Intel i AMD

Dva najveća proizvođača procesora ponovo u žiži IT javnosti

Veliki uspeh Core mikroarhitekture doneo je kompaniji Intel povećanje udela tržišnog segmenta za nekoliko procenata i postavio je na čelno mesto kada su u pitanju performanse procesora. Zato je AMD, koji u rukavu ima samo K8 procesore, morao da politikom cena zaustavlja rast zahuktalog protivnika. Uprkos finansijskim gubicima krajem prošle i početkom ove godine, AMD je uspešno započeo drugu polovinu 2007. Predstavljeno je novo jezgro po imenu Barcelona i prvi testovi pokazuju da će novi procesori biti konkurentni ponudi najvećeg rivala.

Nova nada AMD-a: K10

Meseci dominacije Intela ostavili su dubok trag na finansijskim grafikonima kompanije AMD, te je jasno zašto je svaki deo kompanije bio posvećen radu na novom jezgru. Prethodni adut, čip K8, svojom pojavom doneo je AMD-u prednost u performansama u svim segmentima nad konkurentnom Netburst generacijom Intelovih procesora. Ipak, izlaskom Core mikroarhitekture, K8 jezgro počinje da gubi kako rat u performansama, tako i tržišni udeo.

K10 predstavlja prvi native četvorojezgarni procesor na svetu, što podrazumeva smeštanje sva četiri jezgra na jednu pločicu umesto Intelove varijante – korišćenja dva spojena dvojezgarna procesora. Jezgro je izrađeno u proizvodnom procesu 65 nm na pločici koja nosi 463 miliona tranzistora.

Uz izmene u arhitekturi samog procesora, promenu je doživeo i podsistem keš memorije. Poput K8, novi procesor ima keš prvog nivoa od 128 KB (64 KB za instrukcije i 64 KB za podatke) i keš drugog nivoa od 512 KB po jezgru. Pravu izmenu predstavlja dodatak keš memorije trećeg nivoa, veličine 2 MB, koju dele sva četiri jezgra na pločici. AMD ovu izmenu objašnjava time što će sada jezgra moći da komuniciraju i preko ovog keša, a ne samo preko magistrale.

Najveći uticaj na poboljšanje performansi novog procesora imaće činjenica da je jedinica za izvršavanje SSE operacija proširena sa 64 na 128 bita, tako povećavajući opseg dosezanja instrukcija sa 16 na 32 po ciklusu, što će posebno poboljšati obradu video materijala.

Drugo veliko poboljšanje čini podsistem za predikciju skoka koji novom jezgru, za razliku od prethodnika, daje mogućnost predviđanja indirektnih skokova čije se adrese skoka određuju dinamički, u toku izvršavanja programskog koda. Ova izmena bi trebalo da popravi nešto lošije performanse izvršavanja aplikacija pisanih u objektno orijentisanim programskim jezicima, što je bila jedna od važnijih prednosti Core arhitekture nad K8.

Poboljšano je dekodovanje složenih operacija sa stekom, kao i izvršavanje operacija čitanja iz memorije u radu sa celim brojevima uvođenjem podrške za takozvana out-of-order čitanja, kada je potrebno izvršiti ovu operaciju „unapred” u odnosu na raspored utvrđen na programskom nivou.

Povećane su veličine Translation Lookaside Buffera, struktura za keširanje prevođenja virtualnih u realne adrese od kojih će rast u performansama značiti, pre svih, sistemima baza podataka i tehnikama virtuelizacije.

Ostala poboljšanja se tiču unapređivanja prefetch mehanizma (dosezanja instrukcija ili adresa skoka unapred) i tehnike virtuelizacije. Nov model se naziva Nested Page Tables i, prema navodima AMD-a, donosi prednost od skoro 40% u odnosu na prethodni, Shadow Page Tables model.

