Intel Core 2 Duo E8200

U januaru 2006. godine u Intelu su najavili svoju novu tock-tick strategiju, tj. ritam izbacivanja novih (tock) i unapređenih verzija postojećih arhitektura (tick) u ritmu od dve godine. Tick i tock se smenjuju naizmenično tako da svake godine dobijemo po jedan. U prvom ticku izašli su poslednje verzije NetBurst procesora (Pentiumi serije 900 i Celeroni serije 300), a nakon njih je u tocku izbačena aktuelna Core arhitektura. Sledeći tick otkucao je krajem prošle godine, kada su Core procesori prebačeni na 45 nm proces, o čemu će i biti reči u ovom tekstu. Tock će označiti predstavljanje nove mikroarhitekture krajem ove godine, koja se zasad zove Nehalem i o kojoj se još premalo zna. Zaista je impresivno što Intel uspeva da sve inovacije održava na ovim (dvo)godišnjim otkucajima, a očigledno je ova strategija i vrlo uspešna jer upravo ona obezbeđuje dovoljnu dinamiku razvoja čiji je cilj da AMD nikada ponovo ne stekne tehnološku prednost.

Šta donosi ovaj tick? Tri nova čipa, svaki urađen u tehnološkom procesu od 45 nm, što je i najveće unapređenje. Od tri čipa, dva su dual core – Wolfdale namenjen desktop računarima i Penryn koji će se nalaziti u prenosnim uređajima. Najjači tj. najbrži procesorski čip koji Intel izrađuje u 45 nm procesu nazvan je Yorkfield i u početku će biti rezervisan za novi Core 2 Quad Extreme QX9650, ali će ga ubrzo dobiti i standardni Core 2 Quad procesori.

Da ne zalazimo u sitnije tehničke detalje, novi proces je zaista revolucionaran i, pored fizičkog umanjenja, omogućuje drastično smanjenje potrošnje električne energije smanjivanjem „curenja” struje unutar samog procesora. Ovo sniženje je toliko osetno da danas testirani Core 2 Duo E8200 koji je namenjen desktop tržištu može po potrošnji da stane rame uz rame sa trenutnim notebook procesorima. Iako je prosečnom korisniku desktop računara više stalo do dobrih performansi, lepo je znati da se novi procesori neće lako pregrevati, tj. da će već sa tihim aluminijumskim kulerima biti dovoljno hladni, bez potrebe za bakrom, heat-pipeovima, da ne pominjemo vodene sisteme...

S novim procesorima stižu i nove oznake. Kada su desktop procesori u pitanju, serija E8000 rezervisana je za dvojezgarne modele, dok je serija Q9000 rezervisana za četvorojezgarne. Premijerno su izbačeni E8190, E8200, E8400, E8500 i QX9650 za desktop procesore i pet mobile modela. Za detalje o taktu, FSB-u i količini raspoloživog keša „konsultujte” se iz tabele u okviru ovog teksta.

Osnovno unapređenje nove generacije jeste povećanje količine drugostepene keš memorije na celih 6 MB, što je svakako jedna od blagodeti sitnijeg proizvodnog procesa. I pored većeg broja tranzistora, Yorkfield čip ima oko 25% manju površinu, 107 kvadratnih milimetara, u odnosu na Conroe koji zamenjuje. Pored ovog, značajno unapređenje je i novi set instrukcija SSE4, koji ne treba mešati sa AMD-ovim SSE4A koje poseduju Phenom procesori ovog proizvođača jer nisu međusobno kompatibilni. Intelov SSE4 donosi pregršt novih funkcija, a posebni dobici očekuju se na polju video kompresije. Najnovija verzija DivX kodeka već poseduje ove optimizacije i ubrzanja su znatna (ponekad veća od 50%), pa je jasno da je proces prebacivanja na SSE4 počeo, ali ne treba očekivati da svi programeri budu ovako ažurni.

