AMD otvorio ATI specifikacije, IBM pomaže OpenOffice, Trolltech za prenosne računare, OpenBSD vs. Linux nesporazum

Nepisano pravilo glasi da bitnom događaju uvek prethodi obećanje. Početkom septembra je prema tom receptu, na samitu Kernel, iz AMD-a najavljeno da će zajednica slobodnog softvera uskoro biti u mogućnosti da razvije slobodne drajvere za njihove grafičke čipove (R500 i novije). Kako je najavljeno, pored specifikacija, javnosti će postati dostupni i 2D drajveri, dok će podrška za treću dimenziju ostati u rukama zajednice.

AMD otvorio ATI specifikacije

Nešto kasnije je sa X Developer Summita stigla još neverovatnija informacija da će AMD najavljene specifikacije objaviti bez ugovora o tajnosti (Non-Disclosure Agreement – NDA). Par dana nakon toga, najave su počele da se obistinjuju. AMD je objavio prve specifikacije za svoje grafičke čipove, u ovom slučaju za RV630 i M56 (www.x.org/docs/AMD/), ponovo kako je najavljeno – bez NDA. Logično, ovakav potez je naišao na globalno odobravanje – prema rečima ljudi iz fondacije X.org, specifikacije su do polovine septembra preuzete preko 70.000 puta, uz saobraćaj od 1,3 TB! Prema rečima X.org developerâ, AMD je pored objavljenih specifikacija pokazao veliku kooperativnost stavljajući na raspolaganje svoje inženjere radi dodatnih konsultacija. Da priča bude još zanimljivija, AMD je u saradnji sa Novellom objavio prvu razvojnu verziju novog drajvera nazvanog RadeonHD, koji je dostupan za preuzimanje sa freedekstop.org.

Za upotrebljive rezultate je još rano, ali se Mark Šatlvort, pokretač razvoja Ubuntua, oglasio na ovu temu. Ubuntu je, naime, nešto ranije preživeo unutrašnju dilemu između uključivanja vlasničkih drajvera u distribuciju, ali su glasine ipak najavljivale vlasnički ATI drajver 8.41 u sledećem izdanju 7.10. To se, na sreću, neće dogoditi, pa će prema izjavi Šatlvorta slobodni drajveri biti uključeni u sledeće LTS izdanje „Hardy Heron”.

Ovim potezom AMD je potpuno preokrenuo odnos snaga, s obzirom na to da će nVidia sada biti jedini veliki proizvođač grafičkih čipova koji će isporučivati vlasničke drajvere. Pitanje je vremena kada će AMD grafika raditi „out of the box”, a još zanimljivije je da li će i kako nVidia odgovoriti.

OpenBSD – Linux konflikt

Ahilova peta kada su slobodni Unixi u pitanju i dalje ostaju određene grupe uređaja za umežavanje, s obzirom na to da se problemi sa dial-up modemima sele na bežično tržište. Ekipa koja radi na OpenBSD-u čini velike napore da se problemi sa wireless drajverima koliko-toliko ublaže, pa zahvaljujući njihovom umeću reverznog inženjeringa, uređaji sa etiketom Atheros imaju svoje slobodne drajvere. Kako bi ovi drajveri bili upotrebljivi i u Linux kernelu, OpenBSD-ovci su ih licencirali dvojako (GPLv2/BSD) usled nekompatibilnosti GNU i BSD licenci.

Problemi su nastali u momentu kada su Linux developeri svoje modifikacije objavili pod GPL-om, onemogućavajući tako njihovo iskorišćavanje nazad u OpenBSD-u. Ovaj problem je prvi objavio tvorac OpenBSD-a Teo de Rat, skrećući pažnju na to da Linux programeri krše kopirajt, u čemu ih je, prema njegovim navodima, podržao i sam Alan Koks. Glavni problem oko kojeg je Rat digao najveću prašinu jeste mogućnost relicenciranja BSD kôda pod GPL-om, s obzirom na to da je Koks naglasio da je vraćanje modifikacija nazad ka OpenBSD-u logičan sled događaja. Po svemu sudeći, OpenBSD-ovci će dobiti nazad modifikacije pod uslovima pod kojima mogu da ih upotrebe, a pravna ekspertiza, ukoliko je bude, pokazaće da su Teove tvrdnje o kršenju kopirajta ispravne.

Izgleda da BSD-ovci, ili bar glasnogovornici iz njihovih redova, imaju problema i sa novim GPL-om. Tačnije, potpredsednik Fondacije FreeBSD Džastin T. Gibs vidi novine koje donosi GPLv3 (SK 9/2007) kao odličnu priliku za ekspanziju FreeBSD-a u aspektima u kojima GPLv3 programi neće moći da se koriste (ograničavanje slobode DRM-om, tivoizacija, patentni ugovori). Za razliku od ove, dobra vest za FreeBSD je grafički instaler koji će omogućiti instalaciju ovog operativnog sistema iz grafičkog okruženja pomoću nekoliko klikova.

IBM novi igrač OpenOfficea

OpenOffice je pored nove verzije dobio novog člana zajednice. IBM će donirati kôd prvobitno razvijan sa potrebe Lotus Notesa, pri čemu će se razvojnom timu priključiti IBM-ovi programeri. OpenOffice na ovaj način dobija još jednog velikog podržavaoca, jer je projekat inicijalno pokrenuo Sun Microsystems.

Sloboda u rukama

Trolltech će objaviti Qtopia Phone Edition (QT bazirano okruženje za mobilne uređaje) pod GPL, koji je pri tom portovan na FIC Neo1973 uređaje, poznatije u OpenMoko pakovanju. Qtopia programeri na ovaj način dobiće novu platformu za razvoj pored Greenphonea.

Masovna proizvodnja OpenMokoa je odložena za decembar, a novi hardverski apdejt donosi poslastice u vidu Atheros wireless čipa, 3D grafike, bržeg procesora i više memorije. Cena će se kretati od 450 za Neo Base model, do 600 dolara za Neo Advanced.

Microsoft je objavio da će podržati Mono projekat i Silverlight implementaciju nazvanu Moonlight.

Ivan JELIĆ