Tehnologija za praćenje zaposlenih

Veliki brat je u vašem gradu, kancelariji, kući... i ništa ne može da mu promakne

Nije tajna da je engleski pisac Džordž Orvel bio zaposlen u indijskoj policiji, niti da je bio učesnik španskog građanskog rata. Iskustva koja je sticao i osobine ljudi koje je upoznavao pretakao je u likove svojih knjiga. U poslednjem objavljenom romanu, „1984”, Orvel nas upoznaje s Velikim bratom, nesvakidašnjim likom koji nadgleda sve naše pokrete, aktivnosti i kontroliše svaki aspekt života. Pisac nije mogao ni da sanja koliko će duh Velikog brata zaživeti u 21. veku.

Ne, ovo nije priča o emisiji koju svi pomalo gledaju. Ovo je priča o slobodi, privatnosti i još ponečemu...

Učiteljica života

Od najranijih vremena u kojima su se ljudi, prateći krilaticu „zajedno možemo više”, udruživali u grupe, postoji tradicija praćenja aktivnosti svih članova grupe. Ukoliko bi neko bio nedovoljno ili neadekvatno aktivan, brzo bi bio isključen iz zajednice. Tada, u zori ljudske civilizacije, bolest nije bila izgovor i često je između radnog i životnog veka postojao znak jednakosti. To je važilo sve do Starog veka koji je, pored kulturnih, doneo i mnoge civilizovane navike pripadnika velikih zajednica.

Prema poslednjim istraživanjima, velike piramide u Gizi nisu gradili robovi, već slobodni građani Egipta. Rad na izgradnji ovog svetskog čuda bio je praktično porez koji su plaćali državi faraona. Svakoga dana radnici su kao nadoknadu dobijali nekoliko vekni hleba i litara piva, što je bilo dovoljno da se ishrani prosečna porodica. Posao tako velikih razmera, pak, nije mogao bez kontrole kvaliteta. Projektanti su imali stotinak ljudi koji su nadgledali radnike i napredak gradnje. Neefikasni radnici bili su kažnjavani bičem, a ukoliko bi njihov nerad bio učestao, bila bi im uskraćena nadnica, što je značilo da će porodica tog dana gladovati.

U rimskoj vojsci poznata je taktika uređenih formacija. Strogu disciplinu očuvanja formacije čak i u najgorim uslovima održavali su posebni vojnici koji su imali zeleno svetlo da svakog ko ne stoji pravilno prvo opomenu kratkim mačem a, u slučaju da odbije naređenje, na licu mesta liše života. U nekim legijama, a skoro po pravilu u paganskim plemenima, opomene su znale da izostanu.

Kako se čovečanstvo razvijalo, a samim tim i poslovi, preko manufakture i prvih porodičnih fabrika do esnafa i korporacija, razvijao se i duh radničke svesti, koji je početkom 20. veka doveo do revolucija i uspostavljanja nekoliko političkih sistema zasnovanih na pravima i slobodama radnika. Iako socijalizam i komunizam nisu zaživeli u svim državama sveta, ta svest o običnom čoveku radniku oblikovala je i kapitalističko uređenje i promenila dotadašnju sliku izrabljivanja radnika u ono što je i danas aktuelno. To ne znači da je efikasnost postala manje bitna, naprotiv. Poslodavci su morali da uvedu druge načine kontrole zaposlenih. U početku, to su bili niži činovnici, čiji je jedini zadatak bio nadgledanje i beleženje aktivnosti zaposlenih tokom radnog vremena.

Dvadeset prvi vek i tehnički napredak doneli su potpuno nov način kontrole kvaliteta ljudskih resursa. U vreme kada velike korporacije otpuštaju hiljade radnika i računari preuzimaju veliki deo poslova, kvalitet pojedinca i efikasnost njegovog doprinosa postali su ključni faktori u dostizanju korporativnog savršenstva.

SAD i Velika Britanija otišle najdalje

Velike američke kompanije već godinama ulažu u sisteme praćenja rada svojih zaposlenih. Pošto je biznis najbitnija reč u SAD, nije ni čudo koliko se truda ulaže u to da svi aspekti rada jedne firme postanu takvi da generišu najveće prihode.

Godine 2006. dogodila se afera u kompaniji Hewlett-Packard, kada je unutrašnja istraga utvrdila da je jedan član uprave odavao informacije konkurentima. Menadžment HP-a platio je 14,5 miliona američkih dolara ne bi li otkrio koliko je duboka ova „rupa” bila, nakon čega su velikani američkog biznisa počeli da razmišljaju o uvođenju složenih sistema posmatranja zaposlenih, koji zaista deluju kao priča o agentu 007.

