Platforma AMD Spider

Kada su pre nešto više od godinu dana objavljene vesti o AMD-ovoj kupovini ATI-ja, bilo je jasno da će prvi zadatak „novog” AMD-a biti povratak u biznis sa čipsetovima i u daljoj instanci kreiranje celokupne platforme u zaokruženoj formi, rešenje koje obuhvata procesor, ploču i grafičku karticu. To rešenje konačno je stiglo, a marketinški stručnjaci nadenuli su mu ime Spider.

Ispredanje mreže

Ako je procesor „mozak” računara, onda je čipset njegovo „srce”. Ako bismo nastavili analogije sa anatomijom, onda bi „kičma” sistema bio Hyper Transport 3.0 (HT3) link koji povezuje čipset i procesor. Upravo je HT3 link jedan od ključnih noviteta koje donosi novi čipset. Onima koji su upoznati sa aktuelnom platformom K8 poznato je da HyperTransport link („link” je mnogo prikladniji izraz od ustaljenog „BUS”) radi na 2 GHz i propusna moć mu je 8 GB/s. HT3 donosi brzinu od 4 GHz i propusnu moć od 16 GB/s. Uslov za njegovo iskorišćenje je podnožje za procesor Socket AM2+ koje će se u početku naći samo na matičnim pločama sa novim AMD čipsetovima.

Zahvaljujući ovom dramatičnom unapređenju propusne moći između čipseta i procesora, bilo je moguće implementirati sledeću novotariju koju donosi Spider čipset – CrossFireX. Ovo je tehnologija koja omogućava povezivanje do četiri grafičke karte u „lanac” u cilju poboljšanja performansi. Zašto je HT3 toliko bitan za CrossFireX? Razlog je jednostavan – četiri grafičke karte generišu mnogostruko veću količinu podataka koje CPU mora za njih da obradi, a bez ovako širokog „autobana” kao što je HT3 tako nešto ne bi bilo moguće. PCI-Express 2.0 je drugi uslov da bi CrossFireX radio. Novi standard često smo pominjali poslednjih meseci. Intel ga je premijerno prikazao na X38 čipsetu, usledila je nVidia sa svojim čipom G92, a ubrzo za njima stiže i ATI. HT3 udvostručuje propusnu moć za razmenu podataka između čipseta i procesora, a PCI-Exress 2.0 radi to isto na relaciji čipset – grafičke kartice. Ukupno, zahvaljujući svim ovim unapređenjima, na jednoj matičnoj ploči moguće je implementirati čak četiri grafička PCI Express slota i poterati ih u CrossFireX režimu.

Možda ne toliko bitan, ali je svakako zanimljiv podatak je da čipset 790FX troši svega 10 W! Intelov X38 troši 26 W, ali je to donekle posledica integrisanog memorijskog kontrolera. Stoga je potrošnju najbolje gledati na nivou platforme. AMD i Intel su tu prilično izjednačeni. AMD to radi malo bolje, ali ne može više da izvuče iz 65 nm procesa, dok Intel može da priušti slabiju optimizaciju potrošnje s obzirom na to da raspolaže 45 nm procesom. U svakom slučaju, zahvaljujući niskoj potrošnji, proizvođači matičnih ploča su u mogućnosti da svoje ploče opreme isključivo pasivnim hlađenjem, utičući tako i na zvučnu ergonomiju celokupnog sistema.

Jasno, da bi celokupna priča o platformskom pristupu imala smisla, AMD će tržištu ponuditi tri verzije novog čipseta – za svaku tržišnu klasu po jedan. Na samom vrhu u tzv. highend segmentu je AMD 790FX. Za srednji segment namenjen je 790X, a u nižem, odnosno entry level segmentu nalaziće se 770. Ključna razlika između ovih verzija jeste u CrossFire mogućnostima. Naime, AMD 770 dobija samo jedan slot za grafičku karticu (naravno, PCI-Express 2.0 kompatibilan), 790X će imati dva za klasičan CrossFire, a 790FX – kao što smo već rekli – do četiri, uz podršku za CrossFireX. Na proleće se očekuje 790G sa integrisanom grafikom i verzija M namenjena prenosnim računarima.

Takođe, u zavisnosti od proizvođača ploča, postojaće i različiti nivoi overklokabilnosti, a AMD garantuje da će ploče sa čipsetom 790FX biti vrhunske u ovom domenu. U svrhu što lakšeg „operisanja” prilikom overklokovanja, AMD je kreirao i izuzetnu softversku alatku koja omogućava promenu svih ovih faktora iz operativnog sistema, uz testove stabilnosti i performansi. Iza aplikacije AMD OverDrive stoji nekoliko poznatih overklokera, što bi trebalo da obezbedi kvalitet rešenja.

