Modulator-demodulator – modem (3)

Kada je telefonija postala digitalna, Internet je „procvetao”, što brzinom, što bogatstvom sadržaja, što načinima pristupa...

Što se tiče dial-up modema, sve mogućnosti analognog prenosa podataka „isceđene” su do maksimuma. Standardi V.90 i V.92 prestigli su teorijski maksimum brzine koji je propisivala Šenonova teorema o propusnoj moći. Po njoj, teorijski maksimum analogne telefonske linije bio je oko 35 Kbit/s. Analogna tehnika je što se brzine tiče, uz sve moguće modifikacije, udarila u plafon, te je logična bila pojava najpre ISDN-a.

Integriertes Sprach und Datennetz

Ovo je originalno nemačko ime na osnovu kog je i nastala skraćenica ISDN. Postoji i nekoliko engleskih prevoda koji objašnjavaju samu suštinu ove vrste priključka na Internet. Ta suština je rešenje za problem sestre šiparice ili nervoznih roditelja koji čekaju važan poziv dok ste vi na Mreži. ISDN istovremeno, kroz istu paricu, protura i glas i podatke. Prve naznake novog standarda datiraju iz 1984. godine kroz preporuku ISDN standarda koju je dala komisija CCITT (danas ITU – International Telecommunications Union). Preporuka sa oznakom I.120 opisivala je inicijalne smernice za implementaciju ISDN-a.

ISDN je telefonski sistem koji dozvoljava digitalno „pakovanje” glasa i podataka (internet paketa) putem obične telefonske parice, a rezultat je bolji kvalitet glasa (zvuka) od analognog telefona i veća brzina prenosa podataka. Kad je brzina u pitanju, kroz istu telefonsku paricu ISDN postiže brzine sa stepenima povećanja od 64 kbit/s. Zašto analogni modem može samo 56K, a ISDN kroz iste žice „gura” duplo brže?

Tol’ka brzina kroz paricu?

Odgovor na ovo pitanje leži u razvoju digitalne telefonije. Kako digitalni signal, na kojem ISDN gradi brzinu, ima samo dve moguće vrednosti, problem degradacije u kvalitetu signala (usled pojave šuma i drugih smetnji na liniji), od kog pati analogna tehnologija, ovde prestaje da važi. Naime, kod analogne tehnologije se pri svakom pokušaju pojačavanja signala gubi na kvalitetu, kao i prilikom fotokopiranja dokumenata – svaka sledeća kopija lošija je od prethodne. Međutim, čak i veoma oštećen digitalni signal lako se vraća u originalan oblik uz pomoć uređaja koji su višestruko jeftiniji od onih za pojačavanje kod analogne tehnike.

Kada ISDN pretplatnik uspostavi vezu, njegov glas se u ISDN telefonu pretvara u digitalni oblik korišćenjem semplovanja. To je tehnika koja „hvata” stanje analognog signala brzinom od 8000 puta u sekundi. Svako „uhvaćeno” stanje prevodi se u 8-bitni binarni broj. Kao rezultat, dobija se niz 8-bitnih binarnih brojeva što postaje digitalni signal brzine 64 kbit/s. Ovaj signal se rutira kroz digitalnu telefonsku mrežu do odredišta, a kada je potrebno – lako se regeneriše i nema izgubljenih podataka.

A bez telefona?

Ako ignorišemo telefonske servise koji su se pojavili sa novom tehnologijom i gledamo samo Internet, njegova brzina i u uploadu i u downloadu bila bi najmanje 128 kbit/s, što je više od dvaput brže od V.90 modema. Ovde treba razjasniti jedinice – kod ISDN, jedinica kbit/s ne tretira se kao stepen dvojke već desetice (otud malo slovo k), to jest „kilo” ne iznosi 1024 već 1000. ISDN brzina se povećava u zavisnosti od vrste priključka, kojih ima dva: Basic Rate Interface (BRI) i Primary Rate Interface (PRI).

Najpopularniji među krajnjim korisnicima kod nas, uglavnom zbog cene, bio je naravno BRI. Putem njega postizala se brzina od 144 kbit/s, a on je bio „razbijen” na dva B (Bearer – noseći) kanala od 64 kbit/s i jedan D (Delta – signalni) kanal od 16 kbit/s. D kanal je zadužen za prenos signala između ISDN opreme i centrale. Zbog toga se često pojavljivala i oznaka 2B+D. Međutim, kod ove tehnologije počeli su da se pojavljuju tzv. „tehnički uslovi”, koji su podrazumevali da se korisnik fizički nalazi na udaljenosti manjoj od 5,5 km od centrale da bi uopšte i dobio ISDN liniju. U suprotnom, bilo je potrebno postavljati relativno skupe ripitere (uređaji koji pojačavaju dolazeći signal i tako ponovljene i pojačane šalju dalje) ili uopšte nije bilo moguće pretplatiti se na BRI liniju. Ovakvi tehnički uslovi u digitalnom svetu pratiće skoro sve buduće načine povezivanja.

Drugi interfejs je po samoj brzini klasifikovan kao način povezivanja srednjih i većih kompanija. On se sastojao iz 30 B kanala (ukupno 1920 kbit/s), jednog D kanala od 64 kbit/s i jednog alarm kanala od 64 kbit/s. Kada se sve ovo sabere, dobija se brzina od 2048 kbit/s. U Severnoj Americi i u Japanu postojale su drukčije verzije PRI koje su sadržavale 23B+D kanala.

ISDN „modem”

Ovakav „autoput za podatke” zahtevao je i posebnu „infrastrukturu” i „obilaznice na njemu”. Kako je na dijagramu prikazano, signali sa kompjutera preko USB ili serijskog porta bivaju prebacivani do terminalnog adaptera (TA), što će reći ISDN modema. Posao TA je da sve signale sa kompjutera, faksa i telefona razdeli na postojeće B kanale. Zavisno od toga koju ISDN opremu imate, tj. šta vezujete na ISDN, razlikuju se i adapteri: od interne kartice u računaru, ili integrisanog adaptera sa mrežnim terminatorom (NT), pa sve do ISDN/LAN rutera. Korisnici računara su ovaj uređaj posmatrali kao kutiju sa dva 64k modema, jer je kompletan softver radio kao da je modem u pitanju, odakle i potiče sva zabuna oko naziva.

Zadatak NT je vrlo jednostavan – on kreira dve B i jednu D liniju, ako je u pitanju BRI. Pošto se radi o direktnoj liniji ka centrali, uspostavljanje veze („rukovanje”) traje veoma kratko – manje od sekunde. Kratko i jasno, ISDN adapter samo prijavi preko D kanala digitalnoj telefonskoj centrali da je spreman za rad. U njemu ne postoji A/D konvertor, tj. digitalni podaci se ne prevode u zvučne, već ostaju digitalni i kao takvi se šalju do telefonske centrale. Dalji put podataka, od centrale ka odredištu, ide po istom principu koji smo opisali u tekstu od pre dva broja. Na dijagramu se još pojavljuju i oznake R, S/T i U. Ovo označava interfejs tačke u kojima se menja oblik interfejsa i način kabliranja. U je tačka za UTP kablove (Unshielded Twisted Pair), S/T je četvorožilni UTP kabl.

• • •

Zakoračili smo u digitalni svet, a ISDN je prva stepenica na tom putu. Sledi nam samo ubrzanje, tako da vas u sledećem nastavku čekaju brži digitalni „modemi”...

Dušan STOJIČEVIĆ