Još jedan pingvin za PlayStation 3

Kao što smo pomenuli opisujući Yellow Dog Linux 5.0 For PlayStation 3 (SK 5/2007), na hard disk Sonyjeve igračke konzole moguće je instalirati čitavu paletu različitih Linux distribucija (naravno, ne u isto vreme). Ako je početkom godine logično bilo držati se (polu)oficijelnog izdanja zbog jednostavne i bezbolne instalacije, „Žuti pas” u ovom momentu dolazi tek kao drugi-treći pik na draftu. Razlog za to treba potražiti u neaktivnosti njegovih autora, koji su dosad izdali svega jednu reviziju („otključana” je podrška za ugrađeni WiFi adapter) i polako gube korak sa konkurencijom. Najozbiljnijeg takmaca predstavlja popularna Ubuntu distribucija zasnovana na Debian jezgru koja je poodavno poznata i vlasnicima PC-a.

Gutsy Gibbon je svetlost dana ugledao sredinom oktobra meseca i predstavlja već drugu verziju Ubuntua za PlayStation 3. Po ustaljenom redu vožnje Ubuntu verzije pojavljuju se na svakih šest meseci, tako da je prethodna (7.04 – Feisty Fawn) dostupna još od aprila, takođe u PS3 izvedbi. Ubuntu po defaultu koristi GNOME radno okruženje, ali postoje varijante u kojima na prestolu sedi KDE (Kubuntu), odnosno XFCE (Xubuntu). Takođe, PlayStation 3 verzija operativnog sistema može se preuzeti i u Live varijanti koja obezbeđuje da se mogućnosti sistemskog softvera provere bez prethodne instalacije. Pored toga, na ovaj način instalaciju je moguće pokrenuti direktno sa desktopa, uz sve blagodeti koje sa sobom donosi korišćenje GUI-ja.

S obzirom na to da „ubuntovci” iza sebe već imaju jedno izdanje operativnog sistema za PlayStation 3, očekivali smo da će instalacija proći bezbolno i brzo, ali to nažalost nije tako. Posle višednevnog žongliranja različitim verzijama i nailaženja na najneverovatnije probleme, zaključili smo da je najbolje odlučiti se na instaliranje tzv. alternativne verzije Xubuntua (cdimage.ubuntu.com/xubuntu/ports/releases/7.10/release/xubuntu-7.10-alternate-powerpc+ps3.iso, 549 MB), koja ne sadrži Live režim rada, pa tek nakon toga izvršiti „dodavanje” ostalih distribucija (vidi okvir: Ubuntu distribucije i dodatni programi). Pre svega, ova distribucija instalira se brže jer se ceo postupak obavlja putem tekstualnog komandnog interfejsa, izbegavaju se problemi sa niskom radnom rezolucijom (vidi okvir: Rezolucija), a XFCE je okretnije i manje hardverski zahtevno radno okruženje od ostatka „čopora”. Treba napomenuti da svaka Ubuntu distribucija dolazi sa unapred pripremljenim bootloaderom na CD-u, ali fajl ipak treba preuzeti ručno (psubuntu.com/files/gutsy/otheros.bld, 2,7 MB) i instalirati na konzolu na uobičajen način, pošto podrazumevani nije u potpunosti ispravan i odgovoran je za generisanje brojnih problema.