Novi northbridgevi su odlični, ukupno gledano, i prava je šteta što AMD nije uspeo da napravi i novi southbridge čip. U opštoj frci oko izbacivanja Phenoma, Radeona HD 3800 i novih čipsetova, AMD nije stigao da finalizuje novi SB700, pa će prve AMD770 i 790 ploče dolaziti sa jedva prosečnim „južnjakom” SB600.

Prirodni quad

U AMD-u ističu da je njihov novi procesor Phenom najambiciozniji i najznačajniji proizvod u tridesetosmogodišnjoj istoriji kompanije. Baziran na novoj arhitekturi K10h i jezgru Agena, AMD Phenom je prvi x86 ili „Windows kompatabilni” procesor koji u okviru jedinstvenog čipa objedinjuje četiri procesorska jezgra. Sva četiri jezgra su u direktnoj vezi i međusobno razmenjuju podatke putem deljene trećestepene keš memorije. AMD ovakav koncept naziva native, prirodni Quad Core. Prema ovom rangiranju, Intel nema pravi Quad procesor jer su njegovi procesori suštinski dva čipa od po dva jezgra, u jednom pakovanju. „Kvaka” je u protoku podataka. Ukoliko jedno jezgro iz jednog čipa traži podatak u drugom čipu, mora da „izađe” na magistralu tj. da ide preko čipseta, što ceo posao znatno usporava. AMD-ovo rešenje je kvalitetnije, obezbeđuje manje kašnjenje i bolje performanse, ali mnogo komplikuje razvoj i proizvodnju. Upravo je ovo glavni razlog kašnjenja Phenoma i, konačno, najavu „troglavih” Phenoma serije 7000. AMD ima prilično loš yield u proizvodnji jezgra Agena pa je bio primoran da predstavi jezgro Toliman, verziju kod koje funkcionišu samo tri jezgra (jedno je „mrtvorođeno”). Ono će biti korišćeno za Phenome serije 7000, dok će Phenomi 9000 imati 100% funkcionalnu Agenu.

No, AMD se uzda da će se rizik isplatiti na duže staze. U tom kontekstu treba gledati sve tehnološke inovacije koje su učinile ovaj čip tako kompleksnim. Pored već pomenutog L3 keša, Phenom je pionir u još nekim domenima. Primera radi, procesor može sasvim transparentno u odnosu na korisnika da menja frekvenciju svakog jezgra nezavisno. Ako se koristi multithreadovan softver, sva četiri jezgra mogu da rade uz maksimum svojih potencijala, ako se pak koristi stariji single thread softver, samo jedno jezgro može da radi 100%, a ostala mogu biti downclockovana u cilju uštede energije. Ova mogućnost dolazi pod nazivom Cool’n’Quiet 2.0. AMD je išao još jedan korak dalje kada je energetska efikasnost u pitanju. Tehnologija pod nazivom CoolCore omogućava da se u zavisnosti od opterećenja „uspavljuju” pojedinačni delovi samih jezgara. Na primer, ako se ne koristi FPU jedinica (surfovanje, kucanje teksta...), ona se može isključiti da bi se smanjila potrošnja i zagrevanje. Ovo je prilično značajno za procesor kome je TDP deklarisan na 95W za Phenom 9500 (2,2 GHz) do 140 W za Phenom 9900 (2,6 GHz).

U nizu tehnoloških novotarija koje donosi Phenom, važno mesto zauzima i integrisani memorijski kontroler. Novi kontroler ne samo da podržava DDR2-1066 memoriju, već omogućava i nove memorijske modove. U jednom režimu procesor radi u klasičnom i dobro poznatom Dual Channel režimu, kada se od dva memorijska modula kreira 128-bitni memorijski pristup. No, u ovom modu procesor u jednom pristupu memoriji može ili da čita ili da upisuje podatke, nikako obe operacije istovremeno. Drugi režim je novitet koji omogućava da se upotrebom dva memorijska modula dobiju dva nezavisna linka ka memoriji. Oba linka su 64-bitna, ali omogućavaju da se istovremeno i upisuju i iščitavaju podaci u memoriju i iz nje. Ostaje da se vidi koliko će ovo pomoći Phenomima. Na papiru svakako izgleda interesantno i obećavajuće, posebno za multithreading aplikacije i/ili multitasking između mnoštva zahtevnih operacija.