Osnovu američkih i britanskih servisa praćenja radnika čini CCTV (Closed Circuit Television). Samo u Britaniji, godišnje se potroši oko 300 miliona funti (450 miliona američkih dolara) na ovakve sisteme, što čini oko 300.000 kamera. Naravno, veliki broj ovih kamera služi i za kontrolu kriminala. Te kamere postavljene su u metrou, na autobuskim stanicama i aerodromima, javnim mestima i prometnim ulicama. Veliki procenat kamera nalazi se i u hipermarketima, velikim tržnim centrima, i to ne samo zbog mogućeg kriminala ili terorističkih napada, već i kao sistem koji snima zaposlene.

Američka kompanija Boeing iskoristila je nove zakone u državi Vašington i svojoj unutrašnjoj službi odobrila praćenje elektronske pošte, snimanje kretanja na radnom mestu, ali i van njega – ukoliko se za tim ukaže potreba. Kada se zaposleni u ovoj kompaniji uloguje na Internet, na ekranu se pojavljuje prozor koji korisnika obaveštava da u cilju otklanjanja mogućih opasnosti po firmu, sve aktivnosti koje se obavljaju na računaru mogu da budu praćene i snimane.

U SAD je popularna i aplikacija MobileLocate, koja nudi mogućnost određivanja lokacije zaposlenog praćenjem signala njegovog mobilnog telefona. Poslodavci ovo objašnjavaju potrebom da se u određenim situacijama pronađe osoba koja je fizički najbliža mestu na kome je nastao neki problem, ali i neophodnosti provere istinitosti tvrdnji zaposlenih poput javljanja da su bolesni ili da su blokirani u saobraćaju na putu do posla. Siromašnija verzija pomenutog programa po imenu ChildLocate široko je rasprostranjena u mnogim američkim državama i omogućava roditeljima da prate kretanje svoje dece.

Ipak, složeni sistemi praćenja aktivnosti zaposlenih veoma su skupa investicija i mogu je priuštiti samo najveći igrači na svetskom tržištu.

Mala i srednja preduzeća ne kaskaju

Na potrebu za praćenjem i snimanjem zaposlenih i u manjim kompanijama odgovorili su AT&T, ADT i Digital Witness. AT&T su kreirali sistem Remote Monitoring koji vlasnicima malih i srednjih preduzeća nudi deo mogućnosti koje imaju velike kompanije. Pomoću personalnog računara ili mobilnog telefona, PDA uređaja ili bilo kog drugog koji poseduje mogućnost pokretanja Java aplikacija i konekciju na Internet, centralni server beleži sve aktivnosti koje se obavljaju na radnom mestu. Iako se uglavnom koristi za praćenje rada mašina i složenih sistema, aplikacija Remote Monitoring koristi se i za snimanje aktivnosti zaposlenih. Prihvatljiva cena instalacija, koja se kreće oko 200 američkih dolara po kameri za jedno radno mesto, do 350 dolara za rotacione kamere i mesečna cena od 10 dolara za aplikaciju na jednom uređaju, čine ovaj sistem privlačnim mnogima. S obzirom na to da Remote Monitoring zahteva broadband internet konekciju, nije otporan na otkaze u radu bilo konekcije, bilo zadržavanja IPv6 (Internet Protocol version 6) paketa. ADT i Digital Witness tu ulaze u igru sa nešto skupljim osnovnim paketima, ali mogućnošću da nastave snimanje, čak i nakon prestanka rada konekcije, gde se na lokalnom hard disku čuva sadržaj dok konekcija ne proradi, kada se sačuvan sadržaj šalje na server.

Jednostavno je uvek najbolje

U pronalaženje najboljeg načina za monitoring zaposlenih uključile su se i softverske kompanije. Cilj je bio kreiranje aplikacije koja će omogućiti poslodavcima uvid u celokupno korišćenje računara. Na primer, ukoliko je radnik dizajner grafičkih elemenata koji radi u nekom vektorskom programu, softver bi zabeležio koliko je zapravo provedeno aktivnog vremena u samoj aplikaciji, a koliko je program bio u idle stanju.