Rezolucija Iz nekog razloga, sve Ubuntu distribucije za PlayStation 3 imaju problema sa automatskim postavljanjem odgovarajuće radne rezolucije. Da stvar bude još gora, iz grafičke sesije čak ni ručnim putem nećete moći da obavite posao na valjan način. Sve „prednosti” pakla zvanog 576 x 374 piksela osetićete na svojoj koži već po pojavljivanju prvog konfiguracionog prozora na ekranu – većinu polja i komandnih dugmića uopšte nećete videti. Kratkoročno rešenje problema ogleda se u istovremenom pritiskanju tastera ’Alt’ i levog dugmeta na mišu, što dovodi do toga da je željeni prozor moguće pomerati po radnoj površini. Ukoliko se odlučite za instalaciju iz user-friendly grafičkog okruženja, ovaj trik pomoći će da parametre podesite na pravi način, ali šta posle? Prvi korak, nakon instalacije, jeste otvaranje komandne konzole (terminala) i upisivanje sledeće naredbe: sudo gedit /etc/event.d/ps3videomode. U novootvorenom (praznom) prozoru potrebno je dopisati sledeće dve linije: start on runlevel 2 i exec /usr/bin/ps3videomode –v x (x reprezentuje oznaku željenog grafičkog moda). Potom treba izvršiti snimanje fajla na hard disk i restartovati konzolu. Ukoliko pretpostavimo da je konzola povezana za monitor/TV sposoban da prikaže rezoluciju 720 p (uz frekvenciju osvežavanja od 60 Hz), na kraju bi trebalo da stoji 3. Spisak svih grafičkih radnih modova i njihovih oznaka nalazi se na adresi ps3wiki.qj.net/index.php/PS3_Video_Mode.

Ni instalacija Xubuntua nije lišena džombi i rupa na putu – moguće je da se jave minorne sistemske greške (koje se, na sreću, rešavaju prostim pritiskanjem dugmeta Continue), pa čak i situacija da konzola neće da se resetuje nakon završenog posla (potrebno je ručno obaviti zahvat držanjem I/O senzora). Sve u svemu, postupak je linearan, u praksi proveren i ne traje duže od 60 minuta.

Ne možemo reći da nas je Ubuntu zapanjio svojim performansom na bini (ipak, konzola ima svega 256 MB RAM-a), ali tvrdnja autora da se na samo jednom CD-u dobija savršeno funkcionalan i optimizovan operativni sistem sposoban da odgovori na svakodnevne zahteve korisnika nije daleko od istine. U paketu se nalaze kompletan OpenOffice.org 2.3, AbiWord 2.4.6, Mozilla Firefox/Thunderbird 2.0.0.6, Evolution 2.12.0, KTorrent 2.2.1, Pidgin 2.21, GIMP 2.4.0-rc3, dvadesetak desktop igara... Jednom rečju, ukoliko konzolu želite da pretvorite u računar na kojem ćete pisati tekstove, obrađivati slike, pristupati internet sadržajima i slično, Ubuntu je odličan izbor. Operativni sistem sasvim lepo reaguje na komande korisnika i, kada se sve uzme u obzir, u priličnoj meri može da odmeni stoni računar. Da su u Sonyju odlučili da konzolu opreme sa 512 MB RAM-a, situacija bi bila još povoljnija. U prilog Ubuntu distribuciji ide i podatak da u potpunosti podržava integrisani hardver, tako da aktiviranje WiFi konekcije ili upotreba Bluetooth uređaja nije nikakav problem (setite se da je YDL imao poteškoća na ovim poljima). Takođe, iz Ubuntua smo uspeli da pristupimo svim eksternim uređajima koji su nam dopali šaka – štampaču, prenosnom USB hard disku, fleš memoriji, zvučnike smo povezali optičkim kablom...

A šta je sa multimedijalnim mogućnostima? Situacija se samo na prvi pogled čini nepovoljnom, pošto Ubuntu ne podržava reprodukovanje MP3 datoteka (umesto toga, podržan je OGG format), ali ni video zapisa zabeleženih u DivX/XviD formatu. Ipak, problem se veoma lako rešava instaliranjem potrebnih kodeka ili omiljenog vam multimedijalnog plejera (VLC, na primer). Kada i ovo obavite, pred vama je veoma upotrebljiv operativni sistem za koji dugo nećete moći da nađete zamenu. Još samo da Sony obelodani podršku za grafički podsistem, pa da svi kolektivno pobegnemo iz frame-buffer džungle, ehhh...

Vladimir PISODOROV