Lokalizacija slobodnog softvera na srpski jezik

Krajem prošle godine, Ministarstvo za telekomunikacije i Informatičko društvo Republike Srbije iznenadilo nas je novim pogledom države na svet kompjutera, najavljujući finansiranje niza projekata lokalizacije slobodnog softvera na naš jezik

Projekti su pokrenuti sa ciljem da se omogući dostupnost legalnog softvera građanima i malim preduzećima koji nisu finansijski sposobni da legalno koriste komercijalan softver. Organizacija posla poverena je prof. dr Dušanu Starčeviću sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu (za distribuciju Fedora), timu sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i prof. dr Dušku Vitasu sa Matematičkog fakulteta u Beogradu (za kancelarijski paket OpenOffice.org), te prof. dr Draganu Jankoviću i prof. dr Miloradu Tošiću sa Elektronskog fakulteta u Nišu (za programe Mozilla Firefox i Thunderbird). Cilj lokalizacije je prilagođavanje terminologije i interfejsa srpskom jeziku i kulturi, čime se smanjuje prepreka za razumevanje računarskih tehnologija, olakšava obrazovanje i povećava efikasnost korisnika lokalizovanog okruženja kojima engleski jezik nije maternji ili ga uopšte ne razumeju. Treba uzeti u obzir činjenicu da cilj nije nametanje lokalizacije sadašnjim korisnicima nelokalizovanog softvera, već je ona prevashodno namenjena novim korisnicima, ali i onima koji žele da ulože dodatno vreme za privikavanje na lokalizovani softver.

Posao se sastojao u upotpunjavanju i lekturi zatečenog stanja lokalizacije pomenutih projekata, a prvi rezultati završenog posla predstavljeni su 25. marta u Privrednoj komori Srbije. Prezentovani su potpuno lokalizovana distribucija Fedora 8 (www.ic.fon.bg.ac.yu/f8lok.html), kancelarijski paket OpenOffice.org verzije 2.4 (ooo.matf.bg.ac.yu), programi Zadužbine Mozilla za pregledanje web sadržaja – Firefox 2.0.0.12 sa radnim nazivom Srbzila i program za upravljanje elektronskom poštom Thunderbird 2.0.0.9 sa radnim nazivom Gromoptica (cowfarm.no-ip.org:9000/mozilla). Pomenuti softverski paketi dostupni su za preuzimanje i upotrebu u ćiriličnoj i latiničnoj verziji za operativne sisteme Windows i Ubuntu/Debian GNU/Linux. Valja napomenuti i to da su lokalizovani nazivi za Firefox (Srbzila) i Thunderbird (Gromoptica) dati prema uslovima licence za nezvanična izdanja zajednice, a kada prevod zvanično bude odobren od strane Zadužbine Mozilla, nosiće uobičajene nazive.

Projekat lokalizovane distribucije Ubuntu predstavljen je 4. juna, takođe u PKS, i to pod novim nazivom cp6Linux 2008 (čita se kao ce-pe-šest-linuks), kao prva srpska GNU/Linux distribucija čija je lokalizacija i priprema finansirana iz budžeta. Nešto više o od milošte nazvanom ’Srblinuksu’ možete pročitati u ovomesečnoj rubrici Laki pingvini. Za ovu distribuciju sačinjeno je i uputstvo za korisnike koje je dostupno na stranicama projekta www.cp6linux.org.

