisnici u Nemačkoj inače ne mogu da vide... Reakcija je bukvalno zaprepastila nadležne u Yahoou, kao i uvek kada ljudi na Internetu rade zajedno, bez lažne etike i ne krijući se iza navodne političke korektnosti. Jedan od administratora Flickra je izjavio da svakako ne uživa u tome što mora da odlučuje o tome šta punoletni Nemci smeju ili ne smeju da vide! Ipak, nijedna od ovih situacija ne može da se meri sa cenzurom Internet sadržaja koji se postavljaju na državnom nivou... Jedna od njih je poznata kao „Veliki kineski zid”, a odnosi se na cenzuru sajtova kao što su Flickr, Wikipedia, Yahoo i drugih velikih sajtova u Kini. Hu Jintao, predsednik ove zemlje, pre samo nekoliko meseci izjavio je da treba „promovisati civilizovanu upotrebu Interneta i pročistiti njegovu sredinu”. Zanima nas da li to znači dalje cenzurisanje sadržaja kojem njegovi sunarodnici mogu da pristupe? Doduše, Kinezi kao i stanovnici pojedinih arapskih zemalja koji se susreću sa sličnim problemom još i imaju sreće. Postoje načini da se cenzura izbegne... ali šta da kažu stanovnici Severne Koreje, koji nemaju apsolutno nikakav vid slobode mišljenja, a za Internet nisu ni čuli? Iris MILJKOVIĆ | | |
