Kućne bežične mreže

Ne morate biti inženjer da biste u svojoj kući postavili bežičnu mrežu

Postavljanje bežične mreže u kući početnicima možda izgleda kao posao koji zahteva veliko predznanje, ali u stvarnosti ipak nije tako. Pokušaćemo da objasnimo nekoliko osnovnih stvari koje morate znati pri postavljanju bežične mreže u kući, a koje bi trebalo da budu dovoljne da je i sami instalirate. Da biste uopšte počeli, neophodno je da imate sledeće tri stvari: stalnu internet konekciju (ADSL, bežičnu ili kablovsku), ruter za bežično povezivanje i računar koji ima bežičnu karticu. Napominjemo da je bitno da imate bežični ruter (wireless router, a ne access point) jer on omogućava da na jednu internet konekciju povežete više računara. Sama instalacija može se svesti na osnovna četiri koraka: Izbor opreme, povezivanje rutera na Internet, podešavanje mreže i povezivanje računara. Krenimo redom...

Izbor bežične opreme

Postojanje nekoliko standarda za bežično povezivanje često ume da zbuni ljude i oteža im izbor pri kupovini opreme. Najčešće upotrebljavani uređaji za kućno povezivanje koriste standard 802.11g koji radi na frekvenciji od 2,4 GHz. Na istoj frekvenciji rade i stari 802.11b, kao i standard 802.11n, koji tek treba da bude usvojen. Novi ’n’ standard podržava i frekvenciju od 5 GHz, na kojoj rade svi uređaji iz 802.11a. Pored razlike u frekvenciji, ovi uređaji se razlikuju i po brzini. Pogledajte Tabelu 1 i videćete osnovne razlike između ovih standarda.

U praksi se najčešće koristi standard 802.11g, koji nudi najbolji odnos performansi i cene za kućnu upotrebu. Standard ’a’ nosi nešto veću cenu i manji domet, dok standard ’n’ i dalje nije usvojen, a pored veće cene podložniji je radio-smetnjama od standarda ’g’ zbog načina na koji postiže veće brzine. Neophodno je znati i tip rutera koji ćete koristiti, a to pre svega zavisi od tipa veze koju imate. U slučaju da posedujete ADSL internet priključak, najbolje rešenje je da odaberete bežični ruter koji direktno podržava ADSL vezu ka Internetu, jer tako smanjujete broj uređaja u mreži (nije vam poteban i ADSL ruter). Ako imate bežični ili kablovski internet, najbolje rešenje je bežični ruter koji kao ulaz za internet vezu koristi standardni mrežni priključak (ethernet port). Na tržištu se mogu naći ruteri sa mnoštvom dodatnih opcija: USB konektorima, mrežnim portom za štampače, ugrađenim FTP serverom i slično.

Za potrebe pisanja teksta koristili smo bežični ruter Planet WRT-415, koji kao internet ulaz koristi ethernet port. Ovaj ruter je pouzdan, cenovno pristupačan i ne poseduje mnogo naprednih opcija, što ga čini idealnim za početnike ili korisnike bez nekih specifičnih zahteva. Ukoliko vaš računar nema bežičnu karticu, najzgodniji i najlakši za instalciju je USB bežični adapter kao što je na primer Planet WL-U356L. Ukoliko posedujete laptop sa bežičnom karticom, ona sigurno podržava ’g’ standard, a skoro svi laptopovi u poslednjih godinu dana podržavaju i standarde ’a’ i ’g’ tako da je i to nešto što treba da imate u vidu prilikom nabavke bežičnog rutera. Globalna preporuka je da, kada kupujete mrežnu opremu, kupujete opremu istog proizvođača, jer ćete tada biti sigurni da će uređaji zajedno raditi bez problema. Bez obzira na to što proizvođači uvek kažu da njihovi uređaji rade u skladu sa standardima, dešavaju se situacije u kojima uređaji različitih proizvođača jednostavno neće da rade zajedno.

Povezivanje rutera na Internet

Drugi korak je povezivanje rutera na Internet. Pre nego što krenete u podešavanje uređaja, proverite da li imate dokumentaciju za ruter i sve papire od provajdera o podešavanju parametara konekcije. Velika je verovatnoća da će vam trebati pomoć vašeg internet provajdera, te imajte to u vidu i pokušajte da, za svaki slučaj, podešavate ruter u vreme kada radi njihova tehnička podrška. Da biste pristupili ruteru i podesili ga za internet konekciju, potrebna su vam dva mrežna kabla: jedan da biste povezali ruter na Internet i drugi da biste povezali računar na ruter. To je neophodno za inicijalno podešavanje rutera. Ukoliko imate noviji stoni računar ili notebook, on sigurno poseduje i mrežni priključak. Ukoliko je vaš računar stariji, morate instalirati mrežnu karticu.