Novi procesori dobili su i Trusted Execution Technology (TXT) koju Intel reklamira kao dosad najbolji način da se zaštite podaci u osetljivim sredinama. Postoji mnogo za, ali i mnogo razloga protiv ove tehnologije. Ipak, bar za sada, nećemo se izjašnjavati. TXT je namenjen pre svega velikim poslovnim sistemima i radi samo sa posebno pisanim aplikacijama. Takođe, uslov da bi radio jeste postojanje čipseta koji ga podržava, a to su zasad samo Intelovi Q31 i Q33. Da bi TXT uspešno funkcionisao, Intel je unapredio i deo čipa koji se bavi virtuelizacijom. Konačno, nevezano za ove dve tehnologije, Intel je unapredio SSE2 instrukcije u čipovima Wolfdale, Yorkfield i Penryn.

Što se kompatibilnosti tiče, Intel ovoga puta nije (kao što to najbolje ume) izbacio i nove čipsetove, već je nove procesore načinio kompatibilnim sa čipsetovima serije 3. Tako će svi E8xx0 i Q9xx0 modeli raditi na već dobro poznatim G31, Q33, P35 i X38 čipsetovima i njihovim podvarijantama. Stariji P965 nije na spisku podržanih, ali se može očekivati da neki proizvođači i ovim pločama obezbede mogućnost korišćenja sa novim 45 nm procesorima.

Nas, naravno, najviše zanimaju novi procesori serije E8000, makar dok se ne pojave pristupačnije verzije 45 nm „kvodova”. Nova serija dvojezgarnih procesora kreće sa Core 2 Duo E8190 i E8200 koji rade na 2,66 GHz. Razlika između njih je u tome što C2D E8190 ne podržava VT i TXT tehnologije. Slede E8400 i E8500, dok će se E8300 i E8600 pojaviti za nekoliko meseci i upotpuniti ponudu. U svakom slučaju, „stotka” više u oznaci govori da je procesor 166 MHz brži. FSB se ne menja, uvek iznosi 1333 MHz, pa je jasno da konačni takt zavisi od množioca. Na E8190 i E8200 množilac je 8, dok zasad najbrži E8500 radi na 3,167 GHz zahvaljujući množiocu 9,5x.

Nama se na testu našao Core 2 Duo E8200 koji će, uz model E8190, svakako biti među interesantnijima. Probali smo ga sa matičnom pločom Gigabyte P35-DS3R, a za poređenje je izabran „stari” Core 2 Duo E6750 koji koristi isti FSB (1333 MHz) i ima identičan radni takt (8 x 333 MHz = 2,66 GHz).

Koliko znači 45 nm tj. 6 MB keša i optimizacija koja prati svaku novu evoluciju procesora? Rezultati testova prilično su nas obradovali. U svim slučajevima osim igara u višim rezolucijama, kada grafička karta predstavlja usko grlo, C2D E8200 brži je u proseku nešto više od pet procenata u odnosu na svog starijeg brata, C2D E6750. Ni overklok mogućnosti nisu zatajile, naš testirani primerak radio je na apsolutno stabilnih 3,4 GHz uz minimalno dizanje napona. Verujemo da bismo sa boljom memorijom bez problema postigli osetno više frekvencije.

Dugo smo pokušavali da otkrijemo neku slabu tačku ovog procesora, ali je nismo našli – novi procesor u svakom pogledu je bolji od odgovarajućeg pripadnika serije E6000. Najbolje za kraj, Core 2 Duo E8200 ne samo što je hladniji i u testovima brži, već je i jeftiniji! Ovo nismo očekivali od Intela, ali nas je „veliki beli” prijatno iznenadio postavivši cene novih modela korak ispod prethodnika. Tako je E8400 jeftiniji i brži od E6850, a za novac koji je dosad trebalo izdvojiti za pomenuti E6850 sada dobijamo E8500.

Zaključak je vrlo jasan: Intel je proizveo više nego dostojne naslednike sjajnih E6000 modela. Korisnici koji traže odličan „value for money” u višoj klasi svakako treba da pogledaju E8190, dok će zahtevnijima bolje „leći” E8400.

Saša UZELAC