Desktop procesori zasnovani na jezgru K10 nosiće ime Phenom, i to Phenom FX (Agena FX) za Socket F i Socket AM2+ kao predstavnici high-end segmenta, četvorojezgarni Phenom X4 (Agena) i dvojezgarni Phenom X2 koji dobija poznato ime Athlon (Kuma) za Socket AM2+ i procesor sa jednim jezgrom Athlon – Lima. AMD će uvesti i trojezgarne procesore Phenom X3, koji su zapravo četvorojezgarni procesori sa jednim defektnim jezgrom. Prvi primerci iz ove porodice očekuju se u novembru i decembru, dok će se, prema najavama iz AMD-a, dvojezgarni Phenom pojaviti u drugom kvartalu 2008. godine.

Biće zanimljivo videti testove novih procesora čim stignu u naše ruke, posebno trojezgarnih primeraka koji mogu biti pravo osveženje na našem tržištu.

Intel dinamičniji nego ikad

Kada ste najveći, onda možete sebi da priuštite mnogo toga, naravno, samo konačno mnogo vremena. Intel je to na vreme shvatio, napustio nedovoljno dobru (u nedostatku boljeg eufemizma) Netburst arhitekturu i svojim pulenom Core2 povratio i slavu i udeo na tržištu. Za razliku od prethodnih godina, kada bi jednu arhitekturu „vukao” godinama sa sitnim unapređenjima, Intel je predstavio veoma dinamičan šestogodišnji plan razvoja nazvan tick-tock model.

Prema tom modelu, tick predstavlja smanjenje postojeće mikroarhitekture poznato pod nazivom shrink- -die, dok je tock potpuno nova mikroarhitektura. Na ovom planu paralelno rade dva dizajnerska tima, pa je jasno da se tick postupkom uhodava novi proces izrade i tako priprema za novu mikroarhitekturu. Tako, jezgro Core predstavlja prvi tock, i to za proizvodni proces od 65 nm. Kombinacija tick i tock bi trebalo da se menja na svake dve godine. Tako će u novembru biti predstavljen shrink-die Core mikroarhitekture po imenu Penryn, izrađen u 45 nm procesu, a kao tock u tom dvogodišnjem periodu – Nehalem mikroarhitektura. Nehalem će svakako biti najveća promena u arhitekturi Intela, još od izlaska Pentiuma Pro, davne 1995. Najznačajnije izmene bi trebalo da budu integrisani memorijski kontroler sa jednim do četiri kanala za komunikaciju sa DDR3 memorijom i novi point-to-point sistem konekcije procesora po imenu Intel QuickPath Interconnect, kao zamena za vremešni i tehnološki zastareo FSB. Zatim bi usledio shrink-die Nehalema u 32 nm procesu i nova mikroarhitektura po imenu Gesher.

Intel najavljuje da će od Nehalema početi sa ugradnjom grafičkih procesora u paketu sa svojim procesorima opšte namene i stoga ponovo kreće u sve aktivniji razvoj novih entry-level GPU-a.

Na poslednjem Intel Developer’s Forumu, polugodišnjoj prezentaciji novih dostignuća kompanije, izvršni direktor Pol Otelini je najavio predstavljanje jezgra Penryn, za serverske uređaje, sa FSB-om od 1333 MHz i 1600 MHz radnih frekvencija od 2,0 GHz do 3,16 GHz. Prema prvim testovima, Penryn pokazuje pobošanje performansi u odnosu na Core procesore uz smanjenje disipacije toplote, a koliko je to u procentima znaće se uskoro. Zvaničan datum predstavljanja ovog procesora je 12. novembar.

• • •

Prvi uporedni testovi novih procesora iz AMD-a i Intela pokazuju da će naredni meseci biti veoma zanimljivi. U ratu performansi, protivnici će biti veoma blizu, što znači da će prevagu u tržišnom udelu doneti proizvodni kapaciteti i cenovna politika. Od toga najviše profitiraju korisnici, kao što je to bio slučaj nakon pojave Core procesora, kada je AMD bio primoran da osetno pojeftini Athlon 64 i Sempron liniju procesora, a Intel cenu svojih spuštao vremenom. Naravno, niske cene ne treba očekivati u startu, ali će se već nakon nekoliko meseci iskristalisati ko je novi šampion performansi u odnosu na cenu.

Momir ĐEKIĆ