Svaki kućni ruter ima jedan standardni mrežni priključak za kabl (ethernet port) na koji se priključuje internet konekcija i on je najčešće obeležen oznakom WAN ili na nekim ruterima jednostavno – INTERNET. Pored njega, najčešće se nalaze i još četiri priključka za kabl, obeležena brojevima 1-4, koji služe kao switch za povezivanje više računara. WAN priključak treba spojiti sa kablom koji je ranije išao do vašeg računara (beli kabl na slici 1), a vaš računar priključite drugim kablom u priključak rutera obeležen brojem 1. Autor teksta poseduje bežičnu internet konekciju i ovo se odnosi na korisnike sa bežičnom konekcijom ili kablovskim internetom. Ukoliko imate ADSL konekciju i ADSL bežični ruter, potrebno je da kabl od telefona koji je ulazio u ADSL modem/ruter sada uključite u bežični ruter, a mrežnim kablom da povežete računar i priključak označen brojem 1. Kada to uradite, privremeno prekidate vezu računara sa Internetom.

Ukoliko je uređaj ispravan i nije prethodno podešavan, vaš računar treba automatski da dobije podešavanja sa kojim može da pristupi ruteru. Otvorite browser koji inače koristite (IE, Firefox, Opera...) i ukucajte adresu rutera. U slučaju uređaja Planet WRT-415 to je 192.168.1.1, dok su username i pasword isti: ’admin’. Napominjemo, ovi parametri važe za Planetov ruter, dok se kod rutera drugih proizvođača mogu razlikovati. U Tabeli 2 nalaze se fabrička podešavanja za pristup ruterima različitih proizvođača koji se mogu naći na našem tržištu. Najlakši i najbrži način da početnik podesi ruter jeste korišćenje čarobnjaka (wizarda), koji danas poseduje svaki bežični ruter, a koji će vas sprovesti kroz sve opcije koje MORATE podesiti da bi ruter uspešno proradio. Prvo što većina čarobnjaka zahteva jeste postavljanje nove lozinke za pristup uređaju. Kao i svaka lozinka, to ne treba da bude reč iz rečnika ili ime, već kombinacija slova, brojeva i simbola. Obavezno zapamtite (zapišite?) ovu lozinku jer će vam trebati da sledeći put pristupite uređaju. Kada je u pitanju podešavanje LAN mreže, najčešće nema potrebe da tu bilo šta menjate. Najbitni deo podešavanja jeste podešavanje WAN porta odnosno internet veze. Kao što možete videti na slici 2, postoji nekoliko tipova internet konekcije i oni se razlikuju od provajdera do provajdera. Ukoliko nemate provajderovo uputstvo za podešavanje konekcije, najbolje bi bilo da pozovete njegovu tehničku podršku da bi vas oni uputili u to koje parametre da unesete. Kada ste to završili, čarobnjak će vas zatražiti od vas osnovna podešavanja bežične mreže, i u ovom trenutku samo potvrdite odmah ponuđene opcije jer ćemo se time detaljnije pozabaviti kasnije. Ukoliko ste sve ispravno uradili, sada je vaš računar uspešno povezan na internet preko kabla i rutera. Pošto želimo da koristimo internet bez kablova, vreme je da pređemo na sledeću stavku.

Podešavanje bežične mreže

Za prvi deo podešavanja bežične mreže i dalje treba da ostavite računar priključen kablom na ruter. Odaberite opciju Wireless i dobićete prvo mogućnost podešavanja osnovnih opcija. Na slici 3 možete videti kako izgleda taj ekran na uređaju Planet WRT-415, ali to su opcije koju su dostupne na svim bežičnim ruterima. SSID označava ime mreže koju želite da kreirate. Našu smo nazvali ’svet kompjutera’ (gle iznenađenja!, prim. ur.). Bitno je da znate kako se zove vaša mreža, naročito ukoliko u dometu vašeg računara postoje i druge bežične mreže. Na ovom ekranu možete odabrati i opciju da sakrijete oznaku svoje mreže, ali ćete u tom slučaju na računaru morati da kasnije sve parametre bežične mreže podesite ručno.

