Za mnoge Konamijeva igra Ping Pong iz 1985. godine (vidi SK 2/2005) predstavlja vrhunac kada su arkadne reprezentacije stonog tenisa u pitanju. Ruku na srce, autorski timovi prethodnih godina nisu se baš utrkivali u izradi naslova u ovom domenu, tako da konkurencija nije preterano jaka. Ljubitelji ovog sporta osuđeni su ili da igraju PD ostvarenja, ili da kupe Xbox 360 i uživaju u sjajnom ostvarenju kompanije Rockstar Games – Table Tennis.

Za arkadne aparate postoji nekoliko solidnih izdanaka u žanru, ali problem je što neke od njih još uvek nije moguće pokrenuti iz emulatora. Kada je produkt španske softverske kompanije TCH u pitanju – Speed Spin (1994), ta prepreka ne postoji, pa se ljubitelji žanra opušteno mogu prepustiti njegovim čarima. U pitanju je igra koja neodoljivo podseća na Ping Pong, ali donosi i mnoštvo unapređenja (što je sasvim logično s obzirom na to da je 10 godina mlađa).

Pogled na sto identičan je kao u Konamijevom hitu, čak su i igrači predstavljeni samo rukom koja drži drveni reket. Na početku postoji izbor jednog od osam igrača (nigde nije navedeno da li se, osim po izgledu, igrači razlikuju u nečemu), ali i dva različita radna režima – konkurenciji možete pokazati koliko ste dobri na turneji ili svetskom prvenstvu. Za razliku od igre Ping Pong, igrač ima potpunu slobodu korekcije položaja reketa na ekranu, čak se može kretati i „u dubinu”. Udarci se izvode pomoću tri tastera, a moramo dodati da AI nikako nije za potcenjivanje. Speed Spin donosi i podršku za igranje dva ljudska igrača istovremeno (jedan protiv drugog).

Vladimir PISODOROV