AMD se potrudio da olakša početak korišćenja Phenom procesora obezbedivši kompatibilnost sa postojećim Socket AM2 pločama. Phenom procesor radiće na svakoj AM2 ploči pod uslovom da BIOS prepoznaje ovaj procesor tj. da se proizvođač potrudi i obezbedi novi BIOS za svoj proizvod. Neće se koristiti prednosti poput HT3.0 tehnologije i mogućnosti da se nezavisno overklokuje northbridge u odnosu na ostatak procesora, ali će za uzvrat dobiti produžetak životnog veka matične ploče koju je možda veoma skupo platio. Intel bi mogao da se ugleda na AMD po ovom pitanju, umesto da svaka nova serija procesora traži novi čipset i ploču.

Povratak Radeona

Poslednji, ali ne najmanje važan deo „paukove mreže” jeste nova generacija grafičkih akceleratora Radeon. Radeon HD3850 i Radeon HD3870 su posledica lekcije koju je AMD (ATI) naučio i skupo platio u prethodnih godinu dana. Bazirane na grafičkom procesoru RV670, ove kartice imaju izuzetne performanse u cenovnoj kategoriji u koju su smeštene. Zahvaljujući RV670, kartice su izuzetno mali potrošači, ne zagrevaju se preterano, a rashladni sistemi praktično su im nečujni. Zapravo, koju god od vrlina ovih kartica da pomenemo, neizbežno se vraćamo na RV670. Po čemu je onda ovaj čip tako značajan? Ako bismo morali da istaknemo samo jednu stvar, onda bi to bila tehnologija proizvodnje. Ovo je prvi GPU koji se proizvodi u 55 nm. Zahvaljujući tome, dimenzije su mu svega 192 kvadratna milimetra. Poređenja radi, GPU R600 na kojem je bio zasnovan famozni Radeon HD2900XT ima čip čija je površina 408 kvadratnih milimetara! No, najimpresivnije je to što RV670, baš kao i masivni R600, ima 320 Shader procesora i kao bonus ima posebnu UVD jedinicu za akceleraciju HD videa – nešto što R600 nema. Ono u čemu je RV670 uskraćen u odnosu na R600 jeste memorijska magistrala. Naime, Radeon HD3850 i HD3870 koriste 256-bitnu memorijsku magistralu, što je upola manje u odnosu na R600, međutim, optimizacijom arhitekture ovaj manjak je nadoknađen, a pomoglo je i podizanje radnih taktova memorije i GPU-a. Tako je Radeon HD3870 uglavnom brži od Radeona HD2900XT.

Familija Radeon HD3800 donosi dve velike novine – potpunu podršku za PCI Express 2.0 kao i podršku za DirectX 10.1, što je eksluzivnost novih Radeona. DX10.1 je inkrementalno, ali značajno unapređenje DirectX-a za koje će softverska podrška zvanično stići sa prvim Service Packom za Vistu. Poboljšanja su u domenu programabilnosti GPU-ova i odraziće se na vizuelni kvalitet naslova koji budu podržavali ovaj API. Prema tvrdnjama iz AMD-a prvi takvi naslovi će se pojaviti na tržištu sledećeg leta.

Za razne namene

Koncept platforme Spider takav je da omogućava izuzetno velik broj različitih kombinacija osnovnih hardverskih komponenti u cilju pokrivanja što šireg tržišta. Korisnici sa osnovnim potrebama biće zadovoljni AMD 770 pločom, najjeftinijim Phenomom i Radeonom HD3850. Zahtevniji i sa dubljim džepom na raspolaganju imaju moćnije ploče, brže procesore i jače grafičke. Naposletku, oni kojima novac nije prepreka za dosezanje ultimativnih performansi imaju mogućnost kombinovanja četiri grafičke na izuzetno overklokabilnom čipsetu AMD790FX sa najbržim Phenom procesorima. Šteta je što AMD nije imao vremena da sve još bolje „utegne” jer zbog nekoliko sitnica cela platforma deluje nezavršeno. Southbridge je prestar, a CrossFireX još nije upotrebljiv u praksi, tek se početkom sledeće godine očekuju drajveri koji će ga u potpunosti podržavati. Konačno, proizvodnja i dostupnost Phenoma još uvek nije na nivou koji se očekuje od AMD-a.

Ipak, Spider obećava i, ukoliko uspešno preleži dečje bolesti, ova platforma mogla bi mnogo da znači za povratak AMD-a. Kada se sve to ima u vidu, jasno je koliko je ATI važan AMD-u i koliko je platforma Spider bitna za novi AMD. Kompanija je svoju budućnost vezala za ovu platformu, a vreme će pokazati da li je taj kurs bio onaj pravi.

Saša UZELAC