Mućkalica na pacovski način

Tokom poslednjih dvanaest godina animatori iz studija Pixar (i naravno njihovi filmovi) postali su sinonim za savršenu mešavinu vrhunske kompjuterske animacije i odlično napisanih priča. Nakon svog odličnog, klasično animiranog filma „Iron Giant”, Pixaru se pridružio i režiser Bred Bird. Prvi rezultat zajedničke saradnje ovog režisera i studija bili su „Incredibles”, a sada je pred nama njihovo novo malo remek-delo – „Ratatouille” (u prevodu domaćeg distributera – „Mućkalica”).

Ovo je priča o Remiju, mladom francuskom pacovu koji ima poseban dar – neverovatno izoštrena čula njuha i ukusa. To pomaže celoj njegovoj familiji jer Remi može bez problema da otkrije opasnu hranu, ali on i dalje ipak nije srećan. Naime, njegov talenat ga je učinio veoma probirljivim i, umesto da jede otpatke kao ostali članovi njegove sve veće familije, Remi, čitajući recepte legendarnog Avgusta Gustoa, počinje da otkriva čari kuvanja. Kada se igrom slučaja njegova familija preseli iz mirne provincije u Pariz, Remi će naći način da započne da ispobava sopstvene recepte, i to baš u restoranu pokojnog Gustoa. Naravno, prave nevolje počinju tek tada. Produkcija filma počela je još pre sedam godina, no nakon „Incrediblesa” Bred Bird je preuzeo režisersku palicu od Jana Pinkave i tada su stvari počele da se ubrzavaju.

Pixar je još sa „Toy Storyjem” otkrio konkurenciji da glas nekolicini dobrih i poznatih glumaca iza njihovih simpatičnih likova gotovo da garantuje uspeh filma. Taj trend je u poslednje vreme mutirao u preterivanje u kojem nije toliko bitan glas, koliko to da je glumac koji ga daje slavan. Možda baš zbog toga u Pixaru već neko vreme angažuju kvalitetne glumce, ali pažljivo izbegavaju holivudsku A listu. Tako u ovom filmu glavnom liku Remiju glas mladi komičar Peton Osvalt, poznat uglavnom po svojim sarkastičnim stand-up nastupima i povremenim pojavljivanjima u seriji „King of Queens”. Osvalt je dobio ulogu Remija jer je Bred Bird video njegov stand-up nastup u kojem Osvalt na duge staze priča o hrani. Malo je poznato da Pixar, pre nego što pozove „velike” glumce da igraju likove iz njihovih filmova, ceo scenario daje na čitanje ljudima koji rade kao tehničko osoblje ili animatori u samom studiju. Lou Romano, koji daje glas Lingviniju, kuvaru početniku koji pomaže Remiju, jedan je od tih ljudi, drugi je Piter Son, koji daje glas Remijevom bratu Emilu. Glas iza Kolet, Lingvinijevog nadređenog i jedinog ženskog kuvara u kuhinji „Kod Gustoa”, jeste glas komičarke Žanin Garofalo koja je prošle godine „glumila” žirafu Brižit u filmu „Divljina”. Duhu Avgusta Gustoa glas daje Bred Geret, poznat iz serije „Svi vole Rejmonda”. Glavnim negativcima u filmu, kuvaru Skineru i kritičaru Antonu Egou, glasove su pozajmili Ijan Holm i Piter O’Tul. Naravno, nijedan Pixarov film ne može da prođe bez epizode Džona Racenbergera, a kao i u „Incrediblesima”, gde je dao glas Edni Mod, Bred Bird je i ovaj put stao iza mikrofona.

Dok svaki Pixarov film podiže tehnički nivo izrade za još jedan stepen, posvećenost animatora detaljima sve vreme je na vrhuncu. Tako je jedan tim pratio ljude u obližnjem restoranu kako bi unutrašnje funkcionisanje jednog takvog lokala bilo verno preneto na film. Zatim, tu je dizajn glavnih pacovskih likova. Nakon što su crtači već stvorili sve glavne likove, imali su priliku da popričaju sa zoologom koja je stručnjak za pacove, kao i da upoznaju nekoliko njenih ličnih ljubimaca. Odmah zatim, promenjen je dizajn bukvalno svakog pacova u filmu. Takođe, da bi se verno preneli pokreti malih glodara, u prostoriju sa animatorima je postavljen veliki terarijum sa pacovima. Zatim, da bi se (za scenu u filmu) proverilo kako izgleda uniforma kuvara nakon što ovaj padne obučen u vodu, jedan od animatora je skočio u bazen obučen kao Lingvini, a ostali su ga slikali kad je izašao. Dokle su ovi ljudi spremni da idu pokazuje njihovo pravljenje „realistične” gomile trule hrane. Kako bi promene na namirnicama i buđ bili što uverljiviji, animatori su ostavili preko petnaest vrsta voća povrća i pečuraka da trule, fotografisali ih tokom različitih faza raspada i onda pravili njihove digitalne modele, koji su posle u samom filmu nabacani na gomilu. Naravno, ovaj stepen realističnosti postignut je zahvaljujući činjenici da je u ovom filmu za koru voća korišćen isti sistem koji je razvijen za kožu glavnih likova na „Incrediblesima”.

Pored svega, najbitnije je da Pixar i dalje pravi filmove u kojima mogu da uživaju i deca i odrasli. Samo u Americi „Ratatouille” je za prava dva meseca zaradio bezmalo 200 miliona dolara i pobrao pregršt odličnih kritika. Nama preostaje samo da se pridružimo svima koji su već uživali u ovoj filmskoj poslastici.

Dragan KOSOVAC