Neverwinter Nights 2

Legions of the Dead

Legenda o najpoznatijem varvarinu na svetu, kralju Akvilonije Konanu, proizašla iz pera Roberta Hauarda, jedna je od onih priča koje su večita inspiracija za igre. I dok željno očekujemo novi MMORPG o Konanu, evo jednog sjajnog načina za prekraćivanje vremena. Hronika o Konanu predstavlja niz avantura koje će jednog dana činiti dugačku kampanju. Za sada su dostupna prva dva dela, koji na neki način čine uvod u celu priču, a uskoro se očekuje i treći nastavak.

Modifikacija Conan Chronicles: Legions of the Dead smeštena je u surovi svet Konanovih avantura, a na samom početku, nakon uobičajene kreacije lika (preporučuje se da izaberete varvarina, čisto da biste se lakše uživeli u priču), birate jedan od jedanaest različitih naroda (rasa), od kojih svaki ima svoje prednosti i mane (Aesir, Aquilonian, Cimmerian, Hyrkanian, Khitan, Kushite, Nemedian, Stygian, Vanir, Zamorian, Zingaran). Na primer, ako izaberete Aesir, narod visokih varvara sa dalekog severa, čuvenih lovaca koji se odlično snalaze u divljini, imaćete veću snagu i krupniju konstituciju, ali manju spretnost i inteligenciju. Ukoliko izaberete Akvilonca, pripadnika najmoćnije civilizacije ovog sveta, odlikovaće vas nešto veća harizma, a ako se opredelite za Khitance, bićete nešto naklonjeniji magičnim veštinama (veća inteligencija i spellcraft).

Koju god rasu da izaberete, vaš dalji put odvijaće se na isti način. Kao dete ste odbegli od kuće i posle nekog vremena prihvatila vas je grupa varvara sa severa. Igra počinje nekom vrstom inicijacije u pleme. U trenutku u kojem počinje prva scena (sjajno urađen, dirljiv intro sa jelenom kraj potoka) dovoljno ste stasali da krenete u prvi lov. Vođa plemena Jarl šalje vas da pronađete hranu za svoje saborce i time dokažete da ste dorasli narednim izazovima. Već od te prve avanture vidi se suptilnost grananja priče ovog moda. Iako se ne može reći da je u potpunosti nelinearan (nema različitih tokova glavne priče), uvek imate više izbora. Da li ćete uhvatiti običnog jelena, pratiti tragove jelena „kapitalca” ili ubiti medveda koji se krije u blizini – sve su to izbori koji se otvaraju pred vama i, iako ne utiču previše na buduće događaje, igru čine zanimljivijom. Nakon te prve kratke avanture saznaćete i na kakvoj se zapravo misiji nalazi vaša grupa. Naime, Jarlova kćer je oteta i veruje se da su je goniči robova odveli u susednu zemlju, u zamak Haloga. Nakon još nekoliko sitnih questova i prave, velike inicijacije u ratnika (veoma zanimljiv quest) zapravo počinje prava priča igre. Sa grupom boraca predvođenih Jarlom polazite u nepoznate predele da biste nekako prokrčili put do zamka i oslobodili nesrećnu devojku (unutrašnjost zamka zapravo predstavlja drugi deo moda).

Zanimljivo je što tokom igre dolazi do nekoliko ozbiljnih grananja, tačnije izbora koje možete napraviti (na primer, možete napustiti družinu i krenuti u vlastite avanture, verno slediti Jarlova naređenja ili pak ostati sa grupom, ali raditi na svoju ruku), a neki od tih izbora vode u posebne događaje koji se završavaju sigurnom smrću. Iako se nekima možda neće svideti što u igri zaista postoje situacije koje je nemoguće preživeti, to daje modu neku vrstu zanimljivosti i čak „realističnosti”.

Kako je u pitanju spasilačka misija, ovo nije klasična hack & slash modifikacija. Naprotiv, u većini slučajeva poželjno je izbegavati otvorenu borbu i služiti se drugim sredstvima, u zavisnosti od toga koje su veštine vašeg lika. Primera radi, u prvoj, lovačkoj misiji, ako igrate druida ili rendžera, umesto otvorenog sukoba sa životinjom, možete razgovarati sa velikim jelenom i ubediti ga da vam pomogne. Kasnije, kada stignete do zamka, najbolje je što više se šunjati, kriti u senkama i zaobilaznim putem stići do cilja (moguće je, na primer, doći do odeće slugu zamka i na taj način zavarati stražare). Štaviše, postoje borbe koje jednostavno po scenariju ne možete dobiti. Pored toga, postoje brojna tajna vrata, skriveni prolazi, blaga koja možete otkriti i slično, te se isplati biti strpljiv i pažljiv.

Pored pomenutog načina vođenja priče sa puno različitih izbora koje možete napraviti (iako zapravo svi vode kroz isti tok priče), glavnu čar ove modifikacije čini atmosfera. Naime, mračno okruženje, stalna napetost, iščekivanje nepoznatih neprijatelja iz tamnih uglova i svest o sopstvenoj nemoći pred mnogo jačim silama čine Conan Chronicles zaista izuzetnim iskustvom. Za razliku od brojnih drugih modova za Neverwinter Nights koji su zasnovani na ubijanju hordi monstruma i stalnom razvoju lika, ovde je akcenat mnogo više na priči, atmosferi i snalažljivosti u situacijama koje se ne mogu rešiti sirovom snagom. Likovi koje srećete su zanimljivi, a nekoliko njih imaju posebno interesantne priče i karakter.

Atmosferi dodatno doprinose zaista sjajna muzika (preuzeta iz filmova o Konanu), lepo dizajnirane lokacije i posebno dobro urađeno osvetljenje. Spoj lepote, uzvišenosti i neophodne surovosti da bi se preživelo sjajno je dočaran već od pomenute prve scene igre i ubistva prelepog jelena. Sama po sebi, priča je prilično jednostavna, ali dovoljno zanimljiva da vas uvuče u svet igre i drži pažnju. Jedino što neke može odbiti od igranja jeste težina. Ovime ne mislimo na jačinu protivnika jer ih dobar borac lako može ubiti, a ako igrate roguea, većinu možete izbeći (a sumnjamo da će iko izabrati da igra klasu koja se služi magijom u ovakvom modu), već na situacije koje morate rešiti koristeći vijuge. Naime, iako se većina njih može rešiti na više načina, ponekad nije dovoljno jasno šta tačno treba uraditi ili određeni objekti koji bi znatno olakšali taj posao nisu dovoljno uočljivi te ih lako možete preskočiti. U mane bi se mogle ubrojati i pravopisne greške u dijalozima kojih, doduše, nema mnogo i teško da će vam previše skrenuti pažnju.

Sve u svemu, ovo je sjajna modifikacija za sve ljubitelje sage o Konanu i one koji od Neverwinter igre traže nešto više od pukog ubijanja i napredovanja lika. Nudi taman dovoljnu meru dobre priče, sukoba, situacija u kojima treba malo razmisliti i neočekivanih ishoda da drži pažnju svih profila igrača, a pomenuta odlično dočarana atmosfera i stalna pretnja smrti dodaju određenu mračnu dimenziju koja se nekima možda neće dopasti, ali koja svakako daje poseban šarm ovom modu.

Jovana ERČIĆ