Lokalizacija: evolucija i standardizacija Trend lokalizacije softvera i prevođenja računarske terminologije uopšte na srpski jezik poslednjih nekoliko godina kod nas sve više jača. Da li to znači da neke nove generacije koje dolaze više neće govoriti čudnom mešavinom srpskog i engleskog jezika koju mi sada koristimo („Downloadovao sam nove drivere i updatese za softver”)? Verovatno ne jer je svaki žargon, pa i ovaj računarski, duboko ukorenjena pojava koja se teško menja, ali barem u narednih nekoliko godina možemo očekivati neku vrstu standardizacije terminologije i „gramatike” u ovoj oblasti nauke i života. Zbog čega je to bitno? Nekoj prosečnoj osobi koja s računarima radi već godinama sigurno je već postalo normalno da sve programe, operativne sisteme i druge stvari koristi na engleskom jeziku, govori pomenutom jezičkom mešavinom, i čak tvrdi da se nikako ne snalazi u prevedenim verzijama programa. Međutim, ako pogledamo nekog „novog klinca” koji tek stupa u informatičke vode i možda uopšte ne zna engleski ili pak neku osobu koja planira da se ozbiljno bavi IT svetom, na primer piše naučne radove na određene teme i slično, takvim ljudima ovaj žargon nikako ne odgovara. Svaka nauka ili grana društvene delatnosti koja se koristi kod nas jednostavno zahteva opšteprihvaćenu terminologiju i standardizaciju da bi mogla da uđe u književni jezik. Time se s jedne strane ta oblast približava ljudima, a s druge strane, obogaćuje se naš jezik. Međutim, u praksi, problemi lokalizacije nisu nimalo jednostavni. Kao prvo, postoje velike razlike u metodologiji rada raznih firmi i organizacija koje se time bave, koje neminovno dovode i do suštinskih razlika u samom prevodu. Na primer, kada se prevodi komercijalni softver kao što su Microsoftovi operativni sistemi i programi, neki antivirusni programi, Adobe programski paketi i drugi slični proizvodi, tu već postoji strogo utvrđena terminologija, kao i neka osnovna pravila pri prevodu koja propisuje sâm proizvođač programa i kojih se prevodioci moraju pridržavati. S druge strane, imamo primer Firefoxa čiji je prevod potpuno javna stvar: pojedinci mogu da daju predloge prevoda, prijavljuju greške, pregledaju tekst, diskutuju o njemu... Prednost prvog metoda rada očigledno je u tome što tokom prevoda ne može doći ni do kakvih odstupanja, terminologija je već ustaljena i prihvaćena, pravila su jasna i uvek ista, te ne dolazi do slučajeva da se, na primer, jave razlike u osnovnim pojmovima ukoliko dva različita tima ili dve različite osobe rade prevode dva programa ili sistema. U slučaju drugog metoda osnovna prednost jeste stalna komunikacija sa zajednicom, koja s tim programom svakodnevno radi, što znači da će prevod u prvoj meri biti prilagođen i razumljiv ljudima koji će ga i koristiti. Naravno, u nedogled bi se moglo raspravljati o tome šta je i zbog čega bolje, da li bi se, možda, mogla pronaći i neka sredina između ova dva pristupa, koliko je rigidnost u prevodu ovde dobra ili loša i slično. Međutim, osnovni problem zapravo je u nečem sasvim drugom. Na prvi pogled izgleda potpuno nebitno da li će dva sasvim različita programa koristiti istu, sličnu ili pak potpuno različitu terminologiju. Jedan proizvođač koristi neke termine, drugi neke drugačije, treći pak mešavinu između prvih i drugih. Međutim, uzmimo za primer nekog prosečnog korisnika koji želi da koristi lokalizovani Windows i lokalizovani Firefox na svom računaru. Pre ili kasnije naići će na neki pojam za čiji je prevod upotrebljena potpuno drugačija reč (na primer, interfejs nasuprot sučelju). U najboljem slučaju doći će do kratkotrajne zabune. Jedini način da se reši ovaj problem bila bi potpuna standardizacija terminologije u oba sveta koja bi, međutim, zahtevala saradnju i učešće mnogih institucija, firmi, medija i pojedinaca, mnogo truda, rada i dogovora. Stvaranje jednog novog „jezika” svakako nije laka stvar, međutim, pozitivno i ohrabrujuće jeste to što su najvažniji i najteži prvi koraci već napravljeni i sada ostaje samo da se radi na ostvarenju komunikacije između svih onih koji se ovim poslom bave kako bi se dobili najbolji mogućni krajnji rezultati. Do sada smo imali primere lokalizacije raznih vrsta i brendova komercijalnog i open-source softvera, nekoliko pokušaja izrade rečnika računarske terminologije, verovatno i mnoge projekte za koje još ne znamo ili su tek u početnoj fazi. Osnove su postavljene, ostalo je samo da se vredno radi i napreduje. Jovana ERČIĆ

Timski rad stručnjaka na fakultetima, uz konsultacije pojedinaca i prevodilačkih timova iz zajednice slobodnog softvera, doveli su do kvalitetno urađenog posla, što je za svaku pohvalu. Prevodi su vraćeni „uzvodno” glavnim projektima, tako da je ispoštovan i „duh zajednice”. Realizacijom pomenutih projekata lokalizacija se ne završava već počinje, s obzirom na to da je za cp6Linux najavljena podrška u trajanju od tri godine (u skladu sa LTS prirodom Ubuntua 8.04, koji je bio osnova za ovu distribuciju). Tim za lokalizaciju Fedore dao je doprinos na verziji 9, a održavanje lokalizacije se nastavlja i dalje; prevod OpenOffice.org za verziju 3.0 već je pripremljen i uveliko se radi na završavanju prevoda za Firefox 3.0 i Thunderbird 2.0.0.15. U programe iz kancelarijskog paketa OpenOffice.org dodatno su ugrađeni pravopisna provera, rastavljanje reči na kraju reda, nabrajanje sa slovima azbuke, odnosno srpske abecede, i ispravno sortiranje teksta uz poštovanje redosleda slova u azbuci, odnosno srpskoj abecedi. Ovaj komplet dodataka dostupan je u zvaničnom izdanju projekta lokalizacije, i može se preuzeti sa sr.openoffice.org.

Besplatno po svaku cenu

Ministarstvo je od početka u ovom projektu stavljalo akcenat na cenu, najavljujući lokalizovani softver kao besplatan, i imajući u vidu da veliki procenat građana i malih preduzeća na svojim računarima koristi nelegalan softver, a platežno najčešće nemaju mogućnosti za kupovinu potrebnih licenci. Čini nam se da je u celoj priči mnogo važnije to što je lokalizovani softver, pre svega, slobodan jer upravo ta činjenica daje suštinu i draž njegovoj masovnijoj upotrebi u Srbiji, s obzirom na to da se besplatno i potpuno legalno može downloadovati, instalirati, koristiti, modifikovati, umnožavati i deliti dalje familiji, prijateljima, komšijama, poznanicima, neznancima, ili čak prodavati na kartonskoj kutiji bez bojazni da se prekrši „slovo zakona”. Spojeno u jedno: slobodan, besplatan, lokalizovan i kvalitetan softver dobro će doći svim potencijalnim korisnicima kojima je on namenjen.

e-Srbija

Za svaku pohvalu je zalaganje ministarke dr Aleksandre Smiljanić za niz projekata implementacije informacionih tehnologija u državnoj upravi, uključujući tu i „vladu bez papira”, sistem za upravljanje dokumentima u MTID-u (DMS sistem, baziran na profesionalnoj platformi Alfresco, koji je takođe slobodan softver), automatizovani sistem upravljanja kadrovima u Vladi Srbije, e-nabavke (portal za javne nabavke i elektronske aukcije), e-ministarstvo i drugo, a sve to zasnovano na slobodnim informacionim tehnologijama.

Izgleda da je došlo vreme da i mi krenemo u korak sa zapadnoevropskim državama koje već više godina svoje poslovanje zasnivaju na slobodnim platformama.

Aleksandar UROŠEVIĆ