Ponovljeni gušter

Oktobra ove godine, Novell nas je obradovao trećom revizijom desetog izdanja openSUSE distribucije GNU/Linuxa. Najavljene su velike promene i razne novine uz najsvežiji softver i zadržanu stabilnost. Isporučuje se na jednom DVD-u, ili 4 CD-a (od čega je samo jedan neophodan za instalaciju sistema a jedan od njih sadrži neslobodan softver).

Instaler sistema je standardan i nije doživeo neke veće promene, s tim što važi za jedan od najlakših i najkompletnijih instalera u svetu GNU/Linuxa. Učitavanje (boot) sistema je zaista najkraće koje smo videli dosad, i na wikiju openSUSE-a se navodi vreme od samo 24 sekunde. Vizuelni identitet je potpuno izmenjen, tako da GRUB-om i grafičkim okruženjem sada dominiraju različite, ukusno ukomponovane nijanse zelene boje. Srce sistema čini Linux kernel u verziji 2.6.22.5, a grafička okruženja su KDE 3.5.7, GNOME 2.20 i XFCE 4.4.1. Novellovi programeri „doterali” su ih i prilagodili identitetu distribucije, tako da KDE i GNOME koriste nove Kickoff i SLAB menije umesto podrazumevanih. Interesantno je i da su uključeni i neki delovi KDE-a „četvorke”, kao što su igre, koje odlično demonstriraju izgled novog KDE-a. 3D desktop efekte omogućuju Compiz i Compiz Fusion uz podršku XGL-a. YaST-ov Qt interfejs više nije jedini, već je tu i novi GTK interfejs koji se bolje uklapa u GNOME okruženje. Biranje interfejsa obavlja se editovanjem posebne stavke u datoteci /etc/sysconfig. Takođe, YaST je doživeo veće promene: instaliranje programa iz drugih repozitorijuma uprošćeno je do te mere da se sada sve svodi na jedan klik, a modul za podešavanje mrežne karte potpuno je redizajniran. Package Management je takođe doživeo izmene, ali je najviše pažnje posvećeno njegovom ubrzavanju, pošto je instaliranje programa u prethodnim verzijama openSUSE-a bio veliki napad na živce. Ako pokušate da pustite neku multimedijalnu datoteku neslobodnog formata, dobićete obaveštenje o tome koji je kodek u pitanju i odakle se može preuzeti, čime je baratanje kodecima znatno olakšano (u prethodnim verzijama je „sakupljanje” kodeka bilo prava noćna mora).

Obavljanje kancelarijskih poslova je prepušteno sviti OpenOffice.org koja je dostupna u verziji 2.3.0. Za multimediju su (po defaultu) zaduženi Totem i Banshee, za narezivanje diskova Gnome Baker, za obradu grafike GIMP 2.2.17, a za pregled grafike F-Spot i Eye of GNOME. Za „krstarenje” globalnom mrežom brine se Firefox 2.0.0.6, za pregledanje pošte Evolution, a za ćaskanje Pidgin 2.1.1.

• • •

U periodu testiranja openSUSE se pokazao zaista odlično. Primetno je brži od prethodnih verzija, a čini se da je i stabilniji. Instaliranje programa je brže nego što je bilo dosad, što je veliki plus. Problem prilikom upotrebe mogu da predstavljaju različiti novi elementi, redizajnirani meniji i kontrolni centri, što zahteva mali period navikavanja, ali se ne može uzeti kao minus. OpenSUSE je, nažalost, postao odbojan nekim sledbenicima FLOSS filozofije nakon Novellovog potpisivanja ugovora sa Microsoftom, ali to je stvar koja (još) nije ni u kakvoj vezi sa samom openSUSE distribucijom. U svakom slučaju, openSUSE predstavlja jednu od najkompletnijih i „najispeglanijih” GNU/Linux distribucija danas. Takođe je i jedna od distribucija koje se vrlo brzo razvijaju, donoseći velika poboljšanja iz verzije u verziju.

Miloš ĆAPIN