Veoma bitan deo podešavanja bežične mreže jeste podešavanje parametara njene sigurnosti. Ovde nije reč samo o tome da li će neko moći da koristi vašu internet vezu, već se neautorizovanim korišćenjem vašeg rutera neko može direktno povezati i na vaš računar i tako vam napraviti napraviti štetu. Da bismo to sprečili, neophodno je pre svega da uključimo enkripciju saobraćaja. Najbolje je odabrati WPA2 tip enkripcije jer se on teško može probiti, ali to pre svega zavisi od lozinke koju postavite. Lozinka za pristup bežičnoj mreži (nije isto što i lozinka za pristup ruteru), kao i svaka lozinka, treba da bude što duža, da ne sadrži vaše ime ili neki generički pojam i da bude mešavina slova, brojeva i znakova. Ovo ponavljamo jer je loša lozinka najčešći sigurnosni propust. Iako to nije tehnički problem već ljudski faktor, uvek se može izbeći. Dodatna zaštitna mera može biti zaključavanje rutera za određene MAC adrese. Šta to znači? Svaki mrežni adapter, bilo koje vrste, ima svoj jedinstveni identifikator – MAC adresu. Ruter se može podesiti da komunicira samo sa poznatim MAC adresama koje vi unesete. Ukoliko ćete samo vi koristiti ruter sa jednog računara, poželjno je da aktivirate i ovu opciju. Ukoliko postoji šansa da neko od vaših prijatelja dolazi sa notebookom sa željom da koristi Internet, možda ovu opciju možete ostaviti isključenom, jer ćete u suprotnom morati ručno dodavati MAC adresu svakog računara koji treba da se konektuje na ruter. Za potrebe ovog teksta nećemo uključivati filter MAC adresa.

Autor teksta je nekoliko dana pre pisanja teksta testirao na Novom Beogradu navike korisnika i bio prijatno iznenađen: sve bežične mreže u dometu bile su na neki način zaštićene. Sličan test probao je mesec dana ranije u Holandiji i zaključio da se na svakom koraku mogu naći nezaštićene kućne mreže. Da li je reč o tome da su korisnici Interneta u Srbiji upoznatiji sa mogućim opasnostima nezaštićenih mreža i računara ili je nešto drugo u pitanju, nismo sigurni, ali u svakom slučaju ostaje činjenica da ukoliko želite privatnost i sigurnost, bolje je da sigurnosne opcije uključite.

Sekcija Advanced u podešavanjima bežične mreže najčešće sadrži parametre koje nema potrebe menjati. Jedina opcija koju nekad ima smisla menjati jeste snaga emitovanja. Svi uređaji nude opciju smanjenja snage emitovanja ukoliko prostor koji želite da pokrijete signalom nije velik. Ostale opcije odnose se na specifična podešavanja mreže pod specifičnim uslovima i naša je preporuka da ih ne dirate jer možete omesti normalan rad svoje bežične mreže.

Ovde ćemo se osvrnuti i na fizički aspekt podešavanja bežične mreže, odnosno izbor mesta za postavljanje rutera. Ruter bi trebalo fizički da bude postavljen u centru prostora koji želite da pokrijete. Na primer, nemojte stavljati ruter na prozor ukoliko vam je stan pravougaonog oblika, već što bliže centru stana. Vodite računa o tome da uređaj ne bude odmah zaklonjen nečim – autor teksta je imao prilike da vidi da su ljudi stavljali rutere iza televizora „kako se ne bi videli” i time drastično smanjili domet i performanse uređaja. Kad ste sve to obavili, ostao nam je poslednji korak, a to je podešavanje samog računara.

Povezivanje računara

Pošto smo podesili ruter da radi kako treba, kabl koji je povezivao računar sa ruterom treba otkačiti. Procedura povezivanja računara zavisi, naravno, od operativnog sistema na kojem on radi. Budući da je Windows XP SP2 najrašireniji operativni sistem kod nas, ukratko ćemo objasniti kako da na ruter konektujete računar sa ovim operativnim sistemom. Kao prvo, proverite da li ja vaša bežična kartica uključena, naročito ukoliko posedujete laptop. Kada ste to proverili, kliknite dva puta na ikonicu računara sa talasima koji se nalazi u dnu taskbara kod sata. Dobićete prozor kao na slici 5, na kojem će biti izlistane sve bežične mreže u dometu vašeg računara sa naznačenom jačinom signala. Odaberite svoju mrežu i kliknite da dugme ’Connect’. Nakon toga, Windows će zatražiti lozinku za pristup mreži. Vodite računa da unesete lozinku za pristup mreži a ne lozinku za pristup podešavanju rutera. Ukoliko ste uneli ispravnu lozinku, Windows će od rutera automatski preuzeti neophodna podešavanja i konektovati se na njega. Ukoliko ste sve ispravno uradili, vaš računar je sada povezan na Internet preko vašeg bežičnog rutera.

Nenad ORLIĆ