Veza između medijskog prikaza i budućnosti igara ni slučajno nije zanemarljiva

Jedan od urednika „Gamespota”, Džef Gerstman, nedavno je dobio otkaz posle 11 godina rada. Lik koji je u dobroj meri pomogao ekspanziji igračkog žurnalizma i njegovom približavanju statusu mainstream novinarstva postao je žrtva sopstvene objektivnosti koja je došla u neposrednu koliziju sa oglašivačkim dolarima. Poznat po oštrom jeziku i tonu koji je kulminirao u video-reviewu Kane & Lynch: Dead Men („K&L is an ugly game...”), Džef se nije previše obazirao na činjenicu da je Eidos upumpao stotine hiljada dolara u advertajzing kampanju na njegovom matičnom sajtu. Igru je, sasvim zaslužno, izlupao sekirom na froncle. Sutradan je pozvan na razgovor sa šefom i tad mu je naređeno da pokupi stvari i ode do đavola.

Da se ovakva stvar desila nekom „normalnom” novinaru u bilo kojoj zemlji u kojoj ne važi šerijatsko ili običajno pravo, stotine glava završile bi na giljotini. Otpuštanje čoveka koji je radio svoj posao samo zato što se oglašivač naljutio zbog opservacije da je car go, prosto je nezamislivo u bilo kojoj medijskoj branši, osim u ubogoj i majmunolikoj sferi pisanja o kompjuterskim ili konzolnim igrama. Posledice po „Gamespot” bile su prilično blage: ljudi su ih napljuvali po forumima, poneki bitniji glas je ovo prokomentarisao u negativnom kontekstu, ali širih reperkusija nije bilo. Nijedan kolega iz branše nije ustao u njegovu odbranu, a i sam Gerstman je ćutao kao zaliven, pravdajući se činjenicom da ne sme da prekrši obaveze iz ugovora o radu. Đura će mu oprostiti što ga je tukao, ali ga neće vratiti na posao. Rukovodstvo „Gamespota” i face iz CNET-a (u čijem je vlasništvu) izdali su nekolicinu neuverljivih i nadasve patetičnih saopštenja za javnost u kojima kategorički negiraju da je Džef otpušten zbog Kejna i Linča. Ovih dana pokušavaju da speru ljagu forsiranim nizom recenzija (anonimnih space filler igara) u kojima dominiraju ocene niže od pet. Veoma su jadni.

Okej, zbog čega bi nekoga u Srbiji trebalo da boli uvo za simpatičnog debeljka iz Kalifornije koji je dobio nogu? Možda zbog činjenice da veza između medijskog prikaza i budućnosti igara ni slučajno nije zanemarljiva. Ukoliko iz jednačine ponude i potražnje izbacite glasove koji dižu mračnu koprenu sa očiju publike koja guta sve što joj se servira, metastaziranje nečega nalik na EA Games neće zaustaviti nijedan citostatik. Bez objektivne povratne sprege koja će trubiti da je nešto smeće bez obzira na posledice, industrija će pasti na grane koje su još niže od sadašnjih. To ne važi samo za igre, ali samo u ovoj sferi je moguće utuliti jedan od jačih glasova koji ljude poziva da se umiju i operu uši.

Da je Srbija iole bogatija zemlja u kojoj od medijskog prikaza nekog proizvoda zavise milioni dolara, ja bih odavno pored otkaza popio metak, haubu automobila ili kubansku kravatu. Sveopštoj letargiji mogu da zahvalim činjenicu da na mene niko nije vršio nikakav pritisak veći od 10^–99 njutna po metru kvadratnom. Svojevremeno sam, zbog pljuvanja Chaintech ploča u „I/O portu”, dobio nekoliko namrštenih pogleda od domaćeg uvoznika, ali na tome se završilo. Isti uvoznik me je posle nekoliko meseci pozvao na medijsko-propagandni skup u jednoj domaćoj banji, ali „incident” niko nije spomenuo, bez obzira na to što sam se ja spremio za mačevanje tokom tog radno-prehrambenog vikenda. Moj krstaški pohod protiv ranih AMD procesora, kao i višegodišnje isticanje prednosti nVidie nad ATI-jem, izazvali su (samo) backclash domaćih fanboy usera i visokofrekventno pištanje Saše Uzelca. I ko je na kraju bio u pravu? Chaintech je potonuo u lagani zaborav, a AMD i ATI, potisnuti na marginu, bili su prinuđeni da se uhvate za uši i zajedno zamlataraju nogicama da bi im glave ostale iznad vode. Normalan svet ih je sa razlogom zaboravio. Jedino je domaći uvoznik Leadteka ispustio produženi protestni squeek kada sam ispljuvao dotične grafičke, ali su zaćutali kada im je urednik „Sveta kompjutera” rekao „pusti ga, on je lud”.

Razlika između Džefa Gerstmana i mene, pored činjenice da je momak imao cca deset hiljada puta linearno veći uticaj na takoreći sve, jeste što ja sigurno ne bih ćutao kao magarac posle pomija koje je morao da pokusa. Da je neki domaći uvoznik hardvera ili igara samo postavio cokulu u nagazni mod usmeren ka meni, budite sigurni da bi iskašljavao M. K. inicijale kroz sve telesne rupe još mnogo meseci posle toga. SBB je bio blizu toga posle pretnji da će tužiti SK i mene, ali su iz potpuno nepoznatog razloga odustali od pokretanja procesa, ostavivši me prilično razočaranim. Očekivao sam fajt, ali je Cable-Ninja samo pustio dimnu zavesu i nestao u mraku. Bljak.

Džef je imao priliku da go public sa najmasnijom storijom u istoriji gaming afera, ali je odlučio da ćuti i na miru izbroji keš apanažu koju je dobio kao poklon za rastanak, ostavljajući korisnicima „Gamespota” da se po forumima mlate oko njegovih prava. Time je zacementirao jadni status ove profesije, otvarajući širom vrata za ekspanziju ucenjivačke prakse u svim iole značajnijim igračkim glasilima. Svaki sledeći nastavak Haloa ovim je obezbedio ocenu od najmanje 98.

Miodrag „mačevalac” KUZMANOVIĆ