Najpoznatiji među softverskim paketima, ujedno i najreklamiraniji, jesu oni iz game proizvoda firme Spectorsoft. Ova kompanija nudi čak četiri paketa, od kojih je svaki prilagođen posebnim potrebama. Spector Pro je perjanica ove kompanije i predstavlja najkompletniji paket na tržištu. Ova aplikacija snima četove, elektronsku poštu, internet stranice, predmete pretraga i, čim se „prekršaj” napravi, poruka se šalje mejlom, na mobilni telefon ili neki drugi uređaj. Spector Pro još nudi i mogućnost da preuzmete kontrolu nad računarom koji posmatrate, ukoliko zaposleni, recimo, odaje tajne konkurenciji ili koristi aplikacije koje su zabranjene ili mogu da naprave problem firmi.

eBlaster je program koji se uglavnom koristi za nadgledanje aktivnosti dece. Ovaj program roditelju na svaki sat šalje izveštaje o aktivnosti najmlađih, a izveštaji sadrže sve informacije o četovima, elektronskoj pošti, fajlovima skinutim preko P2P programa, posećenim stranicama i mogu se aktivirati na upotrebu posebnih ključnih reči. Moguće je sastavljati i detaljne izveštaje aktivnosti deteta tokom perioda od nedelju ili mesec dana.

Za korporacije, kompanija Spectorsoft nudi dva paketa, Spector360 i Spector CNE. Ove dve aplikacije značajne su po tome što ne samo da beleže aktivnosti zaposlenih, več ih i analiziraju i generišu odgovarajuće izveštaje. Spector360 pamti i analizira koji zaposleni provode najviše vremena surfujući, posećujući šoping sajtove, koristeći anonimne servise elektronske pošte poput aplikacija Hotmail i Gmail, koji zaposleni koriste programe za narezivanje diskova i koje fajlove snimaju na prenosne diskove. Analiziraju se i štampanja osetljivih dokumenata, vreme dolaska na posao i odlaska sa njega i predmeti pretrage na servisima Google, Yahoo i Live. Na kraju, ova aplikacija generiše grafikone ovih i drugih aktivnosti i na lak i jednostavan način predočava sve što zaposleni u kompaniji na radnim mestima rade na računarima. Spector CNE ima gotovo istovetne mogućnosti kao i prethodni program, uz dodatak da se može koristiti i kao sistem za snimanje desktopa zaposlenog i, zahvaljujući posebnim dodacima, predstavlja odličan alat za unutrašnju kontrolu. Naime, generiše izveštaje tako da za svaki prekršaj pruža detaljne informacije o počiniocu, jačini prekršaja, ali i skladišti sve materijalne dokaze na jednom mestu za potrebe eventualne istrage.

Na www.spectorsoft.com možete pronaći sve dodatne informacije o proizvodima ove kompanije, kao i cene – koje se kreću od 100 dolara za jedan paket Spector Pro i eBlaster, 495 dolara za pet paketa Spector CNE i 1995 dolara za 25 paketa aplikacije Spector360.

Ukoliko vam nisu potrebne sve mogućnosti koje nude navedeni programi ili ne želite da potrošite toliko novca, možete se odlučiti za proizvode kompanije Softactivity. Njihovi proizvodi Activity Monitor i Activity Logger nude osnovne mogućnosti praćenja elektronske pošte i IM programa, upotrebe nekih aplikacija, instalacija i slično. Activity Monitor, za koji treba platiti cenu od 180 dolara, hvata screenshotove skoro svih aktivnosti koje prati dok Activity Logger (50 dolara po kopiji) beleži svoje rezultate u log fajl, odakle mogu da se pregledaju. Oba programa podržavaju slanje izveštaja na email, a detaljne opise njihovih mogućnosti možete naći na www.softactivity.com.

U rangu sa prethodno navedenim su i proizvodi Keylogger kompanije ActualSpy i tri aplikacije sa adrese www.e-spy-software.com, 007 Spy, Remote Spy i Employee Monitoring. Imena jasno govore o nameni paketa, a ono što E-Spy još nudi jeste i HD-Spy, hardverski dodatak koji se kači na PS2 port na koji je prikačena tastatura i koji beleži sve pritisnute tastere, do broja 64.000. Ovaj uređaj nemoguće je detektovati, a njegove usluge koštaju 80 dolara.

• • •

Teško je reći gde prestaju prava poslodavca a gde počinju prava zaposlenih. U ovom brzom i tehnološki naprednom svetu, kvalitetne ljude uvek je teško naći i potrebno je uvesti sisteme kontrole radnika, kako zbog jasnog uvida u efikasnost, tako i radi otklanjanja eventualnih tužbi protiv kompanije, ali i straha od odavanja poverljivih informacija. Dokle otići u tom proveravanju? Vreme će pokazati da li je pred nama budućnost već viđena u nekom naučnofantastičnom filmu i da li je ovo samo ekspresna linija u atmosferu iz Orvelovog romana.

Momir ĐEKIĆ