Dok momci u kravatama sklapaju ugovore o kojima nismo ni sanjali, slavimo rođendane velikih zajednica

Pošto je u svetu, a i u Srbiji (što je GNU/Linux presedan s obzirom na to da nijedna distribucija nikada nije predstavljena ovde kao RHEL5) predstavljeno novo pakovanje najpoznatije korporativne distribucije, Red Hat nastavlja da sve češće bude tema dana. Najave, odlaganja i tajnoviti pregovori mogu se izdvojiti kao glavne niti priče vezane za „crveni šešir”.

Početkom maja u San Dijegu, na Red Hat samitu, iz vrha kompanije najavljen je nov proizvod pod imenom Global Desktop. Priče oko novog desktop izdanja krenule su još u martu i nije teško primetiti potencijalne razloge za takav potez. Ubuntu je nakon globalne ekspanzije i brzog dobijanja statusa vodeće GNU/Linux distribucije odlučno zaplovio u korporativne vode sklapajući ugovor sa Dellom, koji već distribuira računare sa preinstaliranim Ubuntuom 7.04. Novell SuSE Linux Enterprise Desktop je takođe naišao na solidan prijem u poslovnom okruženju, a najsvežija vest o odluci Lenova da svojim kupcima ponudi SLED 10 kao opciju prilikom kupovine umesto Microsoft Windowsa govori u prilog tome. Red Hat je, s druge strane, svojom usko korporativnom ponudom i RHEL Client varijantom sve manje konkurentan na desktop tržištu, gde po svemu sudeći ima novca i za one koji ne distribuiraju Windows ili Mac OS X, odnosno računare sa ugrađenom „jabukom”.

Jedine opipljive informacije koje su se mogle čuti vezano za globalni desktop jesu te da će doneti povećan nivo sigurnosti, te mrežne menadžment alate koji bi trebalo da budu od koristi u poslovnim okruženjima. Online servisi poput Mugshota su takođe na listi najavljenih novina, dok će prilikom razvoja Red Hat koristiti iskustva iz projekta One Laptop Per Child, mada nije navedeno na šta se tačno misli. Kao Red Hatov partner u sferi podrške, razvoja i distribucije pojavljuje se Intel. Global desktop bi trebalo da se objavljuje jednom godišnje, za razliku od RHEL-a koji izlazi na 24 meseca.

Kako je prvobitno najavljeno, Global desktop je trebalo očekivati u avgustu, međutim, početkom prošlog meseca je objavljeno da se termin pomera za tekući mesec. Prema rečima Lija Kantrel Deja, Red Hat „...je završio razvojnu fazu Global Desktopa, koji je sad na testiranju i završnom dorađivanju”. Kao jedan od razloga za odlaganje navodi se ni manje ni više nego Microsoft, čiji kodeci i prava na njih predstavljaju prepreku u potpunoj desktop funkcionalnosti budućeg Red Hat desktopa za široke narodne mase. Iako je u jeku patentskih dogovora između Novella i Microsofta iz Red Hata stiglo saopštenje da ova kompanija ni pod kojim uslovima neće sklapati ugovore tog tipa, razgovori između Red Hata i Microsofta su se odigrali, a kao motiv za to je navedeno povećanje interoperabilnosti između operativnih sistema. Patenti se ipak pojavljuju kao novi motiv, pa ukoliko Red Hat želi da isporuči Windows Media kodeke „out of the box”, vrlo verovatno će doći do sklapanja neke vrste partnerstva, s obzirom na to da su dotični kodeci deo Microsoftovih sporazuma sa Xandrosom ili Linspireom.

KDE 4.0 Beta

KDE tim, s druge strane, ne prestaje sa prijatnim vestima – prva beta verzija sledeće generacije ovog okruženja sa oznakom 4.0 ugledala je svetlost dana. Sam početak razvoja i prve test verzije KDE-a 4 izazvale su veliku pažnju korisnika ovog okruženja, ali i celokupne zajednice slobodnog softvera. Razloga za to ima puno, pošto nova verzija predstavlja skup esencijalnih promena koje sežu do same osnove okruženja u vidu novih Qt bibiloteka, preko novog sistema za izgradnju (build system), redefinisanih i redizajniranih podsistema poput desktopa, multimedijalnog „sloja”, novih podrazumevanih aplikacija i vizuelnog identiteta. KDE 4 neće biti platformski ograničen pa već funkcioniše na Mac OS X-u, dok je funkcionalnost na Windowsu u razvoju.

Solaris na IBM serverima

Iako na prvi pogled manje poznato i dostupno širokom krugu korisnika računara, serversko tržište je doživelo, slobodno se može reći, jedan od istorijskih obrta. IBM će ubuduće na svojim x86 System x i BladeCenter serverima kao opciju nuditi i Solaris. System x serveri su dosad bili dostupni u kombinaciji sa GNU/Linux ili Windows operativnim sistemima, kojima se sada priključuje i Sunov operativni sistem. Na prvi pogled, obe strane u priči biće na dobitku jer će IBM proširiti već sada veliku i konkurentnu ponudu podrškom za još jedan moćan i među profesionalcima prilično zastupljen serverski operativni sistem iz Unix familije, dok više Solaris mašina znači više podrške koju treba kupiti od Suna. Ovo partnerstvo može imati pozitivan uticaj i na zajednicu slobodnog softvera jer se radi o dva najveća proizvođača slobodnog hardvera (PowerPC i UltraSPARC procesori), dok prijateljstva poput ovog mogu imati povoljne marketinške uticaje na potajno očekivanu ekspanziju OpenSolarisa u koji Sun prilično ulaže (besplatni DVD-ovi sa OpenSolarisom i pratećim sitnicama mogu se dobiti na kuću, dok je tvorac Debiana Ijan Mardok sada zaposlen u Sunu).

Google Phone

Priča o velikim igračima ovde se ne završava, budući da je Google zagolicao IT javnost prvim modelima svog telefona. Model koji su distributeri (govori se o Orangeu i T-mobileu u Evropi) dobili na uvid zasnovan je na Texas Instruments „Edge” hardveru i pogonjen je GNU/Linuxom. Više detalja o GPhoneu zasad nema, pa ni preciznijih informacija o softveru koji se u njemu nalazi. Usput, Google se priključio Open Invention Networku tako što je potencijalne korisnike i programere slobodnog softvera oslobodio kupovine više od 100 njegovih patenata.

Jubileji GNOME-a i Debiana

U jeku razvoja nove generacije KDE-a, GNOME je 15. avgusta napunio 10 godina, prešavši dug put do kvaliteta i popularnosti koju danas ima. Ovo okruženje je tokom decenije obitavanja na IT sceni postalo priznato i opšteprihvaćeno rešenje, sa velikim komercijalnim uspehom. IBM, Novell, Red Hat, Sun, Cannonical su neke od etiketa koje zdušno podržavaju, razvijaju i koriste GNOME. Opipljivijih informacija o sledećoj generaciji ovog okruženja za oznakom 3.0 još uvek nema.

Drugi slavljenik je najveća GNU/Linux distribucija koja se razvija od strane zajednice. Debian je dan posle GNOME-a napunio 14 godina, predstavljajući jedno od najpopularnijih serverskih rešenja i osnovu za ekspanziju GNU/Linuxa na desktopu. Debian važi za jednog od najvećih poštovalaca ideje slobodnog softvera i sigurno utočište za sve korisnike koji žele kvalitetan, slobodan i nezavisan operativni sistem, što u vreme sklapanja korporativnih prijateljstava za koja nismo ni sanjali da su moguća, može biti od neprocenjivog značaja.

Ivan